Еритреја: Земља из које сви желе да оду
Стравична несрећа са имигрантима из Еритреје најгора је трагедија у посљедњих неколико година. Страхује се да ће коначни биланс трагично страдалих премашити 300 међу којима је много жена и дјеце. Еритреја је једна од најрепресивнијих и најизолованијих земаља у Африци коју многи њени становници желе напустити. 1993. године земља је постала независна када се одвојила […]

Стравична несрећа са имигрантима из Еритреје најгора је трагедија у посљедњих неколико година. Страхује се да ће коначни биланс трагично страдалих премашити 300 међу којима је много жена и дјеце.
Еритреја је једна од најрепресивнијих и најизолованијих земаља у Африци коју многи њени становници желе напустити. 1993. године земља је постала независна када се одвојила од Етиопије након 30-годишњег рата. У релативно кратком историјском периоду Еритреја је прошла фазе од изразито примитивног друштва до демократије која је, у суштини, далеко од тога да почива на стварним демократским принципима. Ријеч је о једној од најсиромашнијих земаља на свијету.
Земља несташице, сиромаштва и глади
Бруто домаћи производ по глави становника у Еритреји за 2012. годину је износио око 800 долара (у Босни и Херцеговини он износи око 7.800 долара). Према хуманом индексу развоја – свеобухватној формули која мјери сиромаштво, писменост, образовање и животни вијек, као показатеља развијености земље – Еритреја је у 2011. години сврстана на 177 мјесто од 183 земље.
Велика суша која је током посљедњих неколико година погодила регион сјеверне Африке оставила је преко 10 милиона људи без довољно хране. Влада Еритреје је једина у региону негирала да има проблем са недостатком хране и наставила је да онемогућава хуманитарним организацијама приступ како би помогле грађанима Еритреје.
У новембру 2011. године Влада Еритреје је обавијестила чланове Европске Уније да прекида све текуће развојне пројекте које се одвијају у Еритреји.

Многа локална питања, као што су сукоби око земљишта, рјешавају се одлуком племенских старјешина на основу обичајног права. Када су оба учесника у сукобу муслимани, грађански спорови се рјешавају на основу шеријатског права.
Ова мала, очајно сиромашна земља суочава се са многим социо-економским проблемима. Ријеч је о најмлађој незаисној држави на афричком континенту и једној од најсиромашнијих држава на свијету. Већина становништва живи у руралним подручјима, а чак 80% становништва бави се пољопривредом за властите потребе.
Држава у којој избори никада нису одржани
Од стицања независности 1993. године до данас на власти у Еритреји се налази ауторитарни режим предсједника Исајаса Афеверкија (који је на власт дошао у мају 1991. године). Тренутно Влада Еритреје држи потпуну контролу над политичким, друштвеним и економским системом земље, а поштовање људских права скоро да и не постоји.
Нови Устав Еритреје је ратификован 1997.године, али још увијек није имплементиран, а општи избори нису одржани од 1991. године. Влада Еритреје је најавила одржавање избора за прелазну националну Скупштину за децембар 2001. године али они су отказани, а нови термин одржавања избора није заказан.

У Еритреји постоји само једна легална политичка партија, а то је Народни фронт за демократију и правду. Ниједна друга форма политичког организовања ван партије Народног фронта није дозвољена. Такође, нису дозвољене ни политичке кампање, нити да кандидати оснивају опозиционе политичке партије.
Нове политичке иницијативе су дозвољене само уколико су их иницирали партијски функционери (партије Народног фронта), а самим тим и одобрене од предсједника државе.
Такође, 2001.године Влада Еритреје је забранила приватне медије и ухапсила новинаре и уреднике независних медија, који се још увијек држе у затворима на непознатој локацији. Ни у њиховим случајевима није званично подигнута оптужница.
Несигурна економска будућност
Економска будућност Еритреје увелико зависи од способности Владе да се суочи и са бројним социјалним проблемима као што су неписменост, незапосленост, ниске професионалне квалификације и обученост радника, али и спремношћу да се уведе тржишна економија.

У Еритреји постоји веома мали број приватних предузећа. Економија Еритреје се у великој мјери заснива на порезу од 2% који плаћају Еритрејци који живе и раде у иностранству. Око 32% бруто националног производа (БНП) држава убира од дознака из иностранства.
Упркос томе, Влада Еритреје врши строгу контролу над иностраним валутама тако што ограничава њихову доступност и промет на тржишту Еритреје.
Према индексу економских слобода, Еритреја је у 2012. години проглашена за једну од неслободних економија свијета. Од 46 земаља подсахарске Африке које су обухваћене овим индексом, Еритреја се налази на 45. мјесту.