Противерористичка јединица турске полиције провела је у недјељу ујутро акције у 13 градова укључујући Истанбул, ухапсивши најмање 24 особе, међу којима и једног од главних челника телевизијске станице блиске Фетулаху Гулену.

Предсједник Ердоган најавио је прије два дана нову операцију против присталица свог заклетог непријатеља, кога оптужује да је прошле године подстицао хаос у Турској и оркестрирао покретање истраге против наводне корупције у државном врху.

Налози за хапшење издати су против 32 особе, међу којима је Екрем Думанли, главни уредник Замана, једног од великих турских дневних листова под контролом Гулена.

Велик број демонстраната окупио се одмах испред зграде тог листа на периферији Истанбула, створивши хаос и присиливши полицију да напусти зграду а да није ухапсила ниједну особу са списка.

Нова полицијска операција задња је у низу хапшења која од почетка јула проводи влада против онога што Ердоган назива "паралелном државом" у редовима снага безбједности која има за циљ рушење његове владе.

Турски владајући режим који земљу води од 2002. прогласио је прошле зиме рат Гуленовом покрету, кога оптужује да је успоставио "државу у држави" и да кује завјере не би ли срушио власт.

Шта се дешава у Турској: Тајни рат Ердогана и имама

Гуленов покрет Хизмет негира да је на било који начин уплетен у истрагу због корупције против предсједникових блиских сарадника.

Мухамед Фетхулах Гулен опскурни је и контроверзни имам, рођен 1941. у селу Коруцук у Анадолији. Службовао је као имам у Измиру до 1981. године, а затим је пензионисан. Иако формално није имао високо исламско образовање, данас га на западу проглашавају једном од најпознатијих свјетских исламских личности.

Према властитом признању, највећи интелектуални утицај на Гулена имао је турски исламски реформатор Саид Нурси, од којег је наслиједио изразито снажан антикомунистички сентимент и склоност ка предузетничком капитализму, важне особине које ће му касније осигурати велике симпатије код његових блиских пријатеља у америчкој Централној обавјештајној агенцији (ЦИА).

Управо због заговарања неолибералног капитализма, један од Гуленових биографа, Хакан Јавуз, описао га је као муслиманског мислиоца који има највише сличности са калвинистима у протестантизму, мада би се прије могло рећи да Хизмет због нетранспарентности, тајновитости и диспропорцијалног утицаја његових сљедбеника у институцијама Турске више подсјећа на Опус Деи.

Гулен је до данас успио регрутовати три милиона присталица у Турској, Америци, али и у остатку свијета. Гуленова замисао је била да масовним образовањем анадолијске ниже и средње класе, прожетим моралним вриједностима ислама, на дуге стазе формира нову турску елиту, која ће искоријенити кемалистички лаицизам из турског друштва и државних институција и замијенити га исламским вриједностима.