Емитуј себе је сувише разумљиво?
Још један примјер да се креативност наших умјетника своди на употребу страног и то углавном само једног – енглеског језика. Њим су просто одушевљени и питање је да ли пишу апликацију за визу, или се представљају публици у рецимо, селендри Бањој Луци.
Ову појаву нијесмо били сигурни гдје ставити:
Латиничење
(Јер се десно од ауторовог плаката појављује енглески оригинал у тексту на српском писму, без превода и оригинала у загради).
Пресловљено
(Пошто смо му ми превели наслов користећи уобичајеније и разумљиве ријечи у српском језику)
Азбукоубиство
(Зато што се допуштањем латиничног или било код другог оригинала у оквиру свог писма, у случајевима када си сигуран да у том језику не би добио исти третман (Here is Владимир Шћепановић artist of the year!), а поготово у случају када то ради државна институција, најављујеш оно што си намјерио учинити са својим језиком и писмом, односно да си за то расположен.)
Буџетски против свог језика и писма
Код нас то раде све буџетске установе, није Бански двор изузетак, али је самим тим јасно да не постоји културна политика. Рецимо, полиција пише ћирилицом, али зато сви судови у Српској пишу искључиво латиницом.
Када напишете на оригиналном плакату Броткаст јорселф као наслов дјела, како се по закону, односно српском правопису изговара то што је умјетник написао, треба бити непријатно умјетнику, а не институцији. Ако умјетник није могао, већ да користи енглески и латиницу, нека зна како се по Вуку Стефановићу Караџићу пише оно што он мора баш тако изговорити. И буде свјестан да ће то сви видјети, јер државне установе културе примају паре да чувају баш ту културу и традицију овдје код нас у Српској.
Зашто они могу наше ријечи, уколико их цитирају, писати својим писмом, а ми не можемо? Српска азбука је немјерљиво савршеније писмо од енглеске латинице. Да се не лажемо – од скоро сваког писма на свијету. Један глас – једно слово. Нема то баш пуно језика.
Мислимо да смо сагледавањем аргумената одлучили да су испуњени критеријуми за сва три тага, под којим однедавно скупљамо симптоме културног несамопоуздања, полтронизма и најјаснијих вјесника некреативности, стваралачког вењења, те на крају потпуног успјеха културног геноцида.
Гуглајте ћирилицом!