Емил Влајки: Немам везе са Крстом Јандрићем (2)

Ово је други дио интервјуа са потпредсједником Републике Српске, који се једини у политичком врху отворено залаже за њену независност. У уводу првог наставка интервјуа смо објаснили сву предисторију разговора са Емилом Влајкијем. У овом наставку говорили смо о потпредсједниковању, о страном фактору, о независности, о везама са НДС Крсте Јандрића, о афери Талија, о […]

четвртак, 27 јуна, 2013 / 15:43

Ово је други дио интервјуа са потпредсједником Републике Српске, који се једини у политичком врху отворено залаже за њену независност.

У уводу првог наставка интервјуа смо објаснили сву предисторију разговора са Емилом Влајкијем. У овом наставку говорили смо о потпредсједниковању, о страном фактору, о независности, о везама са НДС Крсте Јандрића, о афери Талија, о амбицијама у будућности… С надом да је прошло довољно времена да се слегну утисци, доносимо и дуго очекивани, други дио.

Можете ли да издвојите неки потез или догађај, који је обиљежио ваше потпредсједниковање?

Нема неког стожерног догађаја, то је моја цјелокупна, непрекидна борба за очување Републике Српске. Кроз моје јавне наступе, саопћења, која нису баш увијек добро примљенa.

Ви сте на изборима наступали подржани од стране Народне демократске странке Крсте Јандрића. Какви су ваши односи са том странком данас, и како гледате на њено политичко дјеловање?

Ја сам био њихов кандидат, али нисам био члан странке. Ни тада, као ни сада. Немам никакве односе са њима, јер сам сматрао да оно што НДС ради није у складу са политиком коју је проповиједао прије уласка у парламент.

НДС је, као што знате, кокетирао са данашњом влашћу иако је дошао у парламент као, к’о фол опозиција, они су практично подржавали званичну политику. Можда нису добили задовољавајући еквивалент за ту своју подршку, па су онда прешли сада у опозицију и ово са Чавићем.

Ја нисам могао подржати једну такву оријентацију, јер за мене је циљ очување РС, а не НДС, СНСД, СДС или било кога другог.

У нашој јавности је прошла готово незапажено одлука о неуставности грбова Бање Луке и Невесиња. Како ви гледате на Устав РС, Уставни суд, и овај конкретни случај?

То је једна тешка срамота. Ја сам се посебним приопћењем огласио када је Република Српска изгубила свој грб и химну. Сматрао сам да је то срамота и у том тексту ја сам дао компаративно земље које имају нешто слично ентитетском уређењу, гдје сам показао да свака од тих територијалних јединица има своју заставу и грб, та да то ником не смета. Поготово не оним другим народима који су у оквиру те исте територијалне јединице.

По мом мишљењу ако се нешто зове Република Српска, а то је међународно установљено и признато, да је то то. Дакле, људи овдје јесу прогласили Републику Српску, али је она добила међународну верификацију, не као ентитет Срба, Хрвата и Муслимана или Бошњака.

Она је Република Српска, што значи да су Срби главни унутар тог свог ентитета, а да остали имају сва права. Све те промјене од 2002. су на силу наметута. Против тога су гласали два Хрвата и два Србина, два Бошњака су била за, а три странца су били уз Бошњаке. И тако то обично иде и проглашавају шта хоће. То је једна тешка срамота која је била наметнута.

И ово са укидањем грбова је нешто што је ван памети. Исто као што се новорођеној дјеци не дају матични бројеви. Ви знате да је прекинут територијали континуитет Републике Српске у Брчком, јер тако кажу карте које су нацртане од званичних органа. Дешавају се неке чудне ствари које не иду у правцу очувања Републике Српске, односно све се више дерогира њена државност, а она је према Дејтону имала своју војску, своју територију, свој народ.

Очито је да један дио владајућег естаблишмента прича како је то пропадање заустављено, зато јер се, ето, више надлежности не преносе, а мени се чини да то није баш тако. Да Република Српска мало, по мало нестаје, све више копни.

Знамо да би огромна већина грађана РС на референдуму гласала на независност. Можемо ли, будући да сте ви јавно позвали на исту, мало причати о конкретним разлозима за њу и, прије свега, како је остварити?

Потпитање, које нисте формулирали, било би како то да Додик који је дошао на власт уз помоћ међународне заједнице и САД прије свега, одједном промијенио мишљење? Он је еволуирао! Вјеровали или не.

Он је био западни играч, све дотле док је требало доћи на власт. Мало по мало, он је себе установио као бранитеља Републике Српске. Он то ради на један начин, који ја називам партизанским ратовањем. По оном Лењиновом систему: два корака напријед, један корак назад. Понекад и корак напријед, без корака назад… али он то ипак ради.

И он је дубоко убијеђен да треба очувати Републику Српску сада. Ко што знате он је 1993. Гласао за план Контакт групе и практично да нестане Република Српска, али више пута је рекао да је тада погријешио и ја вјерујем у његову искреност. Он вјерује да је он тај, и уживио се у ту улогу.

Довољно је паметан да схвати оно што други никако не схватају, а то је да нам Европа као циљ ништа не представља. Сама се ЕУ распада, Србију су рекли да неће примити прије 10 – 15 година, а БиХ ко зна када.

Али имате овдје грб БиХ на зиду и заставу ЕУ на столу?

Наравно. Ја поштујем све институције и то је сасвим нормално.

Но, Европа је прича за малу дјецу, то треба избацити из употребе јер се тиме само заварава народ. Ова Европа, на челу са САД је Србе бомбардирала, демонизирала, уцјењивала, натурала и прекрајала њихову историју. То је једино што смо примили од Европе. Од укупне помоћи коју је дала међународна заједница у Републику Српску је стигло само 17 одсто.

Немамо никаквог разлога да желимо да уђемо у Европу, односно да нам она диктира начин организације нашег живота у Републици Српској. Један филозоф, Ернст Блох, рекао је да постоји реална и утопијска нада. ЕУ је тотална нереална утопија.

Додик је довољно интелигентан да схвати, пошто Европа ништа осим невоља није давала Србима, да се обрати оној другој страни. Русима против којих САД и ЕУ воде нови хладни рат. Њих баш брига да ли је Русија социјалистичка или капиталистичка, њима је Русија пријетња. И они су ангажирали НАТО да ракетама, тзв. „одбрамбеним штитом“ окружи Русију са свих страна.

Једини који им се опиру су Срби. Гледајте, Срби су се опирали против, да тако кажем, сила зла у Првом и Другом свјетском рату, у борби против Турака, па се сад опет боре против новог свјетског поретка. Можда стицајем околности, али чињеница је да они то раде.

Зато ЕУ, а поготово Њемачка, која је због Срба изгубила два свјетска рата, ако се то може тако условно казати, они мрзе све што је српско. Американци опет, из геостратешких разлога мрзе све што је српско.

Ту сте направили неку врсту геополитичке сондаже терена, али моје питање је било: Како конкретно омогућити независност Републике Српске?

Врло једноставно. Сазовемо Народну скупштину Републике Српске и прогласимо себе да смо сада члан Босне и Херцеговине као конфедерацијска држава. Врло једноставно, направи се заједница држава.

Е, сад оно чега се наши вајни руководиоци боје, јесте шта ће њима бити. Ја не вјерујем да ће бацати бомбе или било шта у том смислу. Однос снага у свијету више није тај да би то могли радити. Превише су забављени одмјеравањем снага у Авганистану , Ираку, Пакистану, евентуално Ирану и тако даље.

Оно што би се могло десити, јесте да се нашим политичарима заледе имовина у иностранству. Да им забране путовање у Европу. Да их прогласе у својим медијима да су геноцидни, да су злочинци и слично. Е, сад ако има оних који се боје тога, а има доста оних који би се тога препали, онда они на то неће пристати, чак ни у самом СНСД-у. Може Додик причати колико год хоће да је СНСД јединствен, али на тој коси би потпуно пао. Нека покуша то да уради, па ће видјети шта ћему се десити.

Е, ако би то успио да уради, онда би он био велики вођа српског народа. Али за вашу информацију, мислим у Хегеловој Филозофији повијести које су карактеристике великих личности. Морате рискирати неке ствари, да би сте нешто остварили и постали велика личност. Сад је велико питање ко би се усудио.

Ви имате код Достојевског када Раскољников прави разлику између оних који се усуде, и оних који се не усуде; а ови сви остали су материјал за хисторију. Питање је да ли ћемо имати тако великих личности које ће се усудити.

Мислите да не би било неких посљедица? Примјера ради, имамо случај да Српска има наметнути и тренутно прихваћени дисконтинуитет територије у Брчком?

Има доста примјера у свијету гдје су државе у дисконтинуитету територије, ништа се не би десило. Ако се некада створи палестинска држава, она ће бити од два ентитета, један ће бити Западна обала, а други ће бити Газа.

Међународна заједница на челу са САД жели да уништи све што је српско и ту је главни проблем.

Који је њихов интерес у томе?

Па њихов интерес је што су Срби прозвани малим Русима и увијек могући сукоб ниског идентитета у БиХ, да би се тако Европа што спорије уједињавала, има читав низ геополитичкох разлога што им то одговара.

Изгледа да је уништење Срба постало главни животни циљ за националну сигурност САД, а нажалост Срби им увелико помажу да се то оствари.

Какви су ваши планови након истека овог мандата? Планирате ли се кандидовати за наредни?

Не знам да ли имам планова… ја ћу вјероватно бити на челу партије коју ћу ја основати. Рецимо нека Партија социјалног прогреса или социјалне правде. Не видим овдје неке партије која се брине превише о народу.

Мислим, брине се декларативно, али у пракси ништа.

Ја немам никаквих ораха у џепу, осим ових ствари што ми пришивају да сам био у компи са неким типом, да сам користио услуге некаквих кол герли у Талији (бањолучки хотел – ресторан).

Прво тог типа никад нисам у животу видио. Друго у Талији сам можда био свега три или четири пута откако сам у Бањој Луци, а број три, за вашу информацију, никада нисам платио жену за њене услуге било које врсте.

Али наравно, одмах је МУП то провјеравао… Ма, шта ће Бошњаци о мени друго писати?

Постао сам као Берлускони, до деведесете сам био члан КОС-а, то сам јуче сазнао… Онда о мојој националности, варирам између Хрвата и Талијана, онда сам ружан као Фреди Кругер, па радим неке мезотерапије, пластичне операције, онда сам највећи исламофоб више времена.

Баш сам се шалио са сарадницима, написаћу то у нове аутобиографске податке.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ne znam, da li prof. Vlajki zajebava sebe, nas ili sve skupa.Šteta, nekad ima i dobrih ideja, ali se sad izgleda ironično našalio, onako u svom stilu. Čuj nezavisnost RS, pa onda da je svi napadnu i izoluju i onda zaključak, ,,pa šta fali“?! Možda je najbolja ilustracija Vlajkijevih pojedinih istupa smješa znamenja i idola na zidovima oko njega: Dodikova fotografija pored amblema RS (predsjednička verzija amblema) je kao Boze me prosti Hitlera (tamna pozadina, poluprofil…), na drugim zidovima su grafike (urađene na štampaču) raznih likova koji su opet postavljeni po nivou iznad Dodikove fotografije, dok je grb BiH za ,,stepenicu“ ispod amblema RS i Dodika.Žao mi je jer prof Vlajki ima veći potencijal od ovoga što liči na cirkus. Šteta.