Емил Влајки: Фалш Декларација на српску штету

Јуче је у НС Републике Српске поднијет на брзину састављен памфлет претенциозно назван "Декларација о узроцима, карактеру и посљедицама трагичног оружаног сукоба у БиХ од 1992. до 1995. године".

Тамо се произвољно тврди, наводно засновано на „научним, стручним и хисторијским критеријима“ (???), да је карактер рата био грађански!!!

Настрану то што се „грађански“ Хрвати и Бошњаци нимало не слажу са овом „Декларацијом“ и што је по свим научним, стручним и повијесним критеријима овај рат био етно-религијски; грађански рат је онај када су преовладавајући узроци идеолошки и политички, рецимо рат у САД-у између Сјевера и Југа у другој половици 19. стољећа. Суштина је у томе, што ова фалш теза о грађанском рату директно шкоди српском народу! Размотримо чињенице:

– Распад Југославије и/или балканизација Балкана директно је испровоциран тадашњом политиком САД да успори уједињење Еуропе, а опћенито спада у групу неоколонијалних ратова узрокованих политиком великих сила како би се лакше подчиниле земље у развоју.

– Поред овог основног циља, намјера „међународне заједнице“ је била демонизација Срба, а на дужи рок, уништење српства.

– У студеном 1990., у САД се доноси закон којим се економски тешко дискриминира Југославија, а фаворизирају двије сецесионистичке републике: Словенија и Хрватска.

– Затим се формира Бадинтерова комисија која тврди да је распад Југославије неминован.

– Њемачка, Аустрија и Ватикан подупиру и признају (прије свих осталих) Хрватску и Словенију.

– 1992., САД, не само да уништавају мир закључен између „грађанских“ Хрвата, Срба и Муслимана, наговоривши „грађанске“ Муслимане да се одрекну закљученог мировног Лисабонског споразума (ожујак 93.), већ непрекидно, све до данас, изразито фаворизирају „грађанске“ Муслимане-Бошњаке.

– Оне су дозволиле увоз оружја из Ирана и пролаз муџахединима. То је било толико јасно, да је 1995. била формирана сенатска комисија у САД која је предсједника Клинтона испитивала у вези његове помоћи у оружју „грађанским“ Муслиманима у БиХ, чиме се директно кршио ембарго УН на продају оружја трима „грађанским“ зараћеним странама.

– 1992., на „грађанском“ референдуму, „грађански“ Муслимани и Хрвати, надгласавају „грађанске“ Србе, прокламирајући независну БиХ и дајући основе за рат који је услиједио.

– Војне формације које су све три стране у међувремену створиле, такођер су биле „грађанске“

– Тијеком рата, „међународна заједница“ санкционира, у неколико навратa, једино „грађанске“ Србе након, по западним експертима, крајње спорних гранатирања тржница (Васе Мискина, Маркале 1 и 2).

– 1993., Савјет Сигурности УН установљава Хашки трибунал који ће, показат ће се, углавном (пре)судити „грађанским“ Србима.

– 1995., „међународна заједница“ уводи у Дејтонски споразум (који је институционализирао етно подјелу БиХ са „три конститутивна народа“) Високог представника, а касније и Бонска овлаштења, а једно и друго је било искључиво на штету „грађанских“ Срба.

– Накнадно уведен Уставни суд БиХ, гдје странци одлучују, углавном је пресуђивао на штету „грађанских“ Срба. И тако даље.

– Опћенито говорећи, злочини које су све три „грађанске“ стране у БиХ вршиле, такођер су били „грађански“.

Зар Скупштина нема других проблема?

Све у свему, није добро ни укусно, да једно политичко тијело које је претежно једнонационално, одређује карактер неког рата. У конкретном случају, неточно је, и због многих разлога антисрпски, проглашавати ратне догађаје у БиХ грађанским. На концу, поставља се питање, коме је требало да један такав површни документ стави у процедуру у НСРС, и да тиме непотребно разбукта страсти међу конститутивним народима.

Зар за НСРС нема много значајних горућих економских и социјалних проблема које треба хитно рјешавати?

…

ДЕКЛАРАЦИЈА О УЗРОЦИМА, КАРАКТЕРУ И ПОСЉЕДИЦАМА ТРАГИЧНОГ ОРУЖАНОГ СУКОБА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ОД 1992. ДО 1995. ГОДИНЕ

ПРИЈЕДЛОГ

На основу члана 70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске, чл. 182. и 183. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 31/11), a

Поштујући Дејтонски мировни споразум, Прихватајући у потпуности рјешавање свих неспоразума у друштву мирним и политичким средствима, на принципима разумијевања и демократије, Уважавајући принцип слободног изражавања интереса сваког народа и његове политичке воље,
На основу иницијативе Борачке организације Републике Српске,

Народна скупштина Републике Српске на ______________ сједници, одржаној________године усвојила је

Д Е К Л А Р А Ц И Ј У О УЗРОЦИМА, КАРАКТЕРУ И ПОСЉЕДИЦАМА ТРАГИЧНОГ ОРУЖАНОГ СУКОБА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ОД 1992. ДО 1995. ГОДИНЕ

1. Народна скупштина Републике Српске сматра да Босна и Херцеговина може опстати само договором њена три конститутивна народа и два ентитета, поштујући Дејтонски мировни споразум.

2. Народна скупштина констатује да, у оцјењивању догађаја из претходног рата, нема довољно објективног, уравнотеженог и уједначеног приступа свих страна у Босни Херцеговини и ван ње, а посебно када је у питању кршење међународног ратног и хуманитарног права и однос према узроцима, карактеру и посљедицама ратног сукоба. Негативна квалификација појединих догађаја била је основа бројних облика сатанизације српског народа.

3. Народна скупштина Републике Српске сматра да је „трагични ратни сукоб“ у Босни и Херцеговини, на основу научних, стручних и историјских критеријума и стандарда имао карактер грађанског рата, са високим степеном укључености међународног фактора.

4. Народна скупштина Републике Српске позива стране у оружаном сукобу од 1992. до 1995. године у Босни и Херцеговини, на унапређење и интензивирање дијалога, на бази чињеница и међусобног поштовања, у циљу квалификовања карактера, садржаја и посљедица „трагичног ратног сукоба“.

5. Народна скупштина Републике Српске констатује да пресуде изречене од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСБЈ) нису допринијеле помирењу и утврђивању истине о ратним сукобима у региону. Народна скупштина истиче да МКСБЈ у свом мандату суди само појединцима за почињена кривична дјела, а не може изрицати колективне пресуде народима, организацијама или владама.

6. Народна скупштина Републике Српске тражи од Генералне скупштине Уједињених нација, као оснивача Суда у Хагу, да изврши ревизију његовог рада који је својим чињењем или нечињењем омогућио (1) да неправда у Суду има етничке карактеристике; (2) да нестану и докази или да се на доказима не инсистира, (3) да буду убијени свједоци или да се свједоцима (одбране) онемогући да својим исказима поремете процес, (4) да српске жртве немају сатисфакцију и (5) да се не чини довољно да би се разобличила позадина ратног сукоба и учесника у њему, односно да се утврди истина.

7. Народна скупштина Републике Српске изражава незадовољство радом Суда и Тужилаштва Босне и Херцеговине на случајевима почињених ратних злочина из разлога што:

(1) Тужилаштво Босне и Херцеговине до сада, и поред поднесених пријава и полицијских извјештаја, није подигло оптужнице за многобројне почињене злочине над српским становништвом у Босни и Херцеговини,

(2) Суд Босне и Херцеговине неуставно и противно Европској конвенцији о људским правима, у суђењима за ратне злочине, ретроактивно примјењује Кривични закон БиХ из 2003. године и то само за припаднике српског народа, док према припадницима других народа поступа у складу са Европском конвенцијом о људским правима, примјењујући Кривични закон СФРЈ, који је и био на снази у вријеме извршења кривичног дјела.

8. Народна скупштина Републике Српске тражи ревизију свих изречених судских пресуда, примјеном Кривичног закона БиХ из 2003. године у процесима суђења за ратне злочине.

9. Народна скупштина Републике Српске тражи од правосудних органа у Босни и Херцеговини да се процесуирају ратни злочини почињени над српским народом од стране регуларне војске Хрватске на просторима Босне и Херцеговине.

10. Народна скупштина Републике Српске захтијева враћање Републици Српској документације која је однесена и предата Међународном кривичном суду за бившу Југославију, а у вези са предметима који су против грађана Републике Српске вођени и правоснажно окончани пред овим и судовима у Босни и Херцеговини.

11. Народна скупштина Републике Српске захтијева од Владе Републике Српске, градова, општина, јавних предузећа и привредних друштава да значајније финансијски подрже Фонд за правну, материјалну и другу помоћ оптуженим за ратне злочине и њиховим породицама.

12. Народна скупштина подржава и захтијева даљи рад институција Републике Српске на истраживању и процесуирању ратних злочина у периоду од 1991. до 1995. године и тражењу несталих лица.

13. Народна скупштина Републике Српске најоштрије осуђује и одбацује све позиве на укидање Републике Српске и оспоравање њеног имена и постојања.