Емил Влајки: Фалш Декларација на српску штету

Јуче је у НС Републике Српске поднијет на брзину састављен памфлет претенциозно назван "Декларација о узроцима, карактеру и посљедицама трагичног оружаног сукоба у БиХ од 1992. до 1995. године". Тамо се произвољно тврди, наводно засновано на „научним, стручним и хисторијским критеријима“ (???), да је карактер рата био грађански!!! Настрану то што се „грађански“ Хрвати и […]

среда, 26 јуна, 2013 / 17:11

Јуче је у НС Републике Српске поднијет на брзину састављен памфлет претенциозно назван "Декларација о узроцима, карактеру и посљедицама трагичног оружаног сукоба у БиХ од 1992. до 1995. године".

Тамо се произвољно тврди, наводно засновано на „научним, стручним и хисторијским критеријима“ (???), да је карактер рата био грађански!!!

Настрану то што се „грађански“ Хрвати и Бошњаци нимало не слажу са овом „Декларацијом“ и што је по свим научним, стручним и повијесним критеријима овај рат био етно-религијски; грађански рат је онај када су преовладавајући узроци идеолошки и политички, рецимо рат у САД-у између Сјевера и Југа у другој половици 19. стољећа. Суштина је у томе, што ова фалш теза о грађанском рату директно шкоди српском народу! Размотримо чињенице:

– Распад Југославије и/или балканизација Балкана директно је испровоциран тадашњом политиком САД да успори уједињење Еуропе, а опћенито спада у групу неоколонијалних ратова узрокованих политиком великих сила како би се лакше подчиниле земље у развоју.

– Поред овог основног циља, намјера „међународне заједнице“ је била демонизација Срба, а на дужи рок, уништење српства.

– У студеном 1990., у САД се доноси закон којим се економски тешко дискриминира Југославија, а фаворизирају двије сецесионистичке републике: Словенија и Хрватска.

– Затим се формира Бадинтерова комисија која тврди да је распад Југославије неминован.

– Њемачка, Аустрија и Ватикан подупиру и признају (прије свих осталих) Хрватску и Словенију.

– 1992., САД, не само да уништавају мир закључен између „грађанских“ Хрвата, Срба и Муслимана, наговоривши „грађанске“ Муслимане да се одрекну закљученог мировног Лисабонског споразума (ожујак 93.), већ непрекидно, све до данас, изразито фаворизирају „грађанске“ Муслимане-Бошњаке.

– Оне су дозволиле увоз оружја из Ирана и пролаз муџахединима. То је било толико јасно, да је 1995. била формирана сенатска комисија у САД која је предсједника Клинтона испитивала у вези његове помоћи у оружју „грађанским“ Муслиманима у БиХ, чиме се директно кршио ембарго УН на продају оружја трима „грађанским“ зараћеним странама.

– 1992., на „грађанском“ референдуму, „грађански“ Муслимани и Хрвати, надгласавају „грађанске“ Србе, прокламирајући независну БиХ и дајући основе за рат који је услиједио.

– Војне формације које су све три стране у међувремену створиле, такођер су биле „грађанске“

– Тијеком рата, „међународна заједница“ санкционира, у неколико навратa, једино „грађанске“ Србе након, по западним експертима, крајње спорних гранатирања тржница (Васе Мискина, Маркале 1 и 2).

– 1993., Савјет Сигурности УН установљава Хашки трибунал који ће, показат ће се, углавном (пре)судити „грађанским“ Србима.

– 1995., „међународна заједница“ уводи у Дејтонски споразум (који је институционализирао етно подјелу БиХ са „три конститутивна народа“) Високог представника, а касније и Бонска овлаштења, а једно и друго је било искључиво на штету „грађанских“ Срба.

– Накнадно уведен Уставни суд БиХ, гдје странци одлучују, углавном је пресуђивао на штету „грађанских“ Срба. И тако даље.

– Опћенито говорећи, злочини које су све три „грађанске“ стране у БиХ вршиле, такођер су били „грађански“.

Зар Скупштина нема других проблема?

Све у свему, није добро ни укусно, да једно политичко тијело које је претежно једнонационално, одређује карактер неког рата. У конкретном случају, неточно је, и због многих разлога антисрпски, проглашавати ратне догађаје у БиХ грађанским. На концу, поставља се питање, коме је требало да један такав површни документ стави у процедуру у НСРС, и да тиме непотребно разбукта страсти међу конститутивним народима.

Зар за НСРС нема много значајних горућих економских и социјалних проблема које треба хитно рјешавати?

ДЕКЛАРАЦИЈА О УЗРОЦИМА, КАРАКТЕРУ И ПОСЉЕДИЦАМА ТРАГИЧНОГ ОРУЖАНОГ СУКОБА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ОД 1992. ДО 1995. ГОДИНЕ

ПРИЈЕДЛОГ

На основу члана 70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске, чл. 182. и 183. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 31/11), a

Поштујући Дејтонски мировни споразум, Прихватајући у потпуности рјешавање свих неспоразума у друштву мирним и политичким средствима, на принципима разумијевања и демократије, Уважавајући принцип слободног изражавања интереса сваког народа и његове политичке воље,
На основу иницијативе Борачке организације Републике Српске,

Народна скупштина Републике Српске на ______________ сједници, одржаној________године усвојила је

Д Е К Л А Р А Ц И Ј У О УЗРОЦИМА, КАРАКТЕРУ И ПОСЉЕДИЦАМА ТРАГИЧНОГ ОРУЖАНОГ СУКОБА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ОД 1992. ДО 1995. ГОДИНЕ

1. Народна скупштина Републике Српске сматра да Босна и Херцеговина може опстати само договором њена три конститутивна народа и два ентитета, поштујући Дејтонски мировни споразум.

2. Народна скупштина констатује да, у оцјењивању догађаја из претходног рата, нема довољно објективног, уравнотеженог и уједначеног приступа свих страна у Босни Херцеговини и ван ње, а посебно када је у питању кршење међународног ратног и хуманитарног права и однос према узроцима, карактеру и посљедицама ратног сукоба. Негативна квалификација појединих догађаја била је основа бројних облика сатанизације српског народа.

3. Народна скупштина Републике Српске сматра да је „трагични ратни сукоб“ у Босни и Херцеговини, на основу научних, стручних и историјских критеријума и стандарда имао карактер грађанског рата, са високим степеном укључености међународног фактора.

4. Народна скупштина Републике Српске позива стране у оружаном сукобу од 1992. до 1995. године у Босни и Херцеговини, на унапређење и интензивирање дијалога, на бази чињеница и међусобног поштовања, у циљу квалификовања карактера, садржаја и посљедица „трагичног ратног сукоба“.

5. Народна скупштина Републике Српске констатује да пресуде изречене од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСБЈ) нису допринијеле помирењу и утврђивању истине о ратним сукобима у региону. Народна скупштина истиче да МКСБЈ у свом мандату суди само појединцима за почињена кривична дјела, а не може изрицати колективне пресуде народима, организацијама или владама.

6. Народна скупштина Републике Српске тражи од Генералне скупштине Уједињених нација, као оснивача Суда у Хагу, да изврши ревизију његовог рада који је својим чињењем или нечињењем омогућио (1) да неправда у Суду има етничке карактеристике; (2) да нестану и докази или да се на доказима не инсистира, (3) да буду убијени свједоци или да се свједоцима (одбране) онемогући да својим исказима поремете процес, (4) да српске жртве немају сатисфакцију и (5) да се не чини довољно да би се разобличила позадина ратног сукоба и учесника у њему, односно да се утврди истина.

7. Народна скупштина Републике Српске изражава незадовољство радом Суда и Тужилаштва Босне и Херцеговине на случајевима почињених ратних злочина из разлога што:

(1) Тужилаштво Босне и Херцеговине до сада, и поред поднесених пријава и полицијских извјештаја, није подигло оптужнице за многобројне почињене злочине над српским становништвом у Босни и Херцеговини,

(2) Суд Босне и Херцеговине неуставно и противно Европској конвенцији о људским правима, у суђењима за ратне злочине, ретроактивно примјењује Кривични закон БиХ из 2003. године и то само за припаднике српског народа, док према припадницима других народа поступа у складу са Европском конвенцијом о људским правима, примјењујући Кривични закон СФРЈ, који је и био на снази у вријеме извршења кривичног дјела.

8. Народна скупштина Републике Српске тражи ревизију свих изречених судских пресуда, примјеном Кривичног закона БиХ из 2003. године у процесима суђења за ратне злочине.

9. Народна скупштина Републике Српске тражи од правосудних органа у Босни и Херцеговини да се процесуирају ратни злочини почињени над српским народом од стране регуларне војске Хрватске на просторима Босне и Херцеговине.

10. Народна скупштина Републике Српске захтијева враћање Републици Српској документације која је однесена и предата Међународном кривичном суду за бившу Југославију, а у вези са предметима који су против грађана Републике Српске вођени и правоснажно окончани пред овим и судовима у Босни и Херцеговини.

11. Народна скупштина Републике Српске захтијева од Владе Републике Српске, градова, општина, јавних предузећа и привредних друштава да значајније финансијски подрже Фонд за правну, материјалну и другу помоћ оптуженим за ратне злочине и њиховим породицама.

12. Народна скупштина подржава и захтијева даљи рад институција Републике Српске на истраживању и процесуирању ратних злочина у периоду од 1991. до 1995. године и тражењу несталих лица.

13. Народна скупштина Републике Српске најоштрије осуђује и одбацује све позиве на укидање Републике Српске и оспоравање њеног имена и постојања.



0 КОМЕНТАРА

  1. Чисто политиканство од стране БОРС-А, биједан покушај да се покажу заштитницима Српске.

    Господо, ви који сте били у руководству од рата до данас, толико сте се отуђили од народа, толико сте нас понизили, сад би поново као да нешто штитите, како вас није стид.

    Еколошка партија ће покренути иницијативу да се законом Борачка организација третира као свако друго удружење грађана без плаћених функционера.

    Управо привилегије које су добили професионалци у руководству на општинском и републичком нивоу су нас коштале да сте ћутали, затварали очи пред историјском пљачком народа и уништењу привреде.

    Наравно то се односи само на руководство, радници у општинским одборима обично породице палих бораца њих око 150 ће остати на раду по питању права бораца у својим општинама.

  2. У два дана, склепано, написано, усвојено, нико о томе ништа није знао до јуче…
    Таман толико ће и трајати, и вредети (два дана), исто к’о она петиција.

    ribar, 26.06.2013.

    Ма укунути потпуно! Какво удружење грађана.
    Они су веома допринијели и саучествовали у страначкој подјели бораца и наших права.
    Данас гледам на РТРС-у сасвим случајно ону двојицу додикових инвалида, који ничему не служе осим за попуњавање шупљег простора на дотичној ТВ,како ће запослити неколико инвалида да чисте гранични прелаз са Хрватском.

    То није речено случајно већ по ко зна који пут изругивање и својеврсна порука власти какав однос има према истима.

    Она два „слијепца“ су то прихватила да кажу.
    О качењу СНСД-ових застава на балконе додељених станова „неким“ инвалидима, а још ни породице погинулих нису збринуте да се и не говори.
    Треба то све растјерати! Никад ми држава бити нећемо, сутра да нас пусте.