Емил Влајки: Босна и Херцеговина – држава с бандитском подлогом

Разбијањем Југославије и престанком ратова (1991-96), створено је низ државица са изразито национал – вјерско шовинистичким структурама. У привредном смислу, спровођена је западна неоколонијална политика што значи слиједеће: – Уситњавање економски одрживих држава у мале државице – Насилна приватизација друштвене својине – Фаворизирање политичко-мафијашких структура за које се, по искуству зна да ће упропастити привреду […]

среда, септембар 18, 2013 / 11:44

Разбијањем Југославије и престанком ратова (1991-96), створено је низ државица са изразито национал – вјерско шовинистичким структурама.

У привредном смислу, спровођена је западна неоколонијална политика што значи слиједеће:

– Уситњавање економски одрживих држава у мале државице
– Насилна приватизација друштвене својине
– Фаворизирање политичко-мафијашких структура за које се, по искуству зна да ће упропастити привреду и створити бандитске феудално – рано капиталистичке односе
– Фаворизирање буџетске класе која, не имајући привредну подлогу, присиљена је да тражи зајмове од свјетских монетарних институција тако да дотичне државе нужно западају у дужничко ропство. Тако је 18 милијарди дуга бивше Југославије претворено у 180 милијарди дуга новонасталих банана – државица.

Због специфичних политичко – идеолошко – вјерско националшовинистичких разлога, БиХ је предњачила у овом дегенеративном процесу.

Тако је створена једна монструм држава чија је основа „ђавоље тројство“: спрега дијела политичких елита, мафије и дијела протекторатске међународне заједнице.
Иза кринке обране националних интереса, која, узгред речено, има Дејтон за подлогу, створене су чврсте бандитске темељне структуре којих је основно дјеловање пљачка властите земље и народа и корупција.

Овај је „ђавољи систем“ био толико „успјешан“, да је читава БиХ популација постала патолошка гдје се корупција, пљачка, те сива и црна економија, сматрају нормалним и пожељним начином живота.

Резултат је познат: више од 40% незапослених, више од 30% оних који формално раде, годинама не примају плаће, нити им се уплаћују доприноси, велики привредни системи су опљачкани и уништени, мали акционари обесправљени приватизацијом, једна петина људи живи са мање од 3 марке дневно, 60% пензионера живи са просјечном пензијом од 200 марака, стручњаци бјеже у иностранство, а 75% младих би одмах напустило земљу када би имали гдје отићи.

Истовјетно са ситуацијом у неоколонијалним подручјима неразвијених земаља, у пљачки земље и народа у БиХ учествује све структуре постојећег естаблишмента:

– Парламентарна власт чије законско дјеловање омогућује, у различитим видовима, ову патологију.
– Извршна власт гдје је криминалитет, укључујући корупцију, најизразитији.
– Судска власт, укључујући тужилаштва, која суштински ништа не ради да би се криминалци процесуирали и који је, фигуративно речено, постала приватна агенција политичко-мафијашких структура.
– Али, немојмо се чудити. Пошто је криминално дјеловање инфраструктура легалног система, онда криминалне радње и не могу бити истински санкциониране.

Сам систем као облик владавине је нео-феудални, гдје политички богови-феудалци, уз помоћ репресивних апарата државе, владају економијом која тиме постаје неефикасна и пљачкашка.

Све у свему, нема ни једног дијела владајућег институционалног система који би био невин у погледу овог криминалног и патолошког устројства.

Један од класичних пљачкања Републике Српске у приватизацији је био тај да су тајкуни који су најчешће старом девизном штедњом куповали државни дио капитала. Улазили су у та предузећа са својим фирмама а нове су фирме куповали будзашто. Само један примјер. Што се тиче Јелшинграда, одговорна су лица имовину вриједну преко 17 милиона продали за 680 хиљада марака. Ови мафијаши су све приходе су присвајали себи а све трошкове су стављали на терет тих привредних друштава чији су били власници.

Поред профитера и мафијаша других врста, код нас је створена нова врст девијаната: стечајна мафија.

Иако је законом прецизирано да стечајни управник може да води стечај у највише два, поједини стечајни управници воде поступак и у више од десет предузећа. Како су медији пренели 10. 05. 2010: "Као ‘најспособнији’ стечајни управници издвојили су се Радомир Јокић, који овај поступак води у чак 18 посрнулих предузећа и Лазо Ђурђевић, који сједи у 14 стечајних фотеља.

У овим трошковима, значајно је учешће накнада судионицима у поступку, а међу њима највише профитирају стечајни управници. Плата стечајног управника регулирана је у виду мјесечних накнада и награда. Она може износити и до двије просјечне плаће у Федерацији, а у Републици Српској до три.

За неуплаћене доприносе радницима у стечајном поступку новца – нема. Оно за што га, пак, има и више него довољно, јесте подмиривање трошкова стечајног поступка, који трошкови са немалим процентом учествују у расподјели стечајне масе. Проценти у Републици Српској запрепашћују – за стечајни поступак “ГП побједа”, учешће трошкова стечаја у укупним приходима оствареним у стечајном поступку износи 89 %, за “ТТП Сана” д.о.о. 85 %, за “Лилија” а.д. 42 %, за “Цицељ” а.д. Чајниче 46 %, за “КП Чистоћа” а.д. 42 %, за “ГП Мраковица”, итд.

У идеалном свијету законодавства, сврсисходност стечаја је непобитна – његови основни циљеви су намирење повјерилаца и елиминирање дужника како би се ресурси непрофитабилних предузећа преусмјерили тамо гдје ће бити корисно употријебљени.
У стварном свијету, намирење повјерилаца, те елиминирање дужника спорадична су нуспојава стечаја. На ту чињеницу најбоље указује анализа Извјештаја ревизије учинка стечајних поступака у Републици Српској од прошле 2012. године, који индицирају поражавајуће резултате стечаја. Од укупних потраживања признатих током поступка, која износе 84 %, наплати се тек 21 %.

Ови подаци и ове цифре већини људи значе мало; када се, међутим, претворе у конкретне износе, то значи да је, на примјер, за Фонд здравственог осигурања РС од признатих скоро 12 милиона наплаћено тек непуних 1.7 милиона, за Фонд ПИО од признатих 49 милиона наплаћено 8 милиона, за Порезну управу РС од признатих 135 милиона – наплаћено свега 10. Укупно гледано, то представља разлику од готово 180 милиона КМ на штету државе, али још већу персоналну штету радницима чији доприноси најчешће улазе у наведени износ ненаплаћених потраживања од Фондова.

Унутар ове проблематике, требало би укинути већину стечајних поступака и провести кривичне поступке против доказаних криминалаца.
—————

Конкретна ситуација у РС

Ово стање моралне биједе у којој се налази наш политички систем гдје се опозиција и позиција свакодневно међусобно оптужују за којекакве криминалне радње је резултат патолошког, феудално разбојничког система са примјесама првобитног дивљег капитализма. Није дакле ствар у томе да на власт дође ова или она политичка странка, него да на власт дође она снага, онај покрет који ће имати револуционаран програм. То значи корјенита измјена система гдје ће економија бити господар, а политика слуга.

Да би се то спровело, треба уништити, или превазићи, политичко мафијашку подлогу садашњих односа.

Понављам свој приједлог изнесен у више наврата у медијима, да за дјеломично оздрављење садашњег тренутка, и са изгледима на неку будућност, треба направити техничку, концентрациону владу уједињене позиције и опозиције.
Исто тако треба да се, у том контексту, састану највиђенији пословни људи из земље и иностранства са солидним капиталом, и да, у сурадњи с таквом владом и програмом, стратегијом развоја одобре дугорочан зајам РС-у од најмање милијарду марака, и да почетак радикалне друштвене реформе прође безболно.

Ако то већ не иде, садашња власт би требало да позове све оне који су се од Дејтона до данас волошебно обогатили и да их убиједи, на сваки начин, да својим капиталом помогну РС-у уз, наравно, адекватан програм стратегије привредног развоја.

Постоје чврсте индикације да ће се нешто слично, и репресивно, покушати у прољеће слиједеће године, али упозоравам власти, да ће тада бити касно за било што озбиљније. Поврх свега, то ће се схватити као предизборни маневар, и крајњи ефект може бити супротан од очекиваног.



0 КОМЕНТАРА

  1. Што се тиче Јелшинграда, износи који се спомињу се вјероватно односе на упитну куповину дијела Јелшинграда прије отварања стечајног поступка, када је Еуромотор за 680 хиљада КМ купио халу процијењену на 17 милиона КМ.
    У стечају је тај Еуромотор , односно директор тог д.о.о. Иванковић Гостимир уз помоћ судије Пејовић Небојше и адвоката Бубић Зорана опљачкао 2 милиона КМ од 758 радника ФАМ Јелшинград. Иако је МУП поднио кривичну пријаву, тужилац Хана Врањешевић је донијела наредбу о неспровођењу истраге. Слично је урадила и у случају „Метал“ а.д. Бањалука.
    Правосуђе на дјелу : судије, тужиоци, адвокати.

  2. професоре,

    концентрациона влада није могућа знате и сами зашто.
    Техничка би имала смисла ако се усвоји економска политика за наредне четири године са стратешким гранама привреде, то сте већ читали у нашем програму.

    Заједно са усвајањем буџета требала би да буде устоличена и влада која ће провести ту економску политику за 2014-ту годину са авангардним буџетом, некад се мора пресјећи, боље сад него касније.

    Иначе доста ми је приче како треба сачекати изборе па ће нове коалиције да крену од нуле,да направе систем, значи мај 2015-те године.
    Кад би наша партија имала великог удјела у тој будућој коалицији био би за реформе одмах без нас, само да се радикално крене.
    Тврдим да немамо времена, поготово не минимум годину и по чекати месије.

    Систем постоји, правиле су га све досадашње владе, да може радикално боље може.
    Доста ми је демагога који по читав дан млате о катастрофи, помињу револуције не размишљајући за последице по опстанак Српске.
    У вријеме Маркса који је био паметан и праведан човјек али заговарао револуције живио је велики филозоф Едуард Бернштан који је говорио:“Никад револуција, увијек еволуција“, погледајте земље са еволуцијом,погледајте нашу и друге које имају свако пар деценија револуцију.

    На потезу је власт, увијек је на потезу власт,ако хоће имају реалне шансе за авангардне промјене у привреди, шансе да покрену друштво из ове летаргије која је задњих десет и више година једина константа.

    Мој је приједлог радикално одмах у јавне радове и развој пољопривреде да смањимо увоз хране који се мјери милијардама, знам да је могуће.

    Професоре интересантан Вам је термин о убјеђивању новопечених капиталиста.

  3. Професор је опет био у Талији код Иванковића.Ливница Јелшинград никад није била у стечају , него ф.А.М. Јелшинград а нову халу за монтажу машина,која је процијењена на 17 мил.К.М.купуио је Еуромотор за 680 000 К.М. још 2003год. Изгледа да професор баш помаже раднике Јелшинграда кад су ови на домаку наплате отетих 2 мил.К.М. купујући опет вријеме Гостимиру Иванковичу, судији Пејовићу,али 30.09.2013. због ових провокација доћи ће до коначног обрачуна.Професор поштењачина намјерно или не у служби тајкуна.

Оставите одговор