Електропривреда: Потраживања достижу половину годишњег прихода

Потраживања "Електропривреде Републике Српске" од купаца за испоручену електричну енергију износе закључно са 2010. годином преко 340 милиона КМ и представљају више од 50 посто укупних годишњих прихода тог мјешовитог холдинга и скоро 100 посто укупних прихода дистрибутивних предузећа.

Осим што су потраживања изузетно висока, Главна служба за ревизију јавног сектора РС је упозорила да посматрани четверогодишњи период карактеризира и повећање потраживања од купаца и његова веома неповољна структура.

Наиме, око половине потраживања старије је од годину дана, а значајан дио датира од прије пет и више година.

Ревизија је упозорила да висина и неповољна структура потраживања имају значајан утицај на финансијску позицију и финансијски резултат „Електропривреде РС“ и њених дистрибутивних предузећа.

Скоро једна петина потрошача, њих око 85.000, представља на неки начин неуредне потрошаче који на вријеме не измирују своје обавезе (дуг већи од 300 КМ), али су највећа дуговања ипак концентрирана код изузетно малог броја потрошача.

Њих нешто преко 600 (око 100 физичких и 500 правних особа – активних потрошача) дугују „Електропривреди РС“, односно припадајућим дистрибутивним предузећима, по 20.000 или више КМ, а њихов укупан дуг износи око 84 милиона КМ, то јест око једне четвртине укупних дуговања.

Такође, велики број значајних дужника су јавне институције које се финансирају из буџета Српске, буџета локалних јединица и буџета фондова, комунална те друга предузећа у већински јавном власништву.

„Нагомилана потраживања од купаца из јавног сектора у наредном периоду могу додатно оптеретити функционирање буџета, фондова или финансијски положај јавних предузећа и установа, укључујући и саму ‘Електропривреду РС’“, упозорила је Главна служба за ревизију јавног сектора у Српској.

Иако су неки потрошачи одјављени, њихова дуговања се још увијек воде у пословним књигама дистрибутивних предузећа.

Закључно са 2010. годином преко 140 милиона КМ се односи на потраживања од купаца који су одјављени и као такви више не користе електричну енергију.

Од тих 140 милиона, 60 милиона се односи на домаћинства, док је износ од преко 80 милиона КМ везан за осталу потрошњу.

Потраживања од купаца се састоје од основног дуга и камате за неблаговремено плаћање. Структура потраживања (основни дуг и камата) различита је по дистрибутивним предузећима, али општи показатељ на нивоу „Електропривреде РС“ је да камате у укупним потраживањима учествују са око 30 посто, односно преко 100 милиона КМ.

Да су потраживања од купаца озбиљан проблем довољно говори податак да има дистрибутивних предузећа чија су потраживања већа од њиховог годишњег прихода, као што је случај с бањолучком „Електрокрајином“.

Овај однос је оптерећавајући и код других дистрибутивних предузећа, али не у толикој мјери.

Поред потраживања од ових категорија важно је посебно истаћи једну групацију потраживања која се односи на предузећа која су у стечајним поступцима.

Наиме, подаци „Електропривреде РС“ показују да се преко 50 милиона КМ потраживања односи на потраживања од предузећа над којима је отворен стечајни поступак и имају и карактер ризичних потраживања, имајући у виду примјер „Електрокрајине“.

Када је ово предузећа у питању, у стечајном поступку пријављена потраживања закључно с 2009. годином износе 26.754.302 КМ, од чега су призната потраживања 10.053.465 КМ, док су наплаћена 2.490.819 КМ, односно нешто испод 10 посто пријављених потраживања.

Међутим, дистрибутивна предузећа нису имала активну улогу у покретању стечајних поступака.

Занимљив је и однос диструбутивних предузећа према онима који дугују за испоручену струју.

Радна једница Добој, примјера ради, има 50 потрошача из категорије домаћинства који су дужни преко 1.000 КМ, док исто предузеће у Приједору има њих 3.676.

Ако границу дуга повећамо са 1.000 КМ на износ од 5.000 КМ, тај број се код добојског предузећа значајно смањује и своди на шест потрошача, док је код Радне једнице Приједор доста другачији однос и даље има велики број дужника, њих 1.218.

Радна једница Добој има само једног потрошача с дугом већим од 10.000 КМ, док приједорско предузеће има чак 301 таквог потрошача.

Ни репрограми, које су давала дистрибитивна предузећа, нису уродили плодом када је у питању наплата дуга од оних који нису уплатили веће износе.

Ревизија је утврдила да је највећи одзив био код релативно малих дужника по висини дуга, док су они велики репрограм користили као једну од могућности да и даље „легално“ троше електричну енергију без искрене намјере или могућности да репрограм испоштују.

У периоду 2006-2010. године биле су присутније наплате судским путем него у ранијем периоду и поднесено је преко 10.000 тужби надлежним судским органима, али је наплата извршена само у 500 случајева.

За највеће дужнике најчешће није кориштен механизам искључења са мреже, указала је Главна служба за ревизију јавног сектора Српске.