Експлозија супернове на херцеговачком стећку

Да ли је мотив на стећку у источној Херцеговини уствари запис о експлозији Супернове из 1054. године? О стећцима укратко Стећак је назив за средњевјековне надгробне споменике који леже расути по Босни и Херцеговини и пограничним крајевима. Око 60.000 се налази у границама БиХ, претежно у источној Херцеговини, а остатак од 10.000 се налази у […]

субота, октобар 11, 2014 / 13:50

Да ли је мотив на стећку у источној Херцеговини уствари запис о експлозији Супернове из 1054. године?

О стећцима укратко

Стећак је назив за средњевјековне надгробне споменике који леже расути по Босни и Херцеговини и пограничним крајевима. Око 60.000 се налази у границама БиХ, претежно у источној Херцеговини, а остатак од 10.000 се налази у Србији, Црној Гори и Хрватској. Појавили су се у 11. вијеку, а достигли врхунац у 14. и 15. вијеку. Престали су се израђивати почетком турске окупације. Њихове најзначајније карактеристике су декоративни мотиви. Спирале, аркаде, розете, листови лозе и грожђа, сунца и полумјесеца су међу мотивима који се најчешће појављују. Фигурални мотиви укључују поворке јелена, играње кола, лова. Најпознатији фигурални мотив је из источне Херцеговине који представља човјека са подигнутом десном руком. Неки археолози који проучавају стећке сматрају да је подигнута рука знак заклетве или вјерности.

Експлозија Супернове звијезде из 1054. године

Записи кинеских астронома – астролога говоре да су у рано јутро пред свитање 4. јула 1054. године дворски астрономи уочили сјајну звијезду у сазвијежђу Бика. Они су ту врсту звијезде звали Гостујућа звијезда јер није била забиљежена на њиховим звјезданим картама. Тог јутра 4. јула 1054. године Сунце се налазило 36 степени источније од положаја Супернове.

Данас знамо да је та сјајна звијезда заправо била експлозија Супернове звијезде. Супернова представља завршну катаклизмичну фазу еволуције масивних звијезда. Приликом тaквих експлозија, у којем се звијезда готово читава разнесе, ослободи се огромна количина енергија, а сјај такве експлозије превазиђе укупни сјај галаксије у којој се звијезда налази (галаксије садрже стотине милијарди звијезда). Данас се види остатак те експодирајуће звијезде. То је Маглина Рак удаљена 6.500 свијетлосних година у чијем је средишту њен остатак, брзоротирајућа звијезда пулсар.

Хипотеза значења мотива човјека уздигнуте руке

Неки наши археолози сматрају да фигурални мотив човјека уздигнуте руке, из источне Херцеговине, представља сазвијежђе Ориона (људски лик) и Сунца (круг), на дан љетног солстицијa или љетне дугодневнице. Сазвјиежђе Ориона се изједначава са старосрпским богом Перуном или његовим сином Јарилом.

Моје мишљење је другачије и научно оправданије од предходног става археолога. Слажем се да је сазвијежђе Ориона представљено људском фигуром. Ово сазвијежђе су таквим видјели и древни Вавилонци, Египћани и антички Грци. Сматрам да човјек са уздигнутом руком на стећку представља сазвијежђе Орион и положај Супернове звијезде из 1054. године у сазвијежђу Бика (круг), који је изнад сазвијежђа Орион. Убијеђен сам да мотив круга не представља положај Сунца у љетном солстицију који је у то вријеме био 16. јуна 1054, на положају на небеској сфери око 14 степени источније од данашњег положаја на дан 21. јуна. Јер наши преци тада нису познавали астрономију као ми данас. Они никако нису могли знати у којем сазвијежђу и близу којих звијезда се Сунце при дневној свијетлости тачно налазило на дан почетка љета.


 

Од положаја Супернове, на небеској сфери, тачка љетног солстиција је тада била удаљена око 19 степени источније. У случају да круг представља тадашњи положај Сунца на први дан љета, на стећцима би Сунце требало бити уклесано далеко са десне стране уздигнуте руке, односно лијевo од нас гледано, а не између руке и главе.

Дакле круг не представља Сунце, него Супернову из 1054. године, о којој су први запис урадили Кинези, који су ову појаву дуго пратили. Круг представља приближни положај Супернове на ноћном небу. У данима највећег сјаја, Супернова је била пет пута сјајнија од највећег привидног сјаја планете Венере и 20-ак дана лако видљива и по дану. На ноћном небу то је био изузетно сјајан и уочљив објект, који је морао оставити јак утисак и урезати се дубоко у памћење и предање наших предака за пар наредних стољећа.
Анализирајући програм планетаријума на рачунару, интересантно је споменути да је тог раног јутра 4. јула 1054. године, Мјесец мале фазе, прије младог, био удаљен око 16 степени западније од Супернове. Наредног јутро 5. јуна 1054. године, Мјесец је био удаљен од сјајне Супернове само 3 степена западно. Положај Супернове је веома близу еклиптике, стазе по којој се привидно крећу планете и Мјесец. Тако је у наредних 3 мјесеца, колико је Супернова била видљива голим оком (полако губећи у сјају), Мјесец 3 пута прошао веома близу ње.

Данас на многим стећцима налазимо комбинацију лика полумјесеца мале фазе и звијезде близу једно другом. Сматрам да је то само умањени приказ догађаја Супернове али без тачног положаја на небу, без сазвијежђа Орион, односно човјека са руком. Без просторне перспективе на небу. Овакво астрономско тумачење овог најпознатијег фигуралног мотива са стећака, потврђује да је тако забиљежен један изузетно риједак космички догађај у времену, што је јединствени историјски запис у читавом свијету. Сви остали симболи и фигуре на стећцима само су декоративни елементи или мотиви из живота. 

У Европи те 1054. године није било записа о овој феноменално сјајној звијезди, што је заиста несхватљиво. Управо зато долазимо до огромног значаја које овакво астрономско тумачење даје овом фигуралном мотиву. Наши преци су тај догађај овјековјечили у камену на својим надгробним споменицима да нас, на тај начин, за дуга времена подсјећају на себе и своје минуле животе.

На крају једна занимљивост. Велика шизма, раскол православља и римо-католицизма, десио се 16. јула 1054. године, само 12 дана (симболика са 12 апстола) након првог уочавања сјајне појаве експлозије Супернова звијезде. Изгледа да Супернова није била добар знак за јединство хришћанства у временима која су услиједила.

Аутор: Миро Илић, Требињско астрономско удружење


 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *