Економско сивило Хрватске

Вриједност доспјелих неизвршених обавеза у Хрватској достигла је нови рекорд од 39,9 милијарди куна (5,362 милијарди евра), након што је у мају порастла за још 807,7 милиона куна. У публикацији Хрватске привредне коморе за првих шест мјесеци наводи се да су сви основни макроекономски показатељи хрватске привреде у првих шест мјесеци били негативни, а рекордан […]

среда, јул 20, 2011 / 06:54

Вриједност доспјелих неизвршених обавеза у Хрватској достигла је нови рекорд од 39,9 милијарди куна (5,362 милијарди евра), након што је у мају порастла за још 807,7 милиона куна.

У публикацији Хрватске привредне коморе за првих шест мјесеци наводи се да су сви основни макроекономски показатељи хрватске привреде у првих шест мјесеци били негативни, а рекордан је био број неликвидних/инсолвентних пословних субјеката (84 692), којих је сваког мјесеца било више за за 2,2 одсто или нових 1 808 субјеката. То значи да непрестано нови субјекти улазе у блокаду, док мало који из ње излазе.

У извјештају се посебно наглашава огроман проблем неликвидности, гдје је стање алармантно, те да ниједан од макроекономских показатеља није позитиван.

Тако је у мају било 5 798 неликвидних пословних субјеката у краткотрајној блокади до 60 дана, што је чак за 726 више него претходног мјесеца.

Даље се наводи да је алармантна чињеница да се само у посљедње двије године износ неизвршених основа за плаћање готово удвостручио (за чак 18,7 милијарди куна), те тренутно достиже 80 одсто трансакционог новца у систему.

У истом раздобљу се број блокираних пословних субјеката – оних који не исплаћују плате, порезе, ни доприносе, повећао се за чак 28 000.

Исти извјештај наводи и да је забиљежен наставак раста буџетског дефицита, који је у првих пет мјесеци износио 7,5 милијарди куна, што је пола милијарде куна или 7,8 одсто више него у истом раздобљу прошле године.

Као главни разлози слабијег пуњења буџета су лошије опорезивање пореских прихода, али и пад прихода од социјалног доприноса, који су друга по величини ставка у приходима.

У извјештају се додаје да је инострани дуг достигао ниво од 47,1 милијарди евра. При томе је у задуживању предњачила држава, чији је инострани дуг на годишњем нивоу повећан за 30 одсто.

Бруто домаћи производ имао је пад од 0,8 одсто у првом кварталу. Индустријска производња у првих пет мјесеци имала је пад од 1,9 одсто у односу на исто раздобље прошле године. Туризам је исто у паду јер су мајска кретања знатно утицала на кумулативни резултат у првих пет мјесеци, када је укупно остварено 2,5 одсто мање ноћења у односу на исто раздобље прошле године.



Оставите одговор