Економска политика РС за 2013. годину – бављење посљедицама, а занемаривање узрока

Српска демократска странака је најавила да неће подржати Економску политику Владе РС за 2013. годину, а владину економску политку анализирао је проф. др Миленко Станић, члан економског тима највеће опозиционе странке.

Рестриктивне мјере Економске политике РС за 2013. годину, најављене од Владе, подигле су на ноге бројна удружења и асоцијације, раније названем социјалним партнерима Владе. Та удружења најављују оштру борбу против најављених мјера, а у плану су и штрајкови, протести …Као да се не ради о истим оним организацијама чији лидери већ пет година представљају главну потпору власти и који сносе велику одговорност због креирања, у дужем временском периоду, лоше политике која је морала довести до садашње ситуације.

Полазне основе Економске политике

Бројним макроекономским индикаторима, закључно са септембром 2012. године, се указује на тешко економско стање. Констатује се пад бруто домаћег производа у првом и другом кварталу 2012. године. Индустријска производња је у паду за 4,6 %. Слично је са извозом који је у паду од 4,7%. Незапосленост расте а учешће јавног дуга се значајно повећава. Дакле, најзначнији показатељи говоре о суноврату економије. Излаз из таквог стања је могућ само потпуно новом политиком.

Нажалост, пажљив читалац приједлога Економске политике за 2013. годину неће моћи уочити те новине. Прије би се могло утврдити да се ради о континуитету већ виђене политике. Коначно, може се са лакоћом утврдити да су писци овог документа исти они појединци који уназад неколико година, радећи по поруџбини Владе, добро наплаћују израду овог али и више сличних документе.

Све промашаје власти правдају глобалном кризом

Нове мјере нису резултат осмишљене стратегије и политике већ производ нужде у коју смо етапно доведени низом погрешних одлука влада континуитета. Проблем је што Влада ни у 2013. години не планира да скрене са погрешног пута, иако исправно констатује да су на сцени, полазећи од 2009. године и са мањим побољшањима 2010. године, рецесивна кретања у привреди Републике Српске. Погрешан је покушај да се та кретања оправдају кризом у земљама у окружењу и економији земаља Европске уније. Премијер Џомбић је рекао да ЕУ, за коју је привреда РС везана, очекује да ће наредна година бити најгора до сада и да ће се то одразити на РС.

Доста текста у овом документу је непотребно потрошено на та образложења и тражење криваца изван Републике Српске, иако се зна да Република Српска нема значајнији извозни потенцијал, а и прилив иностраног капитала последњих година нема веће размјере. Нигдје нема критичког осврта на грешке домаћих органа власти и њихових социјалних партнера који су довели економију у тешко стања. А ако се крене од погрешне дијагнозе терапија нема шансе да успије.

Континуитет погрешне политике се наставља

Влада планира да рестриктивним мјерама економске политике у 2013. години створи услове за побољшање у 2014. години. Кључни циљеви економске политике у наредној години су постављени у правцу очувања постојећег стања и спречавања даљег погоршања: очување радних мјеста, фискална стабилност, социјална одрживост, правичнија расподјела, стабилизација јавних предузећа, те унапређење пословног амбијента са циљем повећања конкурентности привреде.

Као и до сада проблем није ну постављању циљева већ у инструментима и мјерама којима се желе остварити предложени циљеви. Међу тим мјерама треба истаћи планирани пораст јавних инвестиција, реализацију новог задужења код ММФ, наставак кредите подршке привреди од ИРБ-а, смањење плата у јавној управи за 10%, укидање и реорганизација појединих агенција и завода, наставак давно започетог процеса "гиљотине прописа" ради побољшања привредног амбијента, итд. Овдје се у цјелини може сагледати континуитет погрешне политике. Све ове мјере смо имали прилику да видимо раније али и да осјетимо њихове последице.

Раст јавних инвестиција се планира од 11,8 % у односу на 2012. годину. Као и ранијих година та улагања су у износу од 45,47 % усмјеравају у путну инфраструктуру, енергетику и шумарство 17,82 %, пољопривреда, шумарство и водопривреда 14,62 %, здравство 13,94 %…Ништа ново, а и већина становника РС би могла навести предузећа која ће бити извођачи поменутих јавних радова..

Континуитет задуживања се наставља.Очекује се прилив 261 милион КМ од новог аранжмана са ММФ.Тај кредит ће се у цјелини усмјерити на отплату доспјелих рате раније узетих кредита.Нова кредитна задужења за отплату раније узетих кредита.То се у економији означава дужничким ропством.

Значајна средства ИРБ-а су раније потрошена. Тешко је наћи озбиљног аналитичара који би у тој потрошњи могао пронаћи позитиван допринос. Тако је било до сада, тако ће бити и убудуће. Поготово што се нова улагања ИРБ-а могу очекивати само по основу поврата раније пласираних кредита. Реално је очекивати бројне проблеме у наплати тих кредита а тиме и смањења пласмана ових средстава.

Мјере смањења јавне потрошње путем укидања и реорганизације појединих агенција неће имати већи ефекат у односу на већ виђене раније најављене мјере. Нисмо заборавили да је исти овај премијер прошле године, негдје у ово вријеме, најавио значајно кресање јавних издатака: смањење потрошње мобилних телефона, трошкова горива и употребе службених аутомобила, трошкове репрезентације, смањења плата и привилегија менаџмента јавних предузећа. Предсједник Републике је помпезно најавио обрачун са криминалом. Данас можемо да тврдимо – то су биле демагошке пароле усмјерене на убјеђивање лаковјерних.

Буџетски оквир за 2013.

Планирани буџет за 2013. као и Економска политика представља документ израђен на последицама а не на стратегији и плановима. Буџет је планиран у износу од 1. милијарде и 945. милиона КМ, што је за 7% више од буџета у овој години. Пројектовани раст буџета од 135. милиона КМ ће, углавном, бити обезбјеђен на порасту дуга од 106. милиона КМ, што представља увећање од 42% у односу на износ ових средстава у буџету за 2012. годину.

Расходна страна буџета је предодређена извршењем кредитних обавеза.За ту исплату у 2013. години је неопходно обезбједити 464. милиона КМ.То је за 46% више у односу на буџет за 2012. годину, у којој је за ову намјену планиран износ од 317. милиона КМ.Како изворни приходи стагнирају а обавезе по основу отплатних рата кредита расту, јасно је да Влада мора прићи кресању појединих ставки расхода у односу на 2012. годину. Избор је пао на плате буџетских корисника (укупни издаци за лична примања се смањењу за 8%), субвенције (смањење за 3%), издаци за нефинансијску имовину (смањење за 34%).

Кретање ставки буџета је условљено реализацијом IV Стенд-бај аранжмана са ММФ. Поставља се питање шта ће се десити ако дође до застоја у реализацији тог аражмана. То је питање о којем Влада и њени социјални партнери у овом тренутку не размишљају, а вјероватно и немају одговора.

Очекивани резултати

Рестриктивна Економска политика за 2013. годину је последица тешког стања у коме се налази економија РС. То стање је резултат континуираних погрешних потеза власти. Предложене мјере Економске политике су на трагу оних из претходних година. Нема промјене политике а тиме и стања у коме се налази привреда РС. Порука је јасна, припремите се, а то се посебно односи на јавни сектор, на дугогодишње стезање каиша и даље социјално сиромашење.

Реални сектор и његово оживљавање, углавном, није предмет интереса овог документа.А требало би да цјелина политике буде усмјерена на овај сектор. У дијелу Економске политике који се бави пореском политиком нема никаквих новина а зна се да су постојећа пореска оптерећења главна кочница раста производње и запошљавања. Најављено сређивање стања у јавним предузећима није реалан циљ. Влада већ три године покушава да поправи стање у Жељезницама РС. Резултат је већи губици и дугови ове компаније. Ако се зна да већина јавних компанија исказују негативан резултат у пословању, тад је јасно да претходно постављени циљ није остварљив. Исти резултат се може очекивати у реализацији пројекта побољшања пословног амбијента и скраћивање административних процедура. Раније је тај пројекат означен "гиљотином прописа". Није било позитивних резултата у том пројекту па можемо очекивати да их неће бити ни сада.И тако редом…

Сама по себи Економска политика је постављена на капитуланским основама. Задржавање постојећег стања економије у 2013. години да би 2014. направили мали корак напред је, у условима постојећег нивоа производње и незапослености, доста храбра понуда актуелне Владе. Није реално очекивати да ће таква понуда бити оспорена у Народној Скупштини, зна се да велики број посланика неће ни погледати овај документ, нити од социјалних партнера Владе који немају снаге али и воље да се озбиљније супроставе овом документу. Вријеме ће сигурно показати слабости овог документа. Проблем је у томе што се изгубљено вријеме не може надокнадити.