Економисти упозоравају да је виртуелни новац опасан
Економски аналитичари упозоравају да би увођење "биткоина", виртуелне електронске валуте, у реалан сектор економије било веома опасно. Рударска компанија из Канаде одлучила је да исплати своје партнере, који се баве геолошким истраживањима, "биткоинима" – електронским новцем. "Биткоин" је виртуелна валута, која нема реално покриће. Овај појам појавио се 2008.године. Поријекло назива витруелног новца потиче из […]
Економски аналитичари упозоравају да би увођење "биткоина", виртуелне електронске валуте, у реалан сектор економије било веома опасно. Рударска компанија из Канаде одлучила је да исплати своје партнере, који се баве геолошким истраживањима, "биткоинима" – електронским новцем.
"Биткоин" је виртуелна валута, која нема реално покриће. Овај појам појавио се 2008.године. Поријекло назива витруелног новца потиче из енглеског језика бит (бит) – јединица информације и коин /цоин/ – валута.
Карактеристика електронске валуте је у томе што не постоји центар из ког се њом управља, јер систем електронског новца ради аутономно.
Он се потчињава одређеним алгоритмима и не одражава стање економије било које државе, јер се сматра међународном монетом.
"Биткоин" су створили програмери, такозвани кибер-анархисти и они који вјерују у будућност ове валуте.
Економисти примјећују да је у посљедње вријеме виртуелна валута почела да поскупљује. Средином октобра један биткоин износио је 150 долара, а ових дана вриједност се "попела" чак на 390 долара – наводе агенције.
Овај брзи раст вриједности "биткоина" забринуо је Сенат САД. Горњи дом Конгреса ће размотрити могућу опасности од "биткоина" по америчку економију.
Главни проблем криптовалута, са тачке гледишта националних регулатора, јесте у томе што не постоји никаква контрола тока оваквог новца. Све то чини електронску валуту веома погодним средством за финансирање широког спектра нелегалних активности.
Тако је у САД затворена једна од највећих он лајн продавница која је продавала робу која је званично забрањена. Портал је временом постао највећи продавац наркотика путем интернета
Појединци су продавали више од 500 видова опијата!
Основна валута плаћања био је "биткоин" који је свим учесницима виртуелне куповине обезебјеђивао анонимност.
Ako oni upozoravaju onda mora da je to prava stvar.
U celokupnoj svetskoj roobnoj razmeni obrće se 50 puta više novce nego robe. Razumljivo je da toliko fiktivno naštampan novac mora da završi u zaduživanju država, privrede i naroda. To se radi smišljeno(Videti knjigu Čosudovski Globalizacija siromaštva). NOvac se fiktivno štampa novac u Fedrealnim američkim rezervama (privatna banka koje se pradstavlja da je centralna)oni su istovremeno vlasnici i Evrospke centalne banke. Štampaju novac i pozajmljuju SAD I EU. EU pozajmljuje novac svojim kompanijama i pozajmljuju novac građanima. FR i ECB u bacuju novac u multiacionlane banke. Oko 1000 multinacionalnih banaka i korporacija sve drže pod kontorlom. Oni dobijaju fiktino naštampan novac iz Federalnih rezervi. Ove banke taj novac prosleđuju komercijalnim bankama, a te komercialen banke daju kredite komapnijama i grašanima.
Na drugoj strani se nalaze Vol strit, MMF i Svetska banka.
A ovi taj novac pozajmljuju državama kao što smo mi i drugi u dužničkom-kolonijalnom ropsvu. Ovo je način držanja pod kontrolom države.
I tako se iz jednog centra fiktinvim bezvredim novcem zadužiju narodi koji neće da rade nego da žive na tuđ račun, taj fiktivni novac mora biti vraćen proizvedenim robama, a mi proizvodnje i robe za izvoz nemamo.
Bela kuća vrši pritisak na države i oni postavljaju marionetske vlade (Videti knjigu Džon Perkins Ispovest ekonomskog ubice). Ako ne uspe nametanje marioneske vlade onda ide NATO pakt.
Prvi mehanizam slamanje nacionalen ekonomije je opšta liberalizacija (sve otvoriti neka bude privatno, može da ulazi roba koja hoće).
Drugi mehanizam je banditska privatizacija.(ovo što kod nas imamo)
Treći mehanizam devizni kurs (vezanost deviznog kursa).
U potpunosti se slažem sa direktorom.