dysko

Економија наше културе

Страни подаци говоре оно што се одавно зна. На дејтонском нивоу издваја се 36 КМ по глави становника за културу. Да није истраживања које је финансирала АЕЦИД (шпанска агенција за међународни развој), а проведена од стране УНЕСКО МДГ-Ф програма „Култура за развој“, могло је проћи још много година да би доказали оно што исто толико […]

четвртак, 21 јула, 2011 / 13:20

Страни подаци говоре оно што се одавно зна. На дејтонском нивоу издваја се 36 КМ по глави становника за културу.

Да није истраживања које је финансирала АЕЦИД (шпанска агенција за међународни развој), а проведена од стране УНЕСКО МДГ-Ф програма „Култура за развој“, могло је проћи још много година да би доказали оно што исто толико говоре сви: од индивидуалних умјетника до запослених у културним индустријама…

Наиме, "Унесков сет обједињених индикатора за мјерење доприноса културе развоју је званично представљен 05. јула 2011. године као јединствен документ којим се препознаје значај и учешће културе у развоју Босне и Херцеговине. Према истраживању, допринос културних дјелатности бруто домаћем производу 2009. године је износио чак 6,7% односно 1,6 милијарди КМ. Издвајања за културу свих нивоа власти у БиХ 2009. године су износила 123,4 милиона КМ или 36 КМ по главни становника."

Економску снагу културе у Европске Уније, илуструје податак о 5 милиона запослених у 2009. Години, који су запослени у том сектору – што је више од цјелокупног активног становништва Босне и Херцеговине и неких европских земаља заједно. Сектор културе представља 2,6% бруто националног производа ЕУ у 2009. години, а исказује стопе раста које су више од просјека других сектора у економији.

Културне и креативне индустрије такођер расту брже него већина привредних ђелатности. Сектор, која обухвата извођачке умјетности, визуелне умјетности, културно наслијеђе, филм, телевизију и радио, музику, издаваштво, видео игре, нове медије, архитектуру, дизајн, модни дизајн и оглашавања.

Ово нам говори да култура као прво није само трошак, већ доприноси економском развоју, отварању нових радних мјеста, односно већем и квалитетнијем запошљавању, има велики значај за друштво у цијелини и његов развој, али судећи по издвајањима (по овом истраживању, за 2009.годину) не можемо говорити о реципрочном улагању у културу.

Вјерујем да ће ови подаци бити добар аргумент министрима културе на свим нивоима власти, кад буду тражили повећање буџета за културу у 2012.години и када буду позиционирали културу по својим приоритетима.

Надам се да неће опет бити изговора типа "Рецесија, нема пара и сл." Увијек се запитам, па како им не досади причати исту причу годинама и не слушати шта им имамо за рећи.