ЕК: Сет мјера за гашење банака у кризи

Европска комисија најавила је приједлог механизма гашења банака у кризи, а овај сет дугорочних мјера требало би да представи прије самита 20 економски најразвијенијих земаља на свијету који ће бити одржан у јуну у Мексику, јавио је дописник Срне из Брисела. Портпаролка Европске комисије Шантал Хјуз није прецизирала када би приједлог требало да буде објављен. […]

субота, април 28, 2012 / 18:16

Европска комисија најавила је приједлог механизма гашења банака у кризи, а овај сет дугорочних мјера требало би да представи прије самита 20 економски најразвијенијих земаља на свијету који ће бити одржан у јуну у Мексику, јавио је дописник Срне из Брисела.

Портпаролка Европске комисије Шантал Хјуз није прецизирала када би приједлог требало да буде објављен. Према сазнањима Срне, то би требало да се догоди 6. јуна.

Предложене мјере требало би да обухватају фондове за гашење банака чији оснивачи и контрибутори би биле земље чланице ЕУ. Тај механизам требало би да омогући регулаторима да присиле власнике банковних мјеница да у случају банкрота преузму на себе дио губитка.

Доношење сета мјера којим би се регулисали механизми гашења слабих банака већ двије седмице од Европске уније захтијевају функционери Европске централне банке. Они траже и оснивање европског фонда за осигурање полога како би се олакшало рјешавање проблема у које западну финансијске организације које послују у више европских земаља.

Овај приједлог временски се подудара са кризом у коју је доспио шпански банковни сектор, већ од раније угрожен ситуацијом на тржишту некретнина, као и мањком свјежег капитала и страхом инвеститора уколико тренд пада цијена некретнина буде настављен. Према процјени Европске банкарске агенције, шпанским банкама тренутно недостаје око 26 милијарди евра свјежег новца.

Према доступним информацијама, приједлог механизма не укључује ни стални стабилизацијски фонд еврозоне, ни привремени европски фонд за финансијску стабилност.

Према европским прописима, фондови не смију да склапају аранжмане са појединим банкама, већ је то задатак влада земаља чланица. Иако улагачи и банкари у Бриселу прижељкују да се фондовима омогући директна докапитализација банака у кризи, без посредовања влада, Европска комисија за сада не намјерава да мијења прописе.

Тај став дијели и портпарол њемачке владе Штефан Зајберт који је јуче изјавио да се Берлин противи идеји да банке траже помоћ непосредно од фондова. Према његовом мишљењу, банке у кризи морају прво саме да покушају да се извуку из проблема, а онда да траже помоћ владе своје земље или неке друге земље чланице ЕУ.



Оставите одговор