ЕК: О БиХ се све мање разговара

Атомосфера у ЕУ у вези даљег поступка приступања земаља из бивше Југославије није повољна, а о БиХ се у том контексту све мање разговара – саопштиле су Срни дипломате из Европске комисије и Европског савјета у Бриселу.  Посљедњих седмица долази у питање намјера Европске комисије и неких земаља чланица ЕУ да крајем ове године у […]

петак, 24 јуна, 2011 / 14:15

Атомосфера у ЕУ у вези даљег поступка приступања земаља из бивше Југославије није повољна, а о БиХ се у том контексту све мање разговара – саопштиле су Срни дипломате из Европске комисије и Европског савјета у Бриселу.

 Посљедњих седмица долази у питање намјера Европске комисије и неких земаља чланица ЕУ да крајем ове године у пакету погурају земље западног Балкана у нову, вишу фазу, односа са Унијом.

"Причекајмо да Европска комисија да октобарске Извјештаје о напретку – у њима ће стајати процјена напретка сваке од земаља. Једино што можемо сада да кажемо јесте оно шта и ви знате: проширивање није стало, али очигледно атмосфера у чланицама због кризе евра и кризе око Грчке, није повољна.

Зато владе у региону треба да максимално искористе ових неколико мјесеци, до септембра, како би најбоље што могу испунили задате стандарде, како би ојачале своје позиције" – рекао је европски дипломата Срни.

"Што се тиче БиХ, могу вам рећи да у задње вријеме чак мање о вама и разговарамо. Евидентно је да морате да оснујете функционални и проевропски Савјет министара, јер прије тога не знамо шта би и могли да започнемо. Разговарамо о онима који имају шансе за напредовање", додао је овај дипломата.

Он је напоменуо да се такво расположење осјетило на недавно завршеном састанку министара иностраних послова ЕУ и западног Балкана, у Луксембургу прошлог понедјељка, 20. јуна.

Двије земље које имају шансе да се помакну у европским интеграцијама у наредном периоду, након Хрватске, су Црна Гора и Србија.

То потврђују и сви други европски дипломатски извори посљедњих седмица.

Европске дипломате кажу да Црна Гора убрзано ради да би испунила седам задатих услова, који би требало да јој омогуће отварање преговора о прикључењу, а то би био огроман помак за ту малу земљу. Високи представник Кетрин Ештон посебно је истакла напредак те земље.

Шта се тиче Србије, српска дипломатија, Европска комисија и неколико пријатељских земаља, а то су углавном нове источно и средњеевропске земље, залажу се за давање преговора Србији, али неке велике земље траже да се прво направи велики помак око Косова.

Остаје Македонија, чије је судбина у напредовању према Бриселу посве отворена. Та земља кандидат не може да пет година добије преговоре, јер Атина одбија да јој призна право на име.

Штефан Филе рекао је да је недавно дошло до напретка у преговорима Атине и Скопља о имену за Македонију, али много чланице нису у то увјерене и неке потезе Скопља, као подизање џиновског споменика Александру Македонском, схватају као провоцирање Грчке.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *