Џомбић: Даћемо шансу фабрици глинице
Предсједник Владе Републике Српске Александар Џомбић рекао је данас у Зворнику да ће Фабрици глинице Бирач бити дата "још једна шанса", искључиво како би се сачувала радна мјеста. Ово је одлучено на састанку у "Бирчу", који је одржан на позив руководства фабрике, а којем су присуствовали највећи повјериоци фабрике. Састанку су присуствовали министри у Влади […]
Предсједник Владе Републике Српске Александар Џомбић рекао је данас у Зворнику да ће Фабрици глинице Бирач бити дата "још једна шанса", искључиво како би се сачувала радна мјеста.
Ово је одлучено на састанку у "Бирчу", који је одржан на позив руководства фабрике, а којем су присуствовали највећи повјериоци фабрике.
Састанку су присуствовали министри у Влади Републике Српске – индустрије, енергетике и рударства Жељко Ковачевић и финансија Зоран Тегелтија, директори Пореске управе, Инвестиционо-развојне банке /ИРБ/, Геодетске управе и "БХ гаса", представници "Електро-Бијељине", Компаније "Боксит" и начелник општине Зворник Зоран Стевановић.
"Дошли смо на позив `Бирча`, с обзиром да је Пореска управа блокирала ову фабрику због неплаћања обавеза већ два мјесеца и доведена је у питање производња. Разговарали смо како да превазиђемо ове проблеме. Договорили смо са повјериоцима да им дамо још једну шансу, искључиво да би се спасила радна мјеста и то не само у овој фабрици у којој ради око 1.000 људи, већ и повезаних предузећа која раде са `Бирчом", навео је Џомбић.
Он је рекао да су потраживања Владе по неколико основа, односно ријеч је о кредиту Министарства финансија из периода приватизације, те кредитима ИРБ-а који су у овом тренутку редовни, као и о репрограму пореских обавеза по неколико основа.
"У претходном периоду смо код обезбјеђења репрограма уписивали хипотеку првог реда. Сада имамо уписано између 80 и 90 одсто хипотеке на комплетним производним погонима првог реда. Данас смо договорили да им репрограмирамо доспјеле пореске обавезе и кредит из Министарства финансија и да у року од три мјесеца добијемо додатно обезбјеђење, односно и ових 20 одсто производних погона под хипотеком првог реда или, евентуално, ако је неко уписан из првог реда да добијемо хипотеку другог реда, да би додатно обезбиједили своја потраживања", појаснио је Џомбић.
Према његовим ријечима, биће донесена и одлука да "Електро-Бијељина", уз одређено обезбјеђење, репрограмира своје обавезе, да би на тај начин били створени услови да фабрика "Бирач" остварује резултате.
Џомбић је подсјетио да је из ИРБ-а прошле године одобрен кредит од 20 милиона КМ за реконструкцију два котла, да би се са гаса прешло на угаљ и да би у Фабрици били смањени трошкови производње.
"Кредит је мало каснио тако да је инвестиција почела давати ефекте тек у новембру, односно није дала пуне ефекте у прошлој години. Фабрика није могла да испуњава обавезе у децембру, када смо их блокирали. Према њиховим пројекцијама сада се већ у 2013. години остварује добит. Пројекције које смо сада видјели дају гаранције да `Бирач` у наредним годинама може да остварује профит од око шест до седам милиона евра, што би било довољно да у одређеном периоду измире све обавезе и репрограме које дајемо", рекао је Џомбић.
Предсједник Управног одбора Фабрике "Бирач" Мартинас Угианскис рекао је да је фабрика инвестирала у реконструкцију котлова за прелазак са гаса на угаљ, те да је још није завршено све што је планирано.
"Мислим да ћемо са овим улагањем у овој години почети да измирујемо обавезе и пословати позитивно", рекао је Угианскис, те нагласио да се чини све да фабрика опстане и да радници имају посао.
Он је истакао да је ради опстанка фабрике "Бирач", али и "Боксита", донесена одлука да ова фабрика мора да ради и враћа дугове из протекле четири кризне године.
Начелник општине Зворник Зоран Стевановић рекао је да дуговања фабрике "Бирач" према Пореској управи, ИРБ-у, "Бокситу", "БХ гасу" и "Електро-Бијељини" износе око 100 милиона КМ.
"У име локалне заједнице подржао сам ову иницијативу, јер и када би био проглашен стечај све ово могло би се продати у старо гвожђе из чега би се добио једноцифрен износ милиона марака. Подржавам и то што премијер и Влада инсистирају на додатном обезбјеђењу – биће уписане хипотеке Пореске управе на сву имовину `Бирча` која није под хипотеком", навео је Стевановић.
Svima je jasno da će Glinica jednog momenta prestati sa radom i da će to biti u narednih godinu-dvije.
A da će tu cijenu planiti narod. Stevanović je svojom izjavom ukopao Džombića, jer je rekao da se za dug od 100 miliona garantuje imovinom koja košta milion.
Успјешна приватизација Глинице и Рафинерије, газде односе паре, а Република Српска, због ко зна каквих договора и личних интереса, плаћа дугове и трпи неплаћање пореза и доприноса.
Гдје су сада они који се залажу за продају свих стратешких предузећа и природних ресурса странцима, да нам мало прокоментаришу ову вијест?
Новцем пореских порезника се на апаратима одржава пацијент којем је потврђена мождана смрт. Све то наводно да би се сачувало 1000 радних мјеста, чиме нас Влада враћа у социјализам, само што се овдје спашава страни капиталиста новцем пореских обвезника, слично како је западни свијет спашавао приватне банке.
Овај случај показује да пропадање предузећа нема толико везе с власничком структуром, колико са алавошћу, добрим намјерама и неспособношћу оних који брину о интересима друштва. Држава је била лош управљач, предузећа била свачија и ничија, и онда поклони предузеће странцима који оснују фирму-сестру, која извлачи профит ван граница Републике Српске, а овдје приказује вишемилионске губитке, па је онда Влада помаже новцем грађана. Изволите, саберите дуг према ИРБ, Електро-Бијељини, Пореској управи и Министарству финансија, па израчунајте колико радника с еможе запослити тим новцем.
Још фрапантнији је примјер Рафинерије Брод, којој се одобрава репрограм 126 милиона КМ уз грејс-период до 2014. године, у моменту када се сви фондови налазе у дубиози, а Буџет у тешко дефициту се крпи ММФ кредитима. Је ли логично да је Рафинерија крајем 90-их пунила готово пола Буџета РС, а данас послује у страшним губицима уз минус од преко пола милијарде КМ?
“Pored toga, ako se pogleda bilans uspjeha ova preduzeća, odmah se uviđa da je kumulativni prihod rafinerija nafte, ulja i Nestro petrola cca 250 miliona KM za 2010. godinu, a da je prihod Optima grupe u istom periodu čak 940 miliona KM! Zaključci koji se mogu izvesti iz ovih podataka su da nema stvaranja profita,da sva preduzeća gomilaju ogromne višemilionske gubitke, da se ne plaća porez na dobit iz razloga što dobiti – nema, te da se poslovanje očigledno prebacuje na Optima grupu, iz razloga što je 100% tni vlasnik tog preduzeća Neftegazinkor, a u ostala tri preduzeća postoje i mali akcionari koji imaju 20% uloga” naveo je u svom tekstu Naftna industrija projekat propasti ekonomista Siniša Božić
Копираћу и коментар:
„U Republici Srpskoj, Litvanci su otisli korak dalje u malverzacijama kod izvlacenja profita. Registrovali su lokalnu firmu (Balkal) bez pokretne i nepokretne imovine, po transfernim cijenama godinama izvlacili dobit iz Fabrike glinice Birac iz Zvornika, a pri tom ne placajuci porez na dobit te fiktivne firme. Poreskoj upravi Republike Srpske je bilo potrebno 2 godine samo da pokrene postupak prinudne naplate poreza (reda 10 miliona KM), nakon cega je jos godinu dana trebalo da ustanove da nemaju iz cega da ga naplate, pa su pokrenuli stecaj. Naravno, Litvanci su u medjuvremenu vec napravili novu lokalnu fiktivnu firmu (Alumina), sa istim direktorom, u kojoj se bave istom djelatnoscu, ne placajuci porez na dobit i izvlaceci dobit i Fabrike glinice Birac …“
И ТО ПРЕДУЗЕЋЕ „БАЛКАЛ“ ДУГУЈЕ 12 МИЛИОНА КМ ПОРЕЗА.
Посебно је симпатична чињеница да је РС Литванцима дала 20 милиона КМ кредита да пређу с гаса на угаљ и смање трошкове производње у моменту када Миле Величанствени спектакуларно најављује гасовод за Републику Српску (ради се само о терминалном краку), а угаљ из оближњег Угљевика предаје неком Рашиду с фирмом регистрованом у кипарском жбуњу. 😉
И коначан резултат свега ће бити за годину-двије стечај „Бирча“, 1000 радника на улици, а умјесто наплаћених десетина милиона дугова Српска ће из стечајне масе добити старо гвожђе.
Прича о „Бирчу“ (Глиници) из Зворника је једна од најстрашнијих превара о којој сам писао још у процесу саме приватизације у листу „Патриот“. Објавио сам фељтон у неколико дијелова под насловом „Како су гинули гиганти!“ Звучи препотентно, ал нек’ звучи. Сама чињеница да су „Бирач“ приватизовали банкари а не рудари и произвођачи навела ме на истраживање. Нећу резултатима истраге да вас „давим“. На превару с правом упозоравају Противник, Заметица и Дражен који даје и детаљнију истиниту анализу. Рећићу вам само податак да Литванци у овој фабрици годинама имају нашу радну снагу која их не кошта ни једну једину марку па онда размислите који екстрапрофит извлаче из наше фабрике. Како? Тако што су им све Владе РС само кроз субвенције за струју већ дале више новца него што су Литванци потрошили на плате и доприносе за раднике „Бирча“. Пореске дугове да и не рачунамо. Истовремено, вјерујте ми (а и провјерите), да су управо Вукови са Дрине спријечили диверзију и дизање у ваздух ове фабрике 1992. године. Наравно, поносни смо на то, али нас зато и јако боли кад видимо шта се ради!
Дражене,
Кад на овако фино расчлањујеш приватизацију ‘Бирача’ ред би био и да наведеш улогу у приватизацији оних које цитираш.
Додик је проблем фабрике глинице наслиједио од оних који га по том питању највише критикују, а ти очито знаш о коме се ради.
Ово је добар примјер да се види ко нам се то нуди да замијени Додика. То су они који су овај проблем и направили.
Само поштеним приступом и сагледавањем проблема можемо направити селекцију добрих и лоших потеза, добрих и лоших стручњака, а тиме добијамо могућност да за будућност изаберемо оне који раде боље.
Галама, блаћење, неприхватање другачијег мишљења, егзалтија, нецивилизацијско понашање, агресивност итд. неће донијети ништа добро.
Ветерани РС, 23.02.2013. 20:02:04
“Објавио сам фељтон у неколико дијелова под насловом „Како су гинули гиганти!“ Звучи препотентно, ал нек’ звучи.“
Свака част. Само нам појасни да ли си ово писао док си био власт или опозиција?
“Истовремено, вјерујте ми (а и провјерите), да су управо Вукови са Дрине спријечили диверзију и дизање у ваздух ове фабрике 1992. године.“
Гдје се ово може провјерити?
Симо П. Ороз,
Без обзира што си редовно заједљив и циничан прво ћу ти одговорити на твоја питања.
Нађи у именику Јевту Суботића, тадашњег ген. директора Бирча или Славољуба Томашевића, који је био његов замјеник па провјери податак о покушају диверзије на Бирач и тзв. брану црвеног муља.Или би можда требало да ти доставим списак Вукова са Дрине!? Можда би требало и све бројеве телефона да ти обезбедим и нахраним твоју потребу да будеш фаца јер си у сопственој кући мали миш.
Писао сам о Бирчу када нисам био ни опозиција а ни власт него слободни „умјетник“ који критикује оно што није добро као што то радим и данас. Ако анализираш сам своје коментаре (а коментаришеш све од гинекологије до астрономије) сам ћеш уочити да се ти и не бавиш пуно темом него уједаш да би био запажен и био у центру пажње. Дражен је медицинар па га питај који је то комплекс.Не мијешам се у ту струку, али твоју потребу да будеш мушко бар на интернету, потпуно разумијем и цитираћу тебе: „Од како ми је жена забранила да пијем…“. А изабрао си и ник са изразито оштрим цртама лица.
Ветерани РС, 24.02.2013. 10:33:02
“Без обзира што си редовно заједљив и циничан“
Нисам ја заједљив ни циничан него конкретан. Моја питања су јасна, а ако је то за некога проблем, за мене није. Ја само тражим да се дијалог води аргументима и чињеницама. То што неки моје аргументе, односно начин на којих их презентујем сматрају заједљивошћу и цинизмом, тиме само показују своју неспособност за дијалог, односно показују своје недемократско лице. Рекао би удбашко, али нећу да будем заједљив и циничан. Те особине код људи не волим.
“Нађи у именику Јевту Суботића, тадашњег ген. директора Бирча или Славољуба Томашевића, који је био његов замјеник па провјери податак о покушају диверзије на Бирач и тзв. брану црвеног муља.“
Питао сам те то само зато што сам до сада мислио да је Мурат Шабановић једини лудак који руши бране. Сад видим да има Срба-мурата. Хвала на информацији.
“Писао сам о Бирчу када нисам био ни опозиција а ни власт…“
Сам си рекао да си писао за Патриот, па ми је сад јасније зашто је та есдеслијска сплачина од новина пропала.
“ Дражен је медицинар па га питај који је то комплекс.“
Питаћу га кад престане да буде медицинар, а постане љекар.
Што се Дражена и Бирача тиче, ја сам само сугерисао да када неког цитира нека предходно преиспита улогу тога кога цитира у Бирачу. Врло добронамјерно.
Ево ти примјер.
Најгласнији против концесија за миницентрале и друге концесије су они који ће у 90% случајева рећи да је влада Пере Букејловића била најбоља, а уопште неће да узму лако провјерљиву чињеницу да је баш та влада дала сагласнот за 90% тих истих концесија. Узми С. гласнике из тог периода и читај.
То је хипокризија, а додатком на то, пјонгјанговштине, бриксизма, насеризма, гадафизма, кастризма, садамизма, чевесизма, добијеш чист АЛЕКСИЗАМ.
Ево још један диван текст за банкаре, економисте у служби страног капитала и орозисте:
http://www.b92.rs./biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=02&dd=24&nav_id=689569
Подвлачим оно што написах прије неколико дана:
„strana ulaganja – da, ali ne kao jedini oslonac privrede, jer takva politika dugoročno gledano siromašne zemlje čini još siromašnijim“
Занимљиво је да један „професор застарјелих схватања“ коме банкари и представници страног капитала желе да одузму диплому и апсолвент медицине („политичар у покушају“) дијеле мишљење и Небојше Катића, и Јоже Менцингера (аутора словеначке приватизације), и Славка Кулића, а да наши врхунски економисти – коментатори на Фронталу оспоравају све то, па чак и цитате Штиглица, Чосудовског и поменутих.
Предсједник Хрватског друштва економиста Љубо Јурчић каже:
„Stranci se pozivaju tamo gde ne može da se zaokruži proizvodnja i gde sami ne možete da iskoristite resurse, jer oni imaju ono što vama nedostaje. Najveći deo ekonomije, ipak, treba da se bazira na domaćem radu, kapitalu i zemlji. Kada dođe strani investitor i zaposli onaj deo ljudi koji mi ne možemo da zaposlimo, to je u jednu ruku dobro, navodi on, ali kaže da na drugoj strani treba gledati koliko je dohotka izneseno. Irska, Češka i Slovačka su primeri gde strani investitor po osnovi vlasništva može da iznosi profit iz zemlje, a to je iznošenje nacionalnog dohotka. Po proceni ovog ekonomiste, iz Srbije i Hrvatske iznosiće se sve više nacinalnog dohotka, a unosi se malo.“
Добро је да дамо шансу, једном, али не безброј пута. Могли смо на почетку да кажемо доста и да ријешимо овај проблем. Не само у Глиници већ генерално.
Симче, крив је онај ко је приватизовао, али и онај који је ову пљачку касније омогућио иако је имао прилику да је заустави.
Што се тиче „улагања“ и „страних инвестиција“ било би добро да се дефинише тај појам с обзиром да наше схватање истог и пракса по том питању не одговарају правом значењу.
anja banja luka, 25.02.2013. 01:45:01
“Симче, крив је онај ко је приватизовао, али и онај који је ову пљачку касније омогућио иако је имао прилику да је заустави.“
Тако је Ања. У праву си, али ту постоје финесе. Онај ко је приватизовао данас води пропаганду да то треба угасити и онемогућити пљачку, без имало срама прозива Додика, а они су главнио кривци. До чега би гашење Бирача довело? Зворник као град би умро. Читава РС, а нарочито западни дио који огромном већином пуни буџет, чува социјални мир на том дијелу истока РС.
Можеш замислити како би ови који тзраже гашење Бирача скочили, како би алексисти пуних уста опруживали Додика за геноцид у Зворнику и Милићима. Па ваљда читаш ове будалештине Алексе Милојевића и неких коментатора које не смијем поменути јер ми слиједи дужа робија.
Овде се намеће неколико простих питања.
Да ли се као аксиоми приликом формирања економске политике неопходно морају узимати ставови прежваканих политичко-економских аналитичара и утописта старијих од 6 деценија,који потичу из неког сасвим другог друштвено-економског окружења и који вероватно данас и преживљавају управо од те њихове теоретске борбе са глобализацијом уопште?
Да ли и даље треба се борити противтог нереверзибилног процеса у којем се сви налазимо и запомагати над бесмртном неправдом према којој велики тлаче мале од кад је света и века?
Мислим да је најбоље пажњу усредсредити на модернизацију система,успостављање јасних правила и увођење реда,извући најбоље што је могуће из сфере у којој бивствујемо,без узалудног отпора који нам само наноси веће последице.
Dragi Aco, moram ti priznati da zalim za tobom kao predsednikom vlade, nadam se da ce ti partija naci uhlebljenje na nekoj dobroj funkciji, zasluzio si.Puna podrska Zeljki da zavrsi zapoceto 😀
„Бирач“ је Литванцима предао Младен Иванић и зашто не утврдити у свему и његову одговорност? Свакако треба израчунати колико је СНСД власт кроз кредите ИРБ-а и опросте дугова, репрограме нанијела штете Буџету РС. И орозисти да нам напишу које је рјешење? Постоји ли одговорност оних који су све то омогућили Литванцима?
Dragi moj bigerSkorašnjiHakinenu, pa „stub“ ovoga sistema je već usitnio šestu banku, osijedio , otežao ohohoh, znači i kod tebe duvaju „svježi“ vjetrovi.
„Usredsrediti pažnju na modernizaciju sistema“…bla, bla, bla…
A, rs ova kakva je sada, gola ledina, da grabovom metlom povučeš ništa ne bi zakačio njome.
„izvući najbolje što je moguće…“
Pa, izvukli ste. Sada bi zvlačili Drinu i Sutjesku, kozaračke i maglićke šume… a, na kraju bi fatali mlade robove , vezali u lance i prodavali na pijacama bijelog roblja.
A , biser ti je: BEZ UZALUDNOG OTPORA KOJI NAM NANOSI SAMO VEĆE POSLEDICE“
Dragi moj bigerhakinenu, po vašem , najbolje bi bilo da nema otpora, da se dobrovoljno vežemo u lance, a stariji preko 60 god, s obzirom da je to žilava stoka kojoj morate da dajete onu prdačinu od penzije, dasami stave glavu na panj, ili da ih liferujete na vrh Maglića i ostavite da ih dokusure vukovi , glad i studen.
Naravno, osim rakulja, seratora, akademika , stogodišnjih savjetnika predsjednikovih…. Njih držite na infuzijama i u zamrzivačima pa ih otkravite kad trebaju da klimnu glavom i potpišu ono šta im On poturi.
Pozdrav mome hakinenbigeru!
Pravda za Acu Dzombica!!!
Aco Milu u sest ociju (Zeljkica viri iza paravana):Ja sam pošteno radio. Izlagao sam se opasnosti da me uhvate i oteraju na robiju