Џиновска црна рупа у нашој галаксији гута астероиде

Џиновска "црна рупа" у центру наше галаксије Млијечни пут изгледа да "гута" астероиде и претвара их у пару, што би могло да објасни појаву честих "пламенова", саопштили су астрономи на основу података са "Чандре" – телескопа америчке свемирске агенције НАСА. "Чандра" већ неколико година детектује икс-зраке, отприлике једном дневно, из супермасивне "црне рупе" познате као […]

понедељак, фебруар 13, 2012 / 13:28

Џиновска "црна рупа" у центру наше галаксије Млијечни пут изгледа да "гута" астероиде и претвара их у пару, што би могло да објасни појаву честих "пламенова", саопштили су астрономи на основу података са "Чандре" – телескопа америчке свемирске агенције НАСА.

"Чандра" већ неколико година детектује икс-зраке, отприлике једном дневно, из супермасивне "црне рупе" познате као "Стријелац А". "Пламенови" трају неколико часова, а њихова свјетлост рангира се од неколико пута до скоро стотину пута јаче од уобичајеног "производа" црне рупе.

"Људи сумњају да су се астероиди уопште могли формирати у близини супермасивне "црне рупе". Ово је узбудљиво откриће, јер указује да је потребан велики број њих да произведу те пламенове", рекао је Каститис Зубовас са Универзитета у Лестеру.

Научни тим сматра да постоји облак око "Сгр А" који садржи билионе (хиљаду милијарди) астероида и комета одвојених од својих родитељских звијезда. Астероиде, који пролазе на око 150 милиона километара од "црне рупе", што је угрубо раздаљина између Земље и Сунца, разбила би на комадиће гасна сила "црне рупе" коју производи њено гравитационо поље.

Те комаде би потом трење претворило у пару, док пролазе кроз врели, ријетки гас око "Сгр А", слично загријавању и сјају метеора који пада кроз Земљину атмосферу. Појављује се бљесак и потом "црна рупа" прогута остатке астероида.

"Орбита астероида може да се промијени ако пролази сувише близу неке звијезде или планете у близини `Сгр А`. Ако је бачен ка `црној рупи`, готов је", каже Сергеј Најакшин, коаутор студије.

Научници процјењују да би астероиди требало да имају полупречник већи од 10 километара да би произвели пламенове које може да детектује "Чандра".

"Сгр А", вјероватно, "конзумира" и мање астероиде које је тешко уочити јер су њихови "пламенови" слабији, па је број камења које прогута "црна рупа" већи од оног који је детектован, а што се тиче броја астероида око ње, можда су у питању билиони.



Оставите одговор