Џафи уз тамбуру и ратне заставе: Геноцид, удружени злочиначки подухвати, рат…

Доносимо обраћање другог муслиманског члана Предсједништва БиХ, Шефика Џаферовића, на отварању Централног спомен-обиљежја шехидима и погинулим борицима Опћине Столац. Довољно је замислити да се у Берковићима, рецимо, отвара споменик "свештеномученицима и погинулим борцима", па вам је све јасно.

недеља, 22 августа, 2021 / 22:18

Непрестано причање о "одбрани" Босне и Херцеговине, како она припада "свима", већ у сљедећем тренутку у јавном мнењу Ефбиха прелази у пријетње "тракторским колонама" или "понесите земље колико остане на опанцима".

Тако и Џаферовић својата наслијеђе средњовијековне Босне, прије које као да ништа није постојало. Глорификује турску, а избјегава помињање аустроугарске окупације. Обе заједно, не карактерише као "агресију". То је резервисано искључиво за Србе.

Потпуно је јасно, ако ништа друго, да је застава са љиљанима, односно грб на њој, грб српског краља. Таман колико је у Црној Гори јасно да је на Цетињу столовао српски владика Петар Други Петровић Његош. У циљу србофоба је да се те лекције из историје, које се уче у основној школи, никако не предају новим нараштајима, који тако необразовани постају лак плијен манипулаторима и фалсификаторима као Џаферовић.

Оно што је стваран проблем, јесте када Џаферовић на сопствено помињање самоопредјељењу српског и хрватског народа, те њиховог раздруживања из државне заједнице БиХ, каже еуфемизам "то нећемо прихватити". То "неприхватање" је, нажалост, опет јавна порука да ће двоструке аршине по којим су се муслимани у СР БиХ могли одцијепити од СФР Југославије, али Срби и Хрвати не могу од нефункционалне и очигледно са хегемонистичким намјерама констуисане БиХ.

Џаферовић задржава оштар и непомирљив став према Србији и Српској, а Хрватску зазива на везивање застава, али уз прихватање његових пријекора, моралисања и очинских савјета.

Даље дајемо текст Џафијевог обраћања. уз неколико примједби Фронтал.РС и поднаслове против досаде:

Шехиди су се на путу вјере борили за мултиетнићку БиХ

Поштовани борци Армије Републике Босне и Херцеговине, уважене породице шехида и погинулих бораца, представници борачких удружења, поштовани чланови Организационог одбора за подизање спомен-обиљежја шехидима и погинулим борцима опћине Столац, представници законодавне и извршне власти на свим нивоима у Босни и Херцеговини, еминенције, грађани Стоца, поштовани присутни!

Дозволите ми да, на почетку, изразим захвалност руководству "Јединствене уније бораца, Унији ветарана опћине Столац" на истрајности и напорима да сачувају успомену на херојски пут Армије Републике Босне и Херцеговине и тековине одбрамбено-ослободилачког рата 1992-1995.

Откривање споменика шехидима и погинулим борцима овога краја је још једна потврда таквих напора, који требају бити на част свакоме вашем припаднику, али и свима нама.

Средњи вијек хришћанске Босне је исходнишна тачка историје по Шефику…

Столац је посебно мјесто. Раскршће култура. Од средњовјековне босанске државе, преко отоманске Босне и столачког вакифа Али-паше Сточевића, антифашизма и херојске одбране у посљедној агресији (Турска окупација није агресија, а аустроугарска се ни не помиње? – прим. Фронтал.РС) на Босну и Херцеговину. Пркос и људскост, то је оно што повезује све ове епохе и све људе овога краја. Зато ми позив на данашњу манифестацију представља посебну част.

Поштовани борци Армије Републике Босне и Херцеговине!

Прво желим да се обратим вама, али и породицама шехида и погинулих бораца који су положили своје животе за државу Босну и Херцеговину, нашу домовину.

Ви данас откривате спомен-обиљежје вашим саборцима, са жељом да циљеви ваше борбе остану трајно забиљежени. Не смијемо их заборавити. Не смијемо заборавити њихову жртву и то вријеме највећег искушења за Босну и Херцеговину.

Ви сте побиједили у бици која није била само одбрана људских живота и територије, већ битка за биће и идеју ове земље. Битка за демократију и једнакост. За могућност да људи различитих вјера и нација (али ето "шехиди" су посебно издвојена вјерска група у обраћању, прим. Фронтал.РС) и даље живе заједно. А то је оно највредније за шта човјек треба устати и борити се.

Ви сте то одбранили и сачували.

И то вам нико не може одузети.

Агресија ХВО на Столац али опет криви Срби?

Драги Сточани,

У овим данима, обиљежавате и 28 година од протјеривања 8.000 ваших суграђана из Стоца, од чега је 3.000 завршило у логору "Коштана болница". Преживјели логораши и породице жртава враћају се у настојањима да пренесу и тако сачувају истину о почињеним злочинима. Тај објекат страве је у периоду рата био сједиште Војне полиције ХВО-а, Војне полиције коју данас предсједник Републике Хрватске одликује највећим орденом те државе.

Шта је била кривица ваших суграђана? Шта је била ваша кривица? Шта је била кривица сваке недужне жртве убијене у агресији на Босну и Херцеговину? То што смо остали досљедни темељним начелима Босне и Херцеговине као заједнице различитости, не тражећи ову земљу само за себе, искључујући или бранећи то право другима.

У томе је суштина свих сукоба, од средњовјековне Босне (опет та исходишна тачка, прим. Фронтал.РС) па до посљедње агресије на Босну и Херцеговину. Треба понављати ове чињенице, упорно и предано. Да се више никада не заборави узрок због којег смо вјековима изложени насиљу и неправди наших сусједа.

Србе и Хрвате ћемо насилно задржати у заједници

Драги пријатељи,

Јединствена мултиетничка култура Босне и Херцеговине је ткана кроз хиљаду година толеранције и поштовања међу грађанима, без обзира на њихову етничку и вјерску припадност.

Некропола стећака Радмиља, овдје у Стоцу, бисер је босанскохерцеговачке и свјетске културне баштине али и свједочанство о једној, јединственој Босни и Херцеговини коју никада и нико није успио подјелити.

Намјера починилаца геноцида и удруженог злочиначког подухвата је била да се уништи мултиетничко ткиво нашег друштва кроз масовни покољ, мучења, силовања, протјеривања и пљачку.

Њихови сљедбеници и даље сањају о завршетку политичког пројекта Слободана Милошевића, Радована Караџића и Ратка Младића, Фрање Туђмана, Гојка Шушка и Мате Бобана који је донио крвопролиће цијелом региону.

Они готово свакодневно пријете отцјепљењем дијела Босне и Херцеговине или злоупотребљавају Дејтонски устав разним блокадама како би нас натјерали да пристанемо на политику подјеле, политику искључивости и неједнакости за све грађане. Нећемо то прихватити.

Крстови у Радимљи – доказ "богумилства" и ислама…

Највиши званичници Србије и Хрватске долазе у дијелове Босне и Херцеговине шаљући лоше и недговорне поруке. Недавно је управо овдје, у Стоцу, на Радимљи, један високи званичник комеморирао блајбуршке жртве.

У каквој су вези Радмиља, добри Бошњани, Столац и Блајбург, никоме није јасно. (Није јасно ни какве везе имају са исламом и богумилством, прим. Фронтал.РС). Али одакле право било коме злоупотребљавати ово мјесто? Одакле право било коме над споменицима свјетске културне баштине, у Босни и Херцеговини, евоцирати сјећања на Блајбург? Престаните то да радите.

Уистину чуди да руководство и водеће институције Републике Хрватске допуштају себи овако нешто. Земља која је чланица Европске уније то не би смјела да чини понајприје због својих грађана и њихове будућности. Вријеме је да се у Републици Хрватској о томе озбиљно размисли.

Република Хрватска и Босна и Херцеговина су упућене једна на другу. И тако ће остати. Значај добрих односа Републике Хрватске и Босне и Херцеговине надилази значај отворених питања. Али, зашто онда Република Хрватска одбија да ријешава отворена питања са Босном и Херцеговином?

Шефик би везивао заставе, али око Додиковог врата

Није добро за једну државу да противправно експлоатише добра сусједа. Није добро да се њено највише руководство отворено ставља на страну једне политичке партије у Босни и Херцеговини, која подржава и охрабрује сецесионизам Додиковог СНСД-а. О свему томе руководство Републике Хрватске треба озбиљно размислити. Добрим односима између наше двије државе, релаксирају се и односи између Бошњака и Хрвата у БиХ.

Ово желим посебно да нагласим:

Столац није ексклузивно ничији простор, нити то може бити иједно мјесто у Босни и Херцеговини. Сваки дио Босне и Херцеговине подједнако припада свим грађанима. Столац је град свих Босанаца и Херцеговаца којима је добро ове земље на срцу.

Они који мисле другачије, који под девизом легитимитета настоје задржати и продубити подјеле у нашем друштву, ја им са овога мјеста поручујем: нећете то остварити. Јер такву Босну и Херцеговину више нико неће.

Већина наших грађана жели модерну, демократску, европску државу у којој ће сви грађани имати једнака права. То више неће ни Европска унија. Поруке европских званичника су јасне и недвојбене и одбацују политику подјела и етничког ексклузивитета.

Сами ћемо наћи свој пут – али уз наметнуте законе и Кристијана Шмита?

Драги пријатељи!

Неко је лијепо рекао: Ако желите Босни и Херцеговини добро, само је оставите на миру. Босанци и Херцеговци ће сами пронаћи свој пут, као и до сада. Ово се посебно односи на сусједе БиХ.

Они који желе боље односе са Босном и Херцеговином, мораће се суочити са истином, спријечити довођење у питање суверенитета и територијалног интегритета наше земље, престати да вријеђају жртве и оне који су преживјели геноцид и удружени злочиначки подухват, као и негирање судски потврђених хисторијских чињеница.

На то их однедавно обавезују и Измјене Кривичног закона БиХ којима се забрањује негирање геноцида и других ратних злочина те величање ратних злочинаца, на који током досадашњег мандата члана Предсједништва БиХ упорно позивао. Показало се да сам био у праву.

Не можете примати и награђивати хашке осуђенике за злочине почињене у Босни и Херцеговини, долазити у Босну и Херцеговину као у своју провинцију, заобилазити званичне највише институције у Босни и Херцеговини обилазећи дијелове другог ентитета или само кантоне са већином једног народа. Тако се не прави пријатељство са Босном и Херцеговином.

Мало цитата Крлеже за помоћ при измишљању нације и својатања туђих споменика

Ово им је моја порука: Узмите поуку из ријечи великом Мирослава Крлеже. Крлежа је управо Босни и Херцеговини посветио неке од својих најљепших реченица и мисли.

"Нека опрости госпођа Еуропа, она нема споменике културе. Нека опрости госпођа Еуропа, само Босна има споменике. Стећке. Шта је стећак? Оличење Босанца! Шта ради Босанац на стећку? Стоји усправно! Дигао главу, дигао руку! Али нигдје, нигдје, никад, нико није пронашао стећак на коме Босанац клечи и моли. На ком је приказан као сужањ".

(Стећак је појам који је измишљен у вријеме Аустро-угарске, који се никада није користио у народу, већ термин "мрамори", "мраморје", прим. Фронтал.РС)

Драги пријатељи,

Без обзира на све, напредак Босне и Херцеговине не може се више зауставити. Огромна већина наших грађана жели мир, стабилност и просперитет, жели изградити заједничку и сигурну будућност за себе и своју дјецу.

Вријеме је на страни оних који воле нашу земљу, који раде за њен напредак и који желе да је виде сигурном и просперитетном, као чланицу Европске уније и НАТО-а. И ми ћемо то остварити. (Упркос противљењу Републике Српске?). У то више нема никакве сумње.

Босна ће се постепено вратити на оно што је одувијек била – мјесто гдје људи различитих религија, култура и идентитета живе заједно у сигурности и напретку.

Али са горким искуством у којем више неће бити мјеста забораву и трагичним грешкама које воде до неког новог геноцида или удруженог злочиначког подухвата. У то будите увјерени.

Хвала.

(Нема на чему, прим. Фронтал.РС)