Џафи говори у Љубљани, служба шаље фотку из Загреба 2019

Поштовани пријатељи,

Наше вријеме је вријеме криза. Најприје смо свједочили економској кризи, затим мигрантској и климатској, а сада и здравственој кризи без преседана у нашој генерацији. Криза почиње бити наше перманентно стање.

Више није новост да живимо у времену тектонских гибања. То је зорно потврдило повлачење савезничких трупа из Афганистана. Колапс тамошњих институција и пратећа хуманитарна криза отворили су бројна питања. Показала се рањивост Европске уније на глобалној сцени. Ових дана обнавља се дискусија о стратешкој аутономији Европске уније. Гласно се истиче потреба ЕУ да буде геополитички актер, а не објект.

Ако говоримо о геополитичким амбицијама ЕУ, онда је први и најважнији тест управо Западни Балкан.

Споменуте глобалне промјене већ имају снажан утјецај на регију. Поједини локални актери се надају да би ерозија досадашњег поретка могла отворити простор за велике "промјене". То се прије свега очитује у опасним територијалним претензијама.

Принцип непромјењивости граница угаони је камен европског мира и сигурности. Прије двије године, лидерском акцијом канцеларке Меркел спријечена је опасна идеја о размјени територија, чиме би била отворена Пандорина кутија. Да су територијалне аспирације још увијек живе показао је и фамозни нон-папер. Охрабрује што је међународна заједница једногласно осудила идеје нон-папера, одредивши их као пријетњу миру и међународном поретку.

Али забрињава што су се неки локални актери, па и у Босни и Херцеговини, усудили отворено подржати идеје нон-папера. И још увијек их настављају промовисати, користећи све агресивнију сецесионистичку реторику. Они пријете европском миру и пркосе међународном праву, охрабрени кризом глобалног поретка. Ова појава је толико опасна да се не смије шутјети о њој. Јер мир је у питању.

Ако Европска унија жели бити геополитички субјект, онда се мора најприје посветити овим процесима, који угрожавају мир у њеном најближем сусједству. Одлучно дјеловање у властитом дворишту кључни је услов за глобални кредбилитет.

Даме и господо,

Већ деценијама, европска перспектива представља најснажнији оквир за јачање мира и реформски напредак на Западном Балкану. Бројни искораци су направљени захваљујући нади и жељи држава региона за чланством у Европској унији. Главни разлог повећања тензија и нестабилности у региону управо је криза европске перспективе.

Разлог тој кризи су све чешћи гласови из неких држава Европске уније, који оспоравају идеју проширења. Конкретна потврда тог расположења је тренутна блокада Сјеверне Македоније и Албаније. Након што је дух компромиса, који је симболизирао Преспански споразум, изигран, дошло је до јачања духа искључивости у регији.

Недавно је један званичник из Босне и Херцеговине, на политичком форуму у једној европској пријестоници, устврдио да Босна и Херцеговина никада неће добити прилику да постане чланица Европске уније. А затим се, у складу са својом националистичком агендом, обрушио на либералне вриједности Европске уније.

Његово име не спомињем, јер није важно. Али је важан дух који симболизира. Ширећи безнађе по питању европске будућности, овакви актери скидају са себе било какву обавезу да поштују демократске стандарде. Све чешће отворено одбијају провести 14 препорука Европске комисије за Босну и Херцеговину. Гашењем европске перспективе полако се гаси главни мотор позитивног кретања. Остаје само бесперспективност и неповјерење, као плодно тло за ширење страха и мржње.

Босна и Херцеговина подржава Заједничко регионално тржиште, у оквиру Берлинског процеса, подржавамо регионалну економску и другу сарадњу, али ништа не може бити замјена за перспективу чланства у ЕУ.

Даме и господо,

Не желим уљепшавати ствари: тренутно стање у Босни и Херцеговини је опасно и забрињавајуће. Државне институције већ неколико мјесеци не функционирају, јер званичници из ентитета Република Српска одбијају долазити на сједнице. Они тврде да је разлог томе Инзков закон, али то није истина.

Закон којим се забрањује величање ратних злочинаца и порицање злочина – цивилизацијски је закон. Ово је европски закон. У директивама Европске уније, као и пресудама Европског суда за људска права, јасно је речено да порицање злочина и величање злочинаца није слобода говора, већ говор мржње.

Инзков закон није усмјерен ни против једног народа. Он штити жртве из реда свих народа. Овај закон забрањује негирање геноцида и других злочина утврђених пресудама међународних и домаћих судова. Овај закон забрањује слављење ратних злочинаца без обзира на њихову етничку или било какву другу припадност.

Инзков закон није разлог тренутних блокада у Босни и Херцеговини. Он је само повод и изговор. Политичари из Републике Српске проводили су блокаде и мјесецима прије Инзковог закона. Проводе их већ годинама, изналазећи разне поводе и изговоре. Јучер су то биле одлуке Уставног суда које им нису по вољи; данас Инзков закон или избор новог високог представника; сутра нешто друго. А прави разлог и циљ је увијек исти: блокирати рад државе, стварати представу да је она немогућа и тражити њено расформирање, у складу са сецесионистичком агендом, којој није до мира и напретка, већ до неких циљева из прошлих стољећа.

Поштовани пријатељи,

Било која држава, чији највиши званичници не би долазили на сједнице, не би могла функционисати. Ту није крива држава, већ ти званичници. Једина разлика између европских држава и Босне и Херцеговине јесте што ми немамо домаћи механизам за санкционисање таквих блокада.

Дејтонским системом је замишљено да Високи представник буде инстанца која ће утврђивати одговорност званичника који опструирају рад институција, а самим тиме и провођење Дејтонског споразума. Пасивизирање позиције високог представника, чему свједочимо већ дужи период, или његово уклањање, које неки заговарају – имало би кобне посљедице. Тиме би била поремећена дејтонска равнотежа. Бројни механизми блокада и опструкција би остали у систему, а једини механизам деблокаде био би уклоњен.

Уред високог представника није никакав преседан, већ нужна појава у друштвима у којима је дошло до тешких кршења међународног права. У Њемачкој и Аустрији је, након Другог свјетског рата, постојао Савезнички контролни савјет, који је имао знатно веће овласти од ОХР-а, а доносио је и законе, међу осталим и оне на темељу којих су процесуирани ратни злочинци.

То није спријечило ове државе да постану чланице Европске уније и државе које данас служе за примјер. Напротив.

Тај Контролни савјет је угашен након уједињења Њемачке. То треба представљати и путоказ за Босну и Херцеговну. У тренутку када буде остварена унутрашња кохезија и функционалност, Босна и Херцеговина ће моћи и морати функционисати самостално.

Даме и господо,

Изградња функционалне државе представља највећи изазов за Босну и Херцеговину. У том смислу, једна од кључних иницијатива јесте она за провођење пресуда Европског суда за људска права у Стразбуру, као једног од 14 приоритета из Мишљења Европске комисије.

Пресуда Сејдић-Финци не тражи да се повећа осјећај заступљености конститутивних народа у Предсједништву, као што неки сугеришу. Напротив, Европски суд је констатовао да конститутивни народи већ имају више права од осталих. Може се чак рећи да су привилеговани у односу на остале. Зато је суд затражио од Босне и Херцеговине да осигурамо једнака права и грађанима који нису припадници конститутивних народа.

Ако се сада, без обзира на пресуду, као услов поставља додатно повећање осјећаја заступљености једног конститутивног народа у Предсједништву БиХ, онда не говоримо о имплементацији пресуде Суда из Стразбура, већ о промјени Дејтонског споразума и његове равнотеже. У том случају је онда потребно и редуцирати могућности етничког вета у парламентима. Конкретно, нужно је редуцирати Дом народа Федерације БиХ на статус који има Вијеће народа у РС.

Највећа фрустрација није у осјећају незаступљености конститутивних народа, већ у осјећају беспомоћности већине грађана пред чињеницом да етнички клубови у парламенту могу блокирати доношење било којег закона, па чак и оних који немају никакве везе са националним идентитетом или неким специфичним питањем које се тиче конститутивних народа. Конкретно, у Дому народа Федерације, један етнички клуб већ три године блокира избор нове владе и именовање судија у Уставном суду.

Немогуће је разговарати о фрустрацијама било којег конститутивног народа, ако уједно нећемо рјешавати наведену фрустрацију свих грађана. Немогуће је говорити о компромисном рјешењу, а не узимати у обзир захтјеве свих актера. Бесмислено је тражити испуњење захтјева једне политичке странке, а игнорисати све друге. Компромис је једино рјешење. Све остало је слијепа улица.

Даме и господо,

Овом приликом желим захвалити Европској народној странци што све вријеме досљедно заговара политику проширења Европске уније.

Западни Балкан треба Европску унију, али и Европска унија треба Западни Балкан. Свако одгађање проширења у недоглед или оспоравање идеје проширења – може довести само до дестабилизације, застоја у реформама, те пораста утјецаја других сила на овим просторима. То сигурно није у интересу ни грађана Западног Балкана, ни грађана Европске уније.

Зато је од врло важно да што снажније наставимо и да у што скоријој будућности завршимо процес пуне интеграције свих земаља Западног Балкана у Европску унију. Ради мирнијег и просперитетнијег Западног Балкана. Ради мирније и просперитетније Европске уније.

Хвала вам.