Џаферовић појашњава: За 1. март и 25.11, за НАТО и Радмановићев потпис за МАП
"Саопћење за јавност" Кабинета члана Предсједништва Босне и Херцеговине Шефика Џаферовића, брзоплето је одреаговало на Додиково писмо Трампу, а послато је само у једној варијанти, док је Додиков кабинет послао уобичајене три.
Писмо које је предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине Милорад Додик упутио предсједнику Сједињених Америчких Држава Доналду Трумпу не представља став Предсједништва Босне и Херцеговине, нити одсликава званичну политику Босне и Херцеговине.
Писмо се може посматрати једино и искључиво као појединачни став Милорада Додика. У писму је изнесено неколико произвољних и нетачних оцјена. Наведено је да 25 новембар Дан државности Босне и Херцеговине није "регулисан било каквом релевантном одлуком као празник", што је нетачно.
Дејтонским мировним споразумом је предвиђен континуитет правних прописа Републике Босне и Херцеговине, све док Парламентарна скупштина БиХ по неком питању не одлучи другачије. Будући да то до данас у случају закона о празницима није урађено, морају се примјењивати закони који су важили у Републици Босни и Херцеговини. То значи да се 1. март законски обиљежава као Дан независности, а 25. новембар као Дан државности Босне и Херцеговине.
То је својом одлуком 2017. године потврдио и Уставни суд Босне и Херцеговине. Стога непризнавање ових празника представља кршење закона.
У писму је наведено и да Босна и Херцеговина није донијела "никакву одлуку о учлањењу у НАТО-у".
И то је нетачно. Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине усвојила је 28. септембра 2005. године Закон о одбрани, у чијем члану 84. се јасно и прецизно наводи: "Парламентарна скупштина, Вијеће министара, Предсједништво, те сви субјекти одбране, у оквиру властите уставне и законске надлежности, провест ће потребне актривности за пријем Босне и Херцеговине у чланство НАТО-а".
Такођер, у јуну 2009. године, предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине Небојша Радмановић је у име Предсједништва БиХ поднио генералном секретару НАТО-а захтјев за пријем Босне и Херцеговине у Акциони план за чланство (МАП).
Malo skakljiva tema pa niko nece nista da napise?Lakse je glumiti noja?
Jadno
Simo ,sta reci?
Folovi,golovi,ratni zlocinac?Dzaferovic,cuj.Sta se cudim,uvjek si bio pickica koja se u komentarima samo izivljava na prestrasenom sirotinjomk
Нечу се више иживљавати.
Обечајем.
Шта има ова тема бити шкакљива, обично највећи проблеми имају најједноставнија рјешења.
Да поједноставим.
Не може нормалног човјека ништа да чуди у овом најмање дводеценијском несрећном времену, у времену бескрупулозног правног и физичког насиља над државама и нацијама,у времену кад се не држи до принципа, до међународног права, до споразума које су овјериле УН, до…………………….
Ратови у бившој Југославији прођоше, „наши“ политичари после вјероваше у добре намјере, вјероваше у лаж о свјетској демократији, о неопходној привредној транзицији и преласку на либерални капитализам, о партнерству за мир(па и Русија је до уназад пар година била дио тога), зар не?
Свијет се мијења, „ЦАР ЈЕ ГО“, раскринкана је комплетна лаж о часним намјерама свјетских полицајаца, али да се ми држимо „наше“ Европе и нас овдје.
Значи, не чуди ме данашње понашање Русије и Путина, не чуди ме понашање национално одговорног Орбана, није ме чудило понашање великог државника Коштунице у Србији, нити других који су у почетку вјеровали у партнерство за МИР, у партнерство по питању људских права, у партнерство по питању привреде и много чега другог.
Наравно кад су видјели да од партнерства нема ништа, да постоје МНОГО равноправнији, све на челу са САД и НАТО, неки који имају муда и став кренули су новим-старим путем свјетске, локалне и регионалне политике, путем позивања на међународно право и отворено су се супроставили хегемонији, неко на глобалном, неко на регионалном, неко на локалном нивоу.
Што се тиче веома сложене државне заједнице зване БиХ, десило се исто, испало је да се вјеровало у добре намјере, потписао се тај МАП, или како га већ зову, па шта?
После свега што се десило задњих петнаестак година(укидања војске Српске), један дио те сложене државне заједнице, дио звани Република Српска, по више основа има право да се запита како даље?
Шта је ту проблем, газе се континуирано уставна права српског народа, гази се Дејтонски споразум овјерен у УН, споразум гарантован од пет највећих свјетских сила, не показује тај партнер за мир емпатију према свима у БиХ, напротив.
Годинама (не) намјерно ради на штету Републике Српске и српског народа, све помажући отворено оне који су им били вјерни у разбијању Југославије и бивше ЈНА, оне који су испашће жртвовали мир за интересе партнера, не за интересе свог народа у БиХ.
Вријеме је да се овдје почне водити политика чистих рачуна,схватам вријеме у коме живимо и констелацију односа у Европи и свијету.
Ово срање може трајати деценијама, до тада, ко жив, ко мртав?
Лично сам против оружја, односно за демилитаризацију, мада знам да је то немогуће у овим околностима.
Писмених рјешења по БиХ и Српску има, све на обострано задовољство, надам се да ће наши по том питању јединствено наступити, што је свакако имератив, те понудити рјешења на мјестима гдје треба.