Двор Карађорђевића у Хан Пијеску

Двор је грађен тако да се уклапа у природни, планински амбијент – приземни дио је од домаћег клесаног камена, а изнад су дрвена брвна…

недеља, децембар 9, 2012 / 12:19

Пише: Вукашин Беатовић

На путу од Источног Сарајева према Београду, смјештен је бајколики градић – Хан Пијесак. У шумовитом предграђу, заштићеном од погледа, овај град деценијама скрива мали двор Карађорђевића.

Ханпјесачко поднебље одувијек је плијенило својом љепотом. У вријеме када је Босна и Херцеговина била у саставу Аустроугарске, ту љепоту су примијетили царски службеници па су наложили да се детаљно проуче сви потенцијали овог планинског мјеста. Налази су били недвосмислени – чист ваздух, црногорична шума и озон пријали би и самом цару Фрању Јосипу. Тада је предложено да се у Хан Пијеску изгради седамнаест елитних одмаралишта различите величине и садржаја али и царски љетњиковац.

Први свјетски рат спријечио је Аустроугарску у остварењу намјере. Међутим, намјера је сама по себи надживјела монархију и сви планови су се нашли у рукама краља Александра Карађорђевића који је искористио пројекте и одобрио изградњу дворца.

Изградња је почела 1919. године, а радови су трајали непуна 24 мјесеца. Двор је грађен тако да се уклапа у природни, планински амбијент – приземни дио је од домаћег клесаног камена, а изнад су дрвена брвна. Како кажу они који су имали прилику да уђу, дворска љепота је садржана у одајама много више него у вањском изгледу.

Поред налога за изградњу властитог дворца и пратећих објеката – љетниковца краљице Марије, објекта за смјештај краљевске жандармерије и коњушнице, краљ Александар је 1920. године дозволио енглеској дами Дикенсон да изгради вилу Арктик у непосредној близини дворског комплекса. Поменута дама је несебично помагала српски народ, између осталог тако што је отворила бесплатну мензу у Београду предвиђену за исхрану сиромашних српских студента.

У Хан Пијеску је 1923. године саграђена и дворска капела од дрвета, којој је кумовао краљ Александар. Међутим, пошто је био заузет државничким обавезама, он лично није присуствовао отварању цркве већ је послао свога изасланика сердара Јанка Вукотића. Црква је нажалост изгорјела у Другом свјетском рату.

Живот Крађорђевића у Хан Пијеску

Српски краљ је био изузетно задовољан љетниковцем. Проводио је у њему прилично много времена, обављао државничке послове и одмарао се. Постоје извори који тврде да је у овом дворцу потписан Видовдански Устав. Уз дворац се налазило и пространо ловиште. Баш у овој резиденцији, краља је приликом боравка у Краљевини СХС посјетио турски реформатор Кемал Ататурк.

На почетку Другог свјетског рата краљ Петар Карађорђевић, бјежећи пред Нијемцима са принцом Павлом и намјесништвом склонио се баш у Хан Пијесак. Издао их је један Чех, члан персонала, али и сарадник Нијемаца. Краљ и намјесништво спасили су се само захваљујући добром склоништу.

Краљев двор у Хан Пијеску добрим дијелом је уништен у току Другог свјетског рата. У њему је једно вријеме био штаб Францетићевих црнокошуљаша. Након рата комунистичке власти су ријешиле да га обнове. Изведени су радови на реконструкцији, обновљена је сама вила али и пратећи објекти те љетниковац краљице Марије.

У овом објекту често је боравио један од кључних људи Титовог обезбјеђења – Милан Жежељ. Вила је годинама квалитетно одржавана, а већина раритетног и репрезентативног намјештаја из времена краља Александра била је сачувана, све до седамдесетих година, када почиње вријеме небриге.

У посљедњем рату у Хан Пијеску је било смјештено сједиште Генералштаба Војске Републике Српске па је кроз двор Карађорђевића прошла војска што је такође оставило посљедице. Објекат се данас налази у изузетно лошем стању, нарочито након пожара који је докусурио једину резиденцију краљевске породице у Републици Српској и Босни и Херцеговини.

Од аутентичног намјештаја сачуван је дио који се чува у Градској библиотеци. У Општини Хан Пијесак истичу да немају довољно средстава за бригу о дворском комплексу те да је неопходна помоћ државе али и свих људи којима је стало да национална историја не испари са ових простора. Принц престолонасљедник Александар у посљедњој посјети романијском платоу изразио је жељу да учествује у реконструкцији и обнови након што се среде имовинско-правни односи.



0 КОМЕНТАРА

  1. Овако Срби чувају своју културно-историјску баштину. Са њом се диче и поносе, у прса се бусају.

    Колико се сјећам вила је изгорила по-одавно, има можда и 10 година од како је у оваквом стању. Знам да има 5 сигурно, јер сам тад задњи пут био тамо. Зато смо ми мали народ. Швабе и други западњаци би од овог направили национални драгуљ, а ми запалили и покрали. Ономад сам био у Њемачкој у једном малом градићу Bad Neuhaim, у том градићу је Елвис Присли боравио док је служио војни рок у Њемачкој. Швабе су направиле туристички бизнис од тога, који је и дан данас актуелан.

    Љети често одем на купање на једно од три језера код Томашице, неких 40км од Бања Луке, вода предивна, чиста, у потоку који се улива у то језеро има ракова. Чак ни неки мјештани из околних села не знају за та језера, нема правог ни пута да се приђе. А камо ли да приједорска општина уложи у такав потенцијал да од њега направи нешто значајно за туризам. (Вјероватно се чека да АрцелорМитал купи државну фирму Љубија а.д. на коју су одавно пикирали, па да се дочепа свега чиме Љубија а.д. газдује (између осталог то су ова језера и 49% рудника у Омарској). Ужас! x-(

  2. Изгледа да ни предједник Додик ни премијер Џомбић, као ни остали послератни предсједници и премијери РС, нису присуствовали школским часовима националне историје и „упознавања природе“ па не знају за ханпјесачко (и остала) национална и природна богатства на простору Српске које треба барем конзервисати да даље не пропадају.

    Шта раде „умне главе“ у Заводу за заштиту историјског, културног и природног блага РС? Јесу, барем, некоме указали на потребу заштите овог и осталих споменика из своје надлежности и направили планове и програме њихове заштите?

    Нису увјек пресудне само паре.

    Ваља, прије свега, бити ПАТРИОТА!

  3. mada, s druge strane, vjerujem da je i Karadjordjevicima, kao nosiocima loze Nemanjica, vaznije ocuvanje Nemanjinog dvorca..
    „Duže od decenije družili smo se sa arheolozima, pomagali im, kopali sa njima i radovali se njihovim otkrićima, svakog leta smo se na Gradini spontano okupljali, a onda bismo, svake godine, na kraju istraživačkih radova, obično na Veliku ili Malu Gospojinu, organizovali i narodni sabor. Dolazilo je mnogo ljudi i van Novog Pazara da vide šta je tog leta urađeno, a onda je sve to iz nama nepoznatih razloga stalo, a lokalitet koji otkriva najsvetliji deo naše istorije zarasta u korov!“.
    http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/331330/Gde-je-dvorac-Stefana-Nemanje-

Оставите одговор