Два милиона година уназад: Шта је све рекла о развоју хоминида једна лобања из Јужне Африке

Лобања стара два милиона година коју су аустралијски истраживачи открили у Јужној Африци, прије двије године, помогла је научницима да сазнају више о еволуцији човјека. Како су истакли истраживачи са универзитета у Мелбурну, открила им је начин исхране некадашњих људи, и да је неколико врста прачовјека коегзистирала у исто вријеме.

среда, новембар 11, 2020 / 13:28

Лобања је остатак мушког парантропус робустуса, "рођака" хомо еректуса – врсте за коју се сматра да је директни предак модерних људи.

Двије врсте су живеле приближно у исто вријеме, али је парантропус робустус раније изумро.

Истраживачки тим је проналазак назвао узбудљивим сазнањем.

"Већина фосилних остатака је отприлике неки зуб, па је овако нешто врло ријетко и зато смо веома срећни", рекла је докторка Анђелин Лис за ББЦ.

Истраживачи са Универзитета "Ла Троуб" у Мелбурну пронашли су дјелове лобање 2018. године на археолошком налазишту Дримолен сјеверно од Јоханесбурга.

Лобања је откривена само неколико метара од мјеста гдје је 2015. године откривена лобања приближно сличне старости – дјетета хомо еректуса.

Археолози су протеклих неколико година састављали и анализирали фосил. Њихова открића објављена су у часопису Натуре, Ецологy анд Еволутион јоурнал.

Коистраживач Џеси Мартин рекао је за ББЦ да је рад са фосилним остацима као да држите мокар картон, додајући да је помоћу пластичних сламки исисавао посљедње трагове нечистоће са њих.

Сматра се да су три врсте хоминина (човјеколиких бића) истовремено живјела у Јужној Африци, такмичећи се међусобно.

Откриће лобање представљало је редак примјер "микроеволуције" унутар људске врсте, рекао је Мартин.

Парантропус робустус је имао велике зубе и мали мозак, за разлику од хомо еректуса који је имао велики мозак и мале зубе.

Вјерује се да је прехрана првог човјека подразумијевала да једе углавном жилаве биљке, попут кртоле и коре.

"Временом је парантропус робустус вјероватно еволуирао тако да може да генерише и издржи већу силу током грижења и жвакања хране, али му је било тешко или механички изазовно да је обради чељустима и зубима", рекла је докторка Лис.

Научници кажу да је влажно окружење изазвано климатским промјенама могло да смањи количину хране која им је била на располагању.

У међувремену је хомо еректус, са мањим зубима, вјероватно јео и биљке и мјесо.

"Ове двије изузетно различите врсте… представљају различите еволуционе експерименте. Иако смо били врста која је на крају побиједила, фосилни остаци од прије два милиона година сугеришу да је парантропус робустус био много бројнија врста од хомо еректуса", рекла је докторка Лис.



Оставите одговор