Два и по МехКа – чији је дужи?

Пише: Стефан Мачкић

До сада су званично усвојене двије верзије Одлуке о систему координације процеса европских интеграција у Босни и Херцеговини, тј. механизму координације (МехКо), којим се усклађује процес евроинтеграција на различитим нивоима власти. Одлуком се успостављају тијела МехКо-а и уређује начин на који она дјелују.

Прву верзију одлуке Влада Републике Српске је усвојила у мају 2013. године, а Савјет министара БиХ и Влада Федерације БиХ током 2015. године.

Како је у јуну 2015. године ступио на снагу Споразум о стабилизацији и придруживању између европских заједница и БиХ (ССП), одлуку је ваљало томе прилагодити. Уз преговоре свих нивоа власти, наравно. Барем тако тврди Влада Српске.

Но, Савјет министара је, без преговора и тајно, усвојио нову верзију Одлуке почетком ове године. Влада Српске се томе успротивила, али и одбила обавијестити јавност шта јој у одлуци смета.

Потенцијално трећој верзији МехКо-а дошли смо најближе кафанским договором из Источног Сарајева између Милорада Додика, предсједника Савеза независних социјалдемократа, и Бакира Изетбеговића, предсједника Странке демократске акције. Будући да су се договорили као политичке личности, а не као Предсједник Српске односно предсједавајући Предсједништва БиХ, тај договор тек треба да се спроведе у дјело.

У међувремену, Фронтал је одлучио да упореди двије и по верзије МехКо-а, и оне усвојене службено и оне усвојене кафански. У тексту су изложене најзначајније разлике, а у прилогу можете упоредити двије службене одлуке, уз наше напомене, које се дотичу и кафанског договора.

Кворум у складу са уставним надлежностима

Кроз читаву тајно усвојену одлуку Савјета министара инсистира се да чланови одређеног тијела МехКо-а одлучују, тј. гласају, складно уставним надлежностима институције коју представљају, док исто није случај са старијом одлуком. Наиме, по одлуци из 2013. године за одлучивање је био потребан консензус представника Савјета министара, ентитетских и кантоналних влада, те градоначелника Дистрикта, без обзира на уставне надлежности.

Новина коју су усагласили Додик и Изетбеговић јесте успостављање кворума за одлучивање, што представља компромис између двије одлуке. Кворум обавезно чине овлаштени представници БиХ, ентитета, кантона и Дистрикта Брчко, али складно својим уставним надлежностима. То значи да Република Српска не би могла бити прегласана само зато што њени представници нису присуствовали сједници, што је могуће по одлуци Савјета, али ће зато при одлучивању о стварима ван уставне надлежности институција Српске кворум бити постигнут и без њених представника.

Нигдје се – ни у одлуци Савјета министара, ни у јавности доступним дијеловима договора Додика и Изетбеговића – не одређује ко ће при утврђивању постојања кворума и одлучивању имати коначну ријеч о томе шта јесте, а шта није у нечијој надлежности.

Колики је значај кворума?

Кад год се сазива сједница неког тијела МехКо-а, по одлуци Савјета министара позив се обавезно доставља свим сталним члановима. Без обзира колико мала шанса била да неки од чланова оправдано неће моћи присуствовати сједници иако је био благовремено обавијештен, одлуком се не прописује рок у којем је обавјештавање благовремено, па то оставља простора за манипулације. Кворум спречава те манипулације, али зато омогућава сваком овлаштеном члану, макар то био представник кантона, да неосновано блокира рад тијела МехКо-а на врло једноставан начин – тако што неће доћи на сједницу.

У случају да институције одлуче да прихвате договор Додика и Изетбеговића, требало би да воде рачуна и о овоме.

Рјешавање спорова и преиспитивање усвојених одлука

По старијој одлуци, уколико неко тијело у МехКо-у не би могло "заузети став по одређеном питању”, предсједавајући тог тијела би то питање упутио на виши степен у хијерархији "у циљу дефинисања одговорајућег модела за његово рјешавање”. Ова помало нејасна конструкција је у новој одлуци замијењена: уколико нижи степен "не може постићи консензус присутних чланова […] по одређеном питању”, његов предсједавајући упућује захтјев вишем степену, који потом сам усаглашава рјешење спорног питања.

Значајна новина у договору Додика и Изетбеговића, у односу на обе одлуке, лежи у могућности да виша инстанца у МехКо-у преиспитује одлуке ниже инстанце у року од десет дана откако су усвојене. Одлуке би се могле преиспитивати "од стране овлаштених представника Вијећа Министара, представника Владе [ФБиХ] и представник Владе [Српске]”. У овом дијелу договора се не спомињу ни представници Дистрикта ни представници кантона, чему се противи члан Предсједништва БиХ и предсједник Хрватске демократске заједнице БиХ Драган Човић.

Такође се не спомиње ни на чији захтјев се нека одлука може преиспитивати.

Да ли МехКо обавезује или усмјерава?

У одлуци Владе Српске често се наглашава да су одлуке различитих тијела у МехКо-у "у форми смјерница”. Будући да је та синтагма избачена из новије одлуке, чини се да се у најмању руку имплицира да су одлуке тијела МехКо-а обавезујуће.

Два и по МехКо-а

У прилогу можете упоредити двије службене одлуке о механизму координације, уз напомене Фронтала, које се осврћу и на разлике у односу на договор Додика и Изетбеговића.