Душко Певуља о актуелном тренутку језика

У организацији ЈУ "Центар за културу и образовање" и ЈУ Народна библиотека "Веселин маслеша" Лакташи синоћ је одржано предавање на тему "Актуелни тренутак српског језика". Предавач, доктор српског језика и књижевности и књижевни критичар, Душко Певуља, покушао је објаснити тренутно стање српског језика који се, како и сам каже, налази у „незавидном положају“. Није било […]

четвртак, новембар 11, 2010 / 21:21

У организацији ЈУ "Центар за културу и образовање" и ЈУ Народна библиотека "Веселин маслеша" Лакташи синоћ је одржано предавање на тему "Актуелни тренутак српског језика".

Предавач, доктор српског језика и књижевности и књижевни критичар, Душко Певуља, покушао је објаснити тренутно стање српског језика који се, како и сам каже, налази у „незавидном положају“. Није било могуће ријешити многе дилеме у 45-минутном предавању али су зато понуђена нека рјешења и постављена права питања.

Битан помак у очувању српског језика и писма ћирилице лежи у култури и почеће буђењем свијeсти многих јавних институција. „Вријеме је да се Министарство просвјете и културе РС најнепосредније и најозбиљније заинтересује за проблем српског језика и БиХ и да ангажују стручњаке да те проблеме рјешавају“.

Професор је истакао да ћирилица у Српској јесте у инфериорном положају у односу на латиницу, али исто тако да равноправнији статус ћирилице не смије бити поткријепљен тиме да латиница није српско писмо јер је и њу реформисао Вук Стефановић Караџић.

„Људи који говоре једним језиком, и чији су преци говорили тим језиком, чине један народ. Такав став је уграђен и у Књижевни договор групе филолога који је потписан у Бечу 1850. и који се популарно зове Бечки договор. Тај народ чини популација која говори штокавским језиком. У вријеме потписивања Бечког договора популацију која говори штокавским наријечјем чинили су њени дијелови који су се различито називали: Срби, Илири, Дубровчани, Далматинци, Славонци, Босанци, Буњевци, Шокци, Турци и Хрвати. Од тада до данас дијелови популације која говори штокавским наречјем мјењали су националну свест, па и називе свог језика, али језик битније нису мењали. У језичком и етничком погледу та популација и данас чини једну природну заједницу ма колико политички била подијељена“.

Велика пажња присутних је резултовала многим питањима и договором се слично предавање поново одржи пред већим аудиторијумом јер како и сам професор наводи на крају „Битно је подстакнути размишљање о овој теми“.

Јелица Јеж



Оставите одговор