ДСС једина самостално ушла у парламент Србије

Странка Војислава Коштунице ипак није искористила ове изборе, иако је у односу на друге "патриотске странке” постигла релативан успех, сматра Слободан Антонић

Успјех Демократске странке Србије не мјери се само добијеним процентима и освојеним мандатима него и чињеницом да је ова странка једина из такозваног патриотског блока прешла цензус и да ће у будућем сазиву парламента располагати четвртим временом по дужини предвиђеним за дебату.

На ову позицију ДСС је избио захваљујући подршци коју је добио, али и захваљујући томе што је ту подршку изгубила Српска радикална странка, а нису је стекле ни Двери ни листе које су формиране да би јој узеле гласове, па је тако ДСС изгубио конкуренцију на свом политичком полу.

Према резултатима Републичке изборне комисије ДСС је на парламентарним изборима освојио седам одсто гласова, тако да ће један посланик више (21) ући у парламент него што ће из претходног сазива изаћи. Њен кандидат за предсједника Војислав Коштуница добио је мало већу подршку од странке – 7,4 одсто бирача, у Војводини су прешли цензус, а листа за Београд кандидата за градоначелника Александра Поповића добила је 7,46 одсто подршке или 10 мандата. Исти број који су без двојице одборника претходног коалиционог партнера Веље Илића имали у прошлом сазиву.

Коментаришући изборне резултате ДСС-а потпредсједник ове странке Александар Поповић казао је за „Политику” да су резултати које је постигла ова странка „доказ снаге организације ДСС-а, која је без обзира на све преживјела, и снаге идеје политичке и војне неутралности коју ДСС заступа и која се неће мјењати”.

Међу успјехе ове странке Поповић као прво истиче то што је ДСС сам изашао на изборе за разлику од свих других листа које су имале од три до осам партија и да је једина странка која се усудила да изађе сама а прешла је цензус.

„Осим тога, када се упореди број реклама и уложена средства, сасвим је јасно да су све оне листе које су ушле у парламент (ту наравно изузимам мањинске листе) уложиле неупоредиво више новца од ДСС-а, а да су неке од њих прошле неупоредиво лошије”, нагласио је Поповић.

Међу факторе који су несумњиво утицали на резултат ДСС-а Поповић убраја чињеницу да је против ове странке претходних година „у једном броју медија вођена кампања која је ДСС требало да криминализује или да је прикаже као странку која више не постоји, која је испод цензуса, као и да су неки медији прекршили изборну тишину, дозвољавајући директне нападе на ДСС у вријеме изборне тишине”.

Политички аналитичар Слободан Антонић сматра да ДСС ипак није искористио ове изборе и да је постигао прилично „мршав” резултат, иако је у односу на друге „патриотске странке” постигао релативан успјех.

„Имајући у виду да се велики дио њихове политике, када је у питању однос према ЕУ и Косову, у протекле четири године показао као много реалистичнији него што су причали њихови политички противници са прошлих избора, ово је била права прилика да се наплати та врста исправног става и процјене”, сматра Антонић и указује да је супротно томе њихов наступ дјеловао безвољно чак и безидејно и да ни њихов економски програм, који је прилично добар у контексту економских програма других странака, није долазио до изражаја.

Одговарајући на питање да ли је ДСС на путу до већег резултата спрјечила финансијска немогућност да у маркетиншку кампању уложе барем онолико колико су неке мање странке које су прешле цензус, Антонић каже да није у питању само недостатак новца, него недостатак политичке воље и политичке увјерености, живости, виталности, енергије и извјесне харизме.

„Када погледате СПС, који је проглашен релативним побједником ових избора, видјећете да та странка није имала неки посебан програм и идеје, али је имала животност, одлучност, политичку снагу њеног лидера и то је странку повукло и издвојило у односу на остале странке”, каже Антонић и упозорава да ДСС од 2003. године биљежи све мање гласова и да ће се та силазна путања наставити уколико не услиједе организационе и персоналне промјене.

За разлику од Антонића, који сматра да ДСС не треба да мјења програм, аналитичар Огњен Прибићевић мисли да је управо програм камен спотицања на путу до проналаска коалиционих партнера који би ову партију могли довести у позицију да утиче на власт у овом тренутку.

„Резултат ДСС-а може се сврстати у очекиване. Не бих рекао ни да је успех ни да је неуспјех, али дугорочно гледано странка ће морати нешто да уради са својом политиком зато што је у природи странке да тежи да дође на власт како би могла да спроведе своје идеје”, каже Прибићевић.