Дрво живота

Један поглед на проблем старог дрвета на траси аутопута кроз Србију. Пише Воки Васић, Удружење „Школа за опстанак“, Београд, члан CEEWeb за биодиверзитет Вишестолетни храст – који је изненада ничим изазван истрчао пред захукталу механизацију Коридора Једанаест и укоренио се – подигао је учмалу и безвољну јавност на ноге. Постао је Случај Храст. Као и […]

среда, јул 17, 2013 / 08:13

Један поглед на проблем старог дрвета на траси аутопута кроз Србију.

Пише Воки Васић, Удружење „Школа за опстанак“, Београд, члан CEEWeb за биодиверзитет


Вишестолетни храст – који је изненада ничим изазван истрчао пред захукталу механизацију Коридора Једанаест и укоренио се – подигао је учмалу и безвољну јавност на ноге. Постао је Случај Храст. Као и поводом других скандала, од званичника се највише и најгласније јављају они које нико није питао и који се уопште не разумеју у храстове на трасама аутопутева. У тој општој граји и лупетању, они који знају о чему је реч, ћуте и вире из мишјих рупа, молећи бога да их се нико не сети и не прозове.

Министар који сваког дана (или чешће) нуди по једно ново маштовито решење за худи храст, а који узгред, није ни његова брига ни надлежност, не помиње кључни документ без кога не сме да се закопа ниједан ашов на траси било ког коридора: Студију о процени утицаја на животну средину. Зашто јавност и медији нису упућени на ту студију и њену оцену, као и на резултате јавне расправе о студији и на сагласност да се приступи изради и реализацији пројекта изградње?! Ту би ваљда требало да се види и тај храст стар више стотина година, познат у целом крају као запис, свето дрво. Очекује се да су га извођачи студије (експерти за биодиверзитет) не само видели, измерили, сликали, стручно описали и проценили и, што је такође у њиховој обавези, него и предложили како да се он сачува. Не, нигде се та студија не помиње. Да ли је могуће да су стручњаци превидели толики храст? У таквом случају њих треба одмах и јавно позвати на одговорност и заувек им одузети лиценцу за израде студија утицаја.
Нажалост, истина је да је Студија о процени утицаја изградње Деонице III аутопута Е-763 на животну средину (Институт за путеве ЦИП, 2007) сакрила Савиначки храст.

Нема њега у студији, као што нема ни многих других природних вредности које популарни Коридор угрожава. Штавише, у истој студији наводе се само Услови заштите природе и животне средине за израду идејног пројекта за Деоницу VI (Лучани–Пожега, Завод за заштиту природе Србије 888-206/05, од 30.06.2006), а не и за критичну Деоницу III која је предмет студије. То се у жаргону зове фалш-студија и то тако треба да се каже. Довољно је да се погледа које су струке извођачи студије, па да се види да они, и да су хтели савесно да раде, немају експертске капацитете за израду тако важних послова. А постоји и наопака пракса да студије утицаја раде исте институције које раде и грађевинске пројекте, уместо да се то повери независним стручним институцијама.

Тако је једно обично, рутинско стручно и стручњачко питање, потпуно непотребно и неоправдано узрујало јавност, избламирало неуког Министра, дало повод за излив очекиване бахатости Другог који је Први, изазвало чак интервенцију Његове Светости, а обашка је раздрешило врећу из које су покуљале сваковрсне фолклорне баналности, укључујући и изјашњавање Министра од Путева да ли има или нема ону ствар. А онда је почело и ударање испод појаса и обмањивање и залуђивање неуког народа. Као, Храстуљак није регистровано заштићено природно добро, па се може сећи кад је коме воља. Гле! Управо је обрнуто, оно што није регистровано мора се испитати и вредновати пре сваког захвата који би могао да га угрози. Па зато је закон и прописао обавезу израде студије (студија = проучавање) о утицају. Очување природе и животне средине је највиша и највећа обавеза, јер задире у заједничко право сваког од нас на уживање најопштијег добра – сваког храста и сваке ма и најбезначајније травке или бубице. Ко Коридорцима даје право да дирају мој и твој и свачији храст?

Онда се неко сетио да, ако је стар, онда је и крив и труо, а Министар је измерио да је осушен педесет посто. Нема му спаса, брзо ће ионако да цркне и оних претеклих педесет процената. Боље да му одмах прекратимо муке. Мора овде да се нешто озбиљно каже и о трулом дрвету. Труло дрво не ваља као дрвна грађа, не ваља у дрвној индустрији, у фабрикама намештаја. Иначе је одлично. Еколошки гледано, за биодиверзитет, за екосистем, за мене и сваког ко не ради у шумарству и дрвној индустрији, труло дрво вреди неупоредиво више него нетруло, оно храни и пружа заклон и место за размножавање читавом једном свету живих бића, сисара, птица, кичмењака и бескичмењака, других биљака и печурака, које не опстају на младом дрвећу или у њему. Тај зрели и презрели храст је еколошки драгуљ! Уопште нисам поменуо количину кисеоника коју његова дивовска крошња испушта током вегетационе сезоне.

Можда је најнижи ударац задат Грму на пољу патриотизма: оптужен је да се испречио на путу развоја Србије (према Чачку и Пожеги). Или развој или храст, не могу паланчани да добију оба. Покушај или само намера да се, зарад развоја, суспендују законом предвиђене процедуре и поступци заштите природе и животне средине, звони на узбуну. Неко узима право да буде изнад сваког правног демократског система, па да уместо мене, уместо свих вас, одлучује шта или ко смета развоју. И да отстрани сметача. Данас храст, а сутра?

И на крају, нешто лично о самом Савиначком храсту. Није то обичан храст лужњак Quеrcus robur. То је одабрани храст лужњак. Свети храст, запис и носи крст на себи. Одабрао га је народ да би за њега везао своје наде, понекад оне последње. Изабран је због своје дуговечности и виталности. То што је преживео толико дуго, што је издржао климатске промене, сушне и влажне године, небројене олује и громове, доказ је његове животне снаге, његовог доброг наследног (генског) пакета и то је осетио и препознао народ, који и не мора да зна све о биодиверзитету и савременој генетици. Генски потенцијал тог једног, конкретног храста и његових жирева, од огромне је вредности за обнову квалитетних шума у Србији. Воде ли о томе рачуна данашњи носиоци бриге за одрживост природних ресурса земље?

Свеједно је да ли је култ храста хришћански или пагански, он је дубоко укорењен у традицију. Није се тиме играти. Многи записи у Србији већ су заштићени законом као споменици природе. Иако то уопште није било потребно. До „Скандала Храст“ никоме није ни падало на памет да дигне секиру на Крст, на Запис, на Молитву. Не због страха од проклетства, не из религиозности, него из поштовања традиције. То би био вандализам једнак рушењу цркве. Савиначки храст је парадигма прожимања натуре и културе, јединства биолошког и културног диверзитета, споја материјалне и нематеријалне баштине, опипљивог и неопипљивог наслеђа. Неуко је и осионо то називати паланачким духом. Тај храст је врло велики и дубок симбол трајања Србије. Царевине и државе су долазиле и одлазиле, а он је остао. Разне војске су марширале поред њега, долазили су поражени победници и испраћани побеђени окупатори, а он је стајао. Династије се смењивале, безбројне владе се дизале и падале, разни режими су успостављани и обарани, а он је мирно гледао. Све је пролазило – он је опстајао. Зар није смешно и тужно да се један данашњи министар усуђује да говори шта треба или не треба да се ради са тим и таквим храстом? Треба прво да стане поред храста и упореди сенке.

Велика грешка и велики грех је учињен, али се може сасвим поправити, а донекле и окајати. Чак се и штета може надокнадити. Тражим, или учтивије, молим да се сместа на годину дана заустави трасирање тог коридора и обуставе сви земљани радови, а да се критична деоница врати у првобитно стање. Храст да се наравно не дира, не пресељава, не блиндира, не трпа под стаклено звоно, не пасарелише, ма да се и не такне. За то време треба да се уради нова стратешка студија о утицајима, коју би обавио независан тим стручњака више дисциплина, укључујући и оне за биодиверзитет. Студија мора да се по завршетку стави на праву јавну расправу и онда да се, на основи тих резултата препројектује критична деоница аутопута Е-763. Трошкови да иду на терет институција које су одговорне за претходну, неисправну студију о утицајима, а ако немају расположива средства, онда да се надокнаде продајом заплењене имовине, макар то довело до ликвидације фирми. Ако мислите да је предлог сувише радикалан – није. Србији је, на путу развоја, неопходан један овакав мали испит зрелости. Мала матура, али фер.


Веља Илић: Храст остаје иако га је неко већ наплатио

Министар грађевинарства и урбанизма Велимир Илић изјавио је јуче да ће храст у селу Савинац, на траси аутопута Београд – Прељина, остати заштићен и неће бити посјечен, јер је већ изграђен пројекат којим ће мост, предвиђен на том мјесту, бити измјештен што неће угрозити безбједност саобраћаја.

Илић је посланицима у парламенту рекао да ће већ изливени стубови са једне стране бити помјерени за неколико метара, док се други лију.

„Размакнут је мало мост, размакнуте су трасе, пројекат моста захтјева два мјесеца само да се озваничи и нема застоја, све је испоштовано и урађено по закону и нема потребе да сједе испод храста и да га чувају”, ркеао је минстар.
Он је додао да и земљиште испод храста остаје и поновио да су „ћутали сви док нису наплатити” и да ће све бити до краја изведено у најбољем реду.

„Не бих желио да вас више смарам о тој теми, али сам дужан да вам ово кажем, као и да за сваки проблем постоји рјешење. Дужан сам и да вам кажем да је, када су дошли пројектанти газда рекао да има храст, који је процијењен и газда га је наплатио, нико није ријеч рекао. Што сте га продали, што нисте онда рекли пројектантима да је то важно, а примили сте паре”, рекао је Илић.

Он је испричао да „храст нико није поменуо, а када је машина дошла до храста, сви су рекли – не може”.

„И наравно, нисмо хтјели да уђемо у конфликт и да га исјечемо. Позвао сам пројектанте, стручњаке, ушли су у проблем, помјерили су мост, стубове који нису још изливени и тиме није угрожена безбједност саобраћаја, све то завршили и обишли храст. Мост је мало размакнут, размактнуте су трасе, а пројекат моста захтјева два мјесеца да се озваничи и ту нема застоја”, закључио је Илић.



Оставите одговор