Друштво психолога Српске: Медији чине медвјеђу услугу дјеци жртвама насиља

Недавно је ово друштво организовало семинар за медије, управо о томе како треба извјештавати да би се заштитила дјеца. Изгледа није било довољно.

недеља, јун 9, 2019 / 13:41

Без обзира што Фронтал.РС не спада у медије који се сензационалистички утркују за једнодневне вијести дневнополитичке тежине, ипак се деси да некада пренесемо неку сличну вијест, а да смо несвјесни како је тиме посредно откривен идентитет малољетне жртве злостављања.

Из овог, али и гомиле других разлога, скрећемо пажњу на реакцију Друштва психолога Српске, коју би свакако требало послушати и уважити у даљем раду. Као што се пред почетак школске године возачи упозоравају да повећају пажњу, јер дјеце пред точковима није било једно вријеме у том броју, тако и новинари у времену нових технологија морају бити редовно подсјећани на њихову моћ.

Није лијеп осјећај када схватите да већа гледаност или читаност вас лично, неком ко скоро да се тек родио, упропаштава остатак живота.

Једна седмица медијске атракције, нечији читав живот

У току само једне седмице, јавност у Републици Српској и шире је путем медија обавјештавана о случајевима сексуалног злостављања дјеце.

Дана 3. јуна већи број медија (телевизије, портали, штампани медији) је извјештавао о случају "подвођења малољетница" при томе наглашавајући да се ради о корисницима услуга једне од установа за социјалну заштиту", а потом је дана 6. јуна објављена вијест о оптужбама које се стављају на терет "бившем министру", "универзитетском професору" и "педагогу" за кривично дјело обљубе над малољетним лицем.

При томе наглашавајући релацију, локализацију и врсту односа између дјетета-жртве и осумњиченог! У оба случаја, медијски извјештаји су само наводно заштитили идентитет дјеце-жртава, а индиректно су открили јавности више информација о идентитету: локалитете у којима дјеца бораве и живе, узраст, пол, социјални статус, породичне прилике, чиме су директно прекршили Конвенцију о правима дјеце, подстичући њихову стигматизацију и додатну трауматизацију.

Апелујемо на медије, стручну и ширу јавност:

  • Да је интерес дјетета приоритетан и најважнији општи друштвени интерес.
  • Да потпуна заштита идентитета и интегритета дјететове личности у медијском извјештавању, чини медиј одговорнијим и јавност му више вјерује.
  • Да свака објављена информација о дјетету наноси несагледиву штету његовом даљем животу и умањује шансе за његов опоравак од трауме.
  • Да дјеца, као ни одрасли никада неће заборавити трауму коју су доживјели и она ће остати трајно забиљежена у њиховом сјећању, те вас молимо да је додатно не отежавате.
  • Да као одговорни фактори социјализације дјеце, медији треба да буду просвјетитељи јавности, указујући на релевантне информације као што су начини заштите дјеце, апели родитељима како да поступе у случајевима насиља над њиховом дјецом и још много других за јавност кориснијих информација.
  • Поштовани представници медија у Републици Српској едукујте јавност, умјесто да је информишете кроз наслућивање могућег идентитета дјетета.
  • Не ометајте информацијама истражни поступак. Свака информација може да утиче на ток истражног и судског поступка и да наштети остваривању права дјеце-жртава.

Свјесни проблема у медијским извјештавањима о дјеци недавно смо извршили студију под називом "Дјеца у загрљају медија", и објавили Водич о медијском извјештавању о дјеци, с циљем указивања на проблем информисања о дјеци у медијима, износећи и препоруке за медијске раднике. Нажалост, овакви примјери извјештавања нам указују да то није било довољно и да заједно морамо више радити на сензибилизацији о проблемима насиља, занемаривања и злостављања.

Друштво психолога Републике Српске, као струковна организација која у свом раду високо посвећена превенцији и подршци дјеци жртвама злостављања и занемаривања, стоји на располагању свим медијима, институцијама и грађанима за пружање информација о проблематици идентификације и превенције случајева сексуалног и другог злостављања и занемаривања дјеце, као и о најбољој пракси извјештавања о таквим случајевима, како би се заштитила права и најбољи интереси дјеце – жртава.

Поштовани представници медија, искористите моћ медија и будите заштитници права дјеце!

Савјет родитељима и образовном особљу

Друштво психолога Републике Српске, савјетује свим родитељима, учитељима, наставницима, професорима, васпитачима и свима који раде са дјецом да сваку дјечију изјаву о повредама њиховог тијела и насиља над њима, схвате озбиљно и да одмах потраже помоћ стручних и одговорних лица ради правовременог поступања у најбољем интересу дјетета.

Такође, сви одрасли одговорни у процесу васпитања дјеце, дјеци свих узраста на њима прилагођен начин, треба да кажу да је њихово тијело важно и да нико не смије, ни на какав начин да га поврјеђује, те да о томе не треба да ћуте без обзира колико осјећала нелагоду, стид и колико се плашила, да није уреду да им ико пријети и да није тајна када се ћути о нечему што их поврјеђује.

Дјеци треба јасно казати да се одмах, без одлагања повјере особи у коју имају повјерења и за коју вјерују да ће им помоћи (родитељи, бака, деда, тетка, учитељица, наставница, педагога, психолога, дефектолог, социјални радник у школи и др.). Такође, дјеци треба рећи ако имају сазнања да се то дешава њиховим другарима, да и то кажу особи од повјерења. Дјеци треба рећи да ће им родитељи и институције помоћи и да држава мора да брине о правима дјетета, да има стручњаке који знају како да помогну.

И Република Српска заиста има специјализоване стручњаке који су изузетно посвећени заштити дјеце. У Републици Српској, васпитно-образовни систем у свакој школи има стручну службу која је обучена како да реагује у случајевима насиља над дјецом. Центри за социјални рад, Центри за ментално здравље и полицијске станице су кроз формиране мултисекторске тимове у школама међусобно повезани и координисани, и сви имају обавезу да штите права дјетета и да раде у његовом најбољем интересу.

Немали број тужилаштава и судова у Републици Српској има запослене стручне сараднике – психологе за подршку свједоцима, који посједују специјализована знања и чији је задатак, да пролазак кроз истражни и судски процес дјеци и њиховим родитељима/старатељима, учине што мање стресним и да сачувају ментално здравље дјеце која су трауматизована. На крају, Република Српска има институт Омбудсмана за заштиту дјеце, који може да има велику улогу у остваривању дјечијих права.

Друштво психолога Републике Српске је у сарадњи са РПЗом, свим школама, надлежним министарствима, Институцијом Омбудсмана за дјецу и УНИЦЕФ-ом, у протеклих неколико година континуирано обучавало стручњаке у судовима, тужилаштвима и школама како да раде на случајевима занемаривања и злостављања дјеце и све већи број пријава и освјештености стручњака једним дијелом сматрамо и резултатом овог континуираног процеса и заједничке сарадње, који ћемо наставити да вршимо и у будућности.

Такође смо осмислили начин како да правовремено увидимо и покренемо реакцију подршке и помоћи дјеци у коју су укључени сви просвјетни радници, све стручне службе и управе школа, и оне већ дају запажене резултате. ИСКРЕНО СЕ НАДАМО ДА НАМ ВИШЕ НЕЋЕ ТРЕБАТИ ПОТРЕСНЕ ПРИЧЕ, КАО ПОВОДИ, ДА ПРЕУЗМЕМО, СВАКО СА СВОГ АСПЕКТА ПРОФЕСИОНАЛНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ, НАЈВИШИ НИВО ОДГОВОРНОСТИ ЗА ДЈЕЦУ – ЖРТВЕ НАСИЉА.

За Друштво психолога Републике Српске
с.р. Сања Радетић Ловрић, психолог
Предсједница Управног одбора ДПРС



Оставите одговор