Друштвени утицај корона вируса

Друштво у којем живимо дубоко је подијељено, политички, економски и социјално. Пандемија КОВИД-19 само ће додатно проширити социјалне и економске подјеле које имају тенденцију да вирус учине још смртоноснијим, а посљедице које ће вирус оставити, осјетићемо тек у годинама које долазе. Међутим, плашим се да нећемо дуго чекати на прве ефекте посљедица неједнакости које владају у нашем друштву.

среда, 25 марта, 2020 / 02:35

Пише: Бојан Арула

Не желим овдје да критикујем способност власти да адекватно реагује на пандемију. Напротив, први кораци које су власти предузеле, апсолутно су у складу са потенцијалним опасностима по здравље становништва, а чак се показало и да политички супарници могу преузимати идеје и узајамно се подржавати, као Радојичић и Станивуковић.

Дакле, одговор на кризну ситуацију је био брз и добар, али шта ћемо даље? Иако је несумњиво да смо имали среће па су се овог пута затекли прави људи на правим мјестима, што је у плејади полусвијета који се налази на значајним функцијама равно седмици на лоту, евидентно је да је потпуно занемарен социјални ефекат пандемије на грађане.

Мјере реаговања на опасност од вируса пријете да створе толико драматичан социјални моменат да се дуго нећемо опоравити од тога. Иако неопходне, ове мјере имаће различите ефекте на грађане у различитим социјалним класама јер ће, узрочно посљедично, да створе или додатно продубе постојеће социјалне неједнакости које смо искусили и у предпандемијско вријеме.

У друштву у које вирус удари, продубиће се посљедице неједнакости и неједнаке расподјеле друштвеног богатства, гурајући највећи терет на ситне привреднике, а на крају и оне који су ангажовани у реалном сектору, било на уговор, било на црно… Потенцијална штета, уколико се одређене мјере не предузму, неће моћи да се измјери нити на једној скали.

Осим тога, истраживања сугеришу да особе из нижих економских слојева имају већу вјероватност да ће „закачити“ болест. Такође је већа вјероватност и да ће умријети од ње, а они који успију остати здрави, претрпиће страшан губитак прихода као резултат карантене и других мјера. Удружен са једном од највећих проблема нашег друштва, економском и социјалном неједнакошћу, вирус пријети да остави страшне посљедице на економски, социјални и демографски аспект, а самим тим и будућност свих нас.

И поред тога што су учињени сјајни кораци у реакцији заштите јавног здравства и координацији свих надлежних институција, неопходно је укључити и стручњаке из социјалних и друштвених наука како би се боље схватиле посљедице предузетих мјера на грађане и осигурала њихова добробит. Плашим се да власти нису схватиле социјалне реперкусије пандемије, посебно на наше друштво, чиме би све њихове досадашње позитивне акције могле пасти у воду.

Наиме, неједнакост има тенденцију да дјелује као мултипликатор ширења и смртности корона вируса, али са одгођеним дејством. Социоекономске подјеле сматрају се за главне покретаче десничарског популизма, националног анимозитета и смрти из очаја као посљедице алкохолизма, депресије или предозирања лијековима.

Дакле, постоји обострано ојачавајући циклус између вируса и социјалне неједнакости, јер сиромаштво и неједнакост у епидемији могу погоршати стопу преноса вируса са човјека на човјека, као и стопу смртности за све. Све социјалне рањивости које постоје у нашем друштву, врло брзо ће се погоршати као посљедица неопходних мјера које су предузете, а живе примјере могли бисмо видјети већ у седмицама које долазе.

Социјалне класе у нашем друштву могле би се описати као богати, они који живе од плате до плате, они који живе од дневнице до дневнице и особе без примања које се налазе на евиденцији служби социјалне заштите. Потенцијално највећи губитници пандемије у нашем друштву су управо они који живе од дневнице до дневнице. Ти људи су већ у паници јер, затварањем угоститељских објеката или малих обрта у којем су радили, било на уговор, било на црно, остали су без средстава за живот.

Други на удару, уколико оваква ситуација потраје биће и они који зависе од буџета, јер је већ сад јасно да више од два до три мјесеца, буџети ентитета неће моћи да поднесу мањак средстава јер се већ сада финансирају из кредитних задужења. У овом тренутку буџетски корисници нису у великом страху од губитка посла, као радници у реалном сектору, али то би се ускоро могло промијенити. Први пут када плата закасни, буџетски корисници и пензионери осјетиће очај који већ ових дана осјете особе које живе искључиво од дневница. Људи имају кредите, рачуне и намирнице које треба платити.

 Ако сте данас остали без дневнице којом сте дјетету купили хљеб и млијеко, онда је то већ озбиљан проблем. Пораст неједнакости неминовно ће довести и до пада средстава за живот, могућности да се та средства зараде, као и пораста трошкова живота, те немогућности да се покрију сви трошкови које једна породица има. Особе које су до сада радиле на дневницу тешко су живјеле и прије него што нас је погодила пандемија и једва су покривали све трошкове.

Пад са границе сиромаштва на дубоко испод те границе је тренутан, што може довести до озбиљих посљедица. Ти људи ће се мање плашити посљедица корона вируса, него да им дјеца данас остану гладна. Због тога ће излазити из куће и тражити начин да прехране дјецу.

Дакле, када се појави здравствена криза, а уколико немамо спреман пакет и социјалних мјера, она ће погодити све сегмете друштва, а мјере предузете за сузбијање здраствене опасности створиће петљу за повратну везу између пандемије и социјалне и економске неједнакости грађана. Пад економског статуса код већег броја наших грађана довешће и до пораста стопе обољења.

С друге стране, ово би могло довести и до значајно смањене продуктивности особа које могу да раде и повећа трошкове здравствене заштите, што ће неминовно довести до још већег сиромаштва, а што ће за посљедицу имати још већи број обољелих. Обзиром да болест не поштује баријере, као и да су границе држава затворене, ни богати, ни наши политичари неће бити у могућности да побјегну одавде, па сада, огроман јаз између богатих и сиромашних који су сами створили, представља проблем и за њих саме. Надајмо се да ће сада схватити да јавно здравље није само њихово лично здравље, него здравље јавности уопште.

Крајње је вријеме да се фокусирамо на оно што је очито било занемарено, а то је социјални, немедицински утицај на становништво, посебно на људе који су предузетим мјерама запали у стање социјалне потребе. Медицинске мјере су добре, али се мало зна о њиховим социјалним ефектима. Координисани и ефикасни одговор свих надлежних институција је, тренутно за сваку похвалу, али је неопходно и да сагледамо социјални утицај који ће те мјере имати, да схватимо које су потешкоће које ће нас погодити у непосредној будућности, те наћи рјешења за превазилажење посљедица.

За почетак, предлажем да се у тимове укључе стручне особе које ће активно учествовати у предлагању мјера за помоћ породицама које су се нашле у стању социјалне потребе због здравствених мјера предузетих на сузбијању корона вируса.

Други корак је прерасподјела буџета који би ребалансима требали да укину свако трошење новца намијењено за репрезентацију, путне трошкове, финансирање политичких странака, куповину луксузних аутомобила, хеликоптера или авиона. Ова средства неопходно је усмјерити у куповину основних животних намирница, као и хигијенских производа за породице које су у стању социјалне потребе.

Праведнија расподјела постојећег друштвеног богатства и транспарентно трошење буџетских средстава, те усмјеравање у санирање посљедица по групе становника који су остали без средстава за живот, кључни су за очување интегритета нашег друштва.

Ако политичари остану похлепни и одлуче да задрже своје превелике буџете само за себе, игноришући потребе оних који су их на те позиције довели, плашим се да би могло доћи до потпуне дезинтеграције друштва, демографског колапса и нестанка са ових простора. А то већ неће бити кривица корона вируса него искључиво политичке олигархије.



1 КОМЕНТАР

  1. Мој Бојане,

    биће урађено све што си ти навео, резови ће бити на све стране, биће чак солидарности од оних који никад нису требали бити велики(част изузецима), све да је било система, али дугорочно гледано, то је кап воде у мору.

    Црта се мора подвући, ЦРТАААААААА !

    Другим ријечима, стратешки се морало после рата дјеловати по питању изградње-доградње неуништивог правног, политичког, привредног, безбједносног и образовног система у Српској.

    Да одмах пресјечем, постоји прави одговор бремену времена,ОВО ЈЕСТЕ КРИЗА, АЛИ И ВЕЛИКА ШАНСА ДА СЕ ОРГАНИЗУЈЕМО, ДА ЗБИЈЕМО РЕДОВЕ И СТРАТЕШКИ ДЈЕЛУЈЕМО.

    Ново-изнуђено подвлачење ЦРТЕ, све кроз стратешко дјеловање система-државе мора да се предвиди све, од ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА, до дугорочног обезбјеђивања система, било да се ради о рату, ратној опасности, елементарним непогодама, свјетској економској кризи, наравно, посебно систем-држава мора имати спремне одговоре за „очекиване“ епидемије и пандемије због невјероватних климатских промјена и могућег биолошког рата.

    Значи Бојане, поводом КОРОНЕ је систем дјеловао, какав је, такав је, али би се исто десило да су много неспособнији људи били на тим мјестима.

    Са тим апсолутно не подцјењујем мјере које поводом КОРОНЕ подузимају они који су данас задужени за одржавање система у Српској, система који дугорочно нема никакву шансу управо зато што нема јасну стратегију ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА који обезбјеђује фунционисање система у ванредним и екстремним ситуацијама, него се преко двије деценије понаша ад-хок, од ситуације, до ситуације.

    Отуд твоје оправдане зебње да ће доћи до колапса привреде, социјалне кризе великих размјера, демографске катастрофе и у коначници нестанка српског народа са ових простора, тачка.

Коментариши