Други свјетски рат кроз снаге зараћених страна

Други свјетски рат није само интересантан за историчаре већ и за стручњаке из области безбједности. Пише: Владимир Вучковић, магистар криминологије Његов значај је у много чему битан, јер су дешавања везана за овај сукоб промијенила многе принципе и гледишта, из сфере глобалне, преко националне, па све до индивидуалне, безбједности. Настале су нове војне формације, промјењене […]

петак, мај 8, 2015 / 00:03

Други свјетски рат није само интересантан за историчаре већ и за стручњаке из области безбједности.

Пише: Владимир Вучковић, магистар криминологије

Његов значај је у много чему битан, јер су дешавања везана за овај сукоб промијенила многе принципе и гледишта, из сфере глобалне, преко националне, па све до индивидуалне, безбједности. Настале су нове војне формације, промјењене су војне доктрине, усавршено наоружање, али и створен свијет какав ми данас познајемо. Потрудићу се да у најкраћим цртама представим организацију, формације и наоружање армија зараћених страна у Другом свјетском рату.

Њемачка армија

Према Версајском уговору Њемачка је могла да држи само професионалну армију од 100.000 војника копнене војске и 15.000 у морнарици. Професионална армија је имала 7. пјешадијских и 3. коњичке дивизије, а ратна морнарица је сведена на 6. старих ратних бродова, 6. лаких корвета, 12. разарача и 12. минополагача. Њемачка је поштовала ова ограничења само кратко вријеме, а затим се у највећој тајности почела спремати за реванш и нови рат. Одмах по преузимању власти нацисти су почели са реорганизацијом армије. Хитлер је увео општу војну обавезу за све мушкарце 18-45 година старости и наредио да се од дотадашње професионалне армије „Рајхсвера“ формира велика национална армија „Вермахт“.

На дан уласка у рат 1. септембра 1939, Њемачка је мобилисала 103. дивизије, од којих 86. пјешадијских, 5. оклопних, 3. брдске, 4. моторизоване, 4. лаке дивизије и 1. ојачану коњичку бригаду. Пјешадијске дивизије су биле подјељене у четири таласа. Дивизије првог таласа су биле најбоље опремљене и наоружане и бројале су по 17.734 (имале су 78% активног људства, 12% обвезника првог позива, 6% обвезника другог позива и 4% ландвероваца) војника. Дивизије другог и четвртог таласа бројале су око 15.000 војника, слабије наоружане и имале су мањи број оклопних возила. Дивизије трећег таласа имале су најслабију борбену вриједност, биле су попуњене резервистима најстаријих годишта и намјењене за одбрану положаја на објектима сталне фортификације, док им је већи дио коморе био са коњском вучом, а мањи моторизован.

Њемци су посветили највећу пажњу великим оклопним јединицама, а имали су следеће тенкове: Круп; тенк тип 1 Мајбах; тенк тип 2, 3. и 4; и тенк 38. Шкода. Оклопне дивизије 1939. године имале су 11.792 војника, 324. тенка и 101. оклопни аутомобил.

Њемачка индустрија је стално повећавала производњу авиона, тако да је 1939. године достигла ниво од око 6.000 најмодернијих и по броју и квалитативно заузела прво мјесто у свијету. У састав њемачке ловачке авијације улазили су: Месершмит 109. и 110; и Хајнкел 113. Бомбардерска ескадрила имала је: Хајнкел 111. и 111К; Јункерс 86, 87, 88. и 89/90; Дорниер 17. и 215; Аредо 95; итд.

Француска армија

Француска је из Првог свјетског рата изашла са најјачом и најопремљенијом армијом у свијету. Године 1939. је за војне сврхе издвајано 37,2 милијарде или 51% укупних буџетских средстава. На чело армије дошли су команданти из Првог свјетског рата. Опијени побједама из прошлости, сматрали су да на пољу ратне вјештине немају више шта да науче. Због тога се и развој Француске нове ратне доктрине развијао јако споро. Након објаве рата, Француска је у спетембру 1939. мобилисала 110. дивизија. Французи су у мају 1940. имали укупно 115. дивизија. Све француске пјешадијске дивизије имале су око 17.800. људи.

Прва француска оклопна дивизија формирана је 1932. године, када је једна коњичка дивизија претворена у лаку моторизовану дивизију. Французи су 1940. имали три лаке механизоване дивизије, док је четврта била у формирању. У саставу тенковских и оклопних јединица, поред великог броја старих тенкова, Француска је имала и најмодерније типове Хочкис 35. и 39, Рено 35. и 40; Сомиа и Ф.Ц.М.

Непосредно уочи рата, ловачка ескадрила имала је: Моран 406; Блох 151; Девоатион 520; Куртис 75А итд. Бомбардерска авијација била је састављена од авиона Блох 131. и 210; Амио 351. и 143; Фарман 222; итд.

Британска армија

До почетка Другог свјетског рата Велика Британија је потпуно моторизовала своје трупе. 27. априла 1939. године одобрен је пројекат закона о војној обавези, према коме је војна обука била обавезна за све младиће 20-21 године старости и трајала је шест мјесеци. Истог мјесеца усвојен је и буџет од 1.322 милијарди фунти, од којих је 630 милиона (тј. око 48%) било предвиђено за народну одбрану.

Британија је имала план да до септембра 1941. године формира 55. дивизија (32. дивизије Велике Британије, 14. дивизија из доминиона, 4. дивизије из Индије и 5. дивизија у резерви), с тим да најмање 20. дивизија буде опремљено у првих неколико мјесеци. До почетка рата формирано је само 6. дивизија (5. пјешадијских и 1. оклопна). Одмах након објаве рата у Француску је упућено четири дивизије, а у току зиме још једна. Пјешадијске дивизије су бројале око 13.600 људи. Њихове оклопне јединице имале су тенкове: Марк IV, V и VI; Скаут кариер; Марк и Матилда I и II, оклопна дивизија је имала око 14.000 људи и 300 тенкова.

Британска авијација имала је ловце: Харикен, Плитфајтер и Глостер. Бомбардерска авијација била је састављена од авиона: Блекберн; Велсли; Бетл; Блемин I и IV; Велингтон; Хадсон; Хемпбен; Витлеј; итд.

Италијанска армија

Мирнодопска јачина италијанске копнене војске износила је око 400.000 људи, организованих у 5. армија, 20. корпуса и 63. дивизије. Иако је мобилизационим планом било предвиђено да се формира 88. дивизија, ипак је, због недостатка наоружања и опреме, почетком 1940. године моблисано свега 75. дивизија (43. пјешадијске, 5. планинских, 3. аутотранспортне нормалног типа, 9. аутотранспортних типа „АС“, 3. оклопне, 3. брзе, 2. моторизоване, 2. либијске и 3. дивизије милиције).

Почетком 1940. године краљ је предао Мусолинију дужност Врховног команданта. Од заједничког Генералштаба је формирана Врховна команда, са Мусолинијем на челу. На дан ступања у рат, 10. јуна 1940. године, Италија је имала 7. армија и 2. корпуса у Италији; 1. корпус у Албанији; 1. дивизија на острвима у Егејском мору; 2. армије у Сјеверној Африци; 2. дивизије, 29. коњичких бригада, 17. самосталних батаљона и друге мање јединице у Источној Африци, са укупном јачином око 1.634.950 људи.

Југословенска војска

Одмах по завршетку Првог свјетског рата за језгро југословенске војске узета је некадашња српска војска са својим кадром, устаљеним војним системом, војничким традицијама и наоружањем искључиво француског и трофејног поријекла, које је изискивало знатније преправке, а дјелимично је било и потпуно неупотребљиво. Војна индустрија сем неколико војнотехничких завода и мањих предузећа, није готово ни постојала. Ради попуне својих оружаних снага савременим наоружањем, Југославија је била принуђена на увоз. Југословенска војска је дочекала Други свјетски рат потпуно неспремна.

Краљ је био врховни командант цјелокупне оружане силе, али је у току рата право командовања могао да пренесе на једног војводу или генерала. Мобилизационим планом је била предвиђена мобилизација око 1.700.000 људи оперативне и резервне војске и 900.000 грла стоке.

Совјетска армија

У саставу совјетске армије након Првог свјетског рата истичу се два различита периода. У првом периоду (1918-1924), који је обухватао грађански рат, одбрану од спољне интервенције и постепени прелазак на мирнодопско стање, постављени су основни принципи организовања система националне одбране. Други период (1924-1939), период мирнодопског развоја, Црвена армија је добила модерну и стабилну организацију и прерасла у потпуно савремену армију. Совјетски савез као држава са комунистичким видом уређења велику пажњу је посветио уређењу и безбједности својих територија. Црвена армија је била свеприсутна, свенародна и револуционарна сила којом се народ СССР-а поносио.

Офанзивна војна доктрина је и даље остала као основни начин дјеловања совјетских оружаних снага, али је она, за разлику од њемачке доктрине муњевитог рата, рачунала на упорни отпор непријатељу и дуготрајни рат. За случај напада непријатељских надмоћнијих снага предвиђена је задржавајућа одбрана заснована на чврстом моралу и великој борбеној вриједности совјетског војника и на карактеру и пространству совјетске територије, на суровој зими, на планским обрушењима, запречавању, итд.

Коњица је у совјетској војсци играла јако битну улогу, због позитивних искустава из грађанског рата. Коњица која је била реорганизована и опремљена модерним техничким наоружањем. Према доктрини совјетских војних теоретичара коњици је било намјењено не само извршење тактичких већ и оперативних-стратегијских задатака, самостално или у садејству са другим родовима војске.

Највиши орган оружаних снага СССР-а био је Комитет за националну одбрану (на челу са комесаром) који је рјешавао сва питања припреме и организације оружаних снага и земље за одбрану. Комесаријату су непосредно били потчињени Генералштаб и команданти свих војних округа. У војно-територијалном погледу земља је била подјељена на 13. војних округа, а они на војне области. Општом војном обавезом били су обухваћени сви грађани 19-40 година. Служба у сталном кадру трајала је 2. године у копненој војсци, 3. године у ваздухопловству и 4. године у морнарици.

Резерва I класе обухватала је обвезнике до навршене 34. године, а резерва II категорије обвезнике 34-40 године. За вријеме мира СССР је имао 35. корпуса, 100. пјешадијских дивизија, 7. коњичких корпуса (са око 32. коњичке дивизије), 12. самосталних коњичких дивизија и 5. оклопних корпуса. Совјетско војно руководство је посветило нарочиту пажњу васпитавању стратегијског кадра, у чијем циљу је организовало многе војне школе, апликационе курсеве и завело безпријекорну дисциплину.

1941. године формирано је 220. дивизија, које су биле груписане у фронтове, армије и корпусе. Пјешадијске дивизије имале су јачину од око 14. 500 људи. Оклопне јединице су биле сачињене од следећих типова тенкова: Т 26/2; Бт; Бт/2; Т 28, 35, 37, 38. и 40. Уочи рата, од модерних ловачких апарата СССР је имао моделе Миг и Јак. Бомбардерска авијација била је сачињена од авиона СБ; ТБ 2. и 3.

Импозантна војна сила која се сукобила на подручју Европе разорила је у потпуности Стари континент. Велики број жртава најбоље говори о жестини борби које су вођене. Према процјенама експерата укупни биланс жртава Другог свјетског рата је износио око 62. милиона људи, од чега су савезници изгубили 17. милиона војника, 33. милиона цивила, а Силе Осовине су имале губитке од 8. милиона војника и 4. милиона цивила.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор