Другачији поглед: Њемачка треба изаћи из Еврозоне, а не Грчка

Умјесто избацивања Грчке, Њемачка треба добровољно да напусти еврозону и врати своју марку, сматрају двојица међународно познатих економиста.

Они сматрају да би излазак Грчке из зоне евра, за шта постоје све већи изгледи, значио за европску и светску економију праву катастрофу, али европски лидери имају времена да отклоне ту деструктивну претњу једноствним рјешењем.

Клајд Престовиц, предсједник Економског стратешког института, и Џон Прут, бивши предсједник париске банке "Креди комерсијал де Франс", наводе да су анализе проблема еврозоне и Европске уније често рађене из погрешног угла.

Оне су, наиме, биле усмерене на дугове и слабљење конкурентности тзв. периферних земаља-чланица – Грчке, Италије, Шпаније, Португалије и Ирске.

Ти проблеми су, међутим, постојали и давно прије увођења евра и били релативно лако рјешавани уз помоћ повремене девалвације валута мање конкурентних земаља у односу на валуте конкурентнијих економија, прије свега у односу на њемачку марку.

Садашњи проблем није повезан са слабошћу тих рубних чланица, већ са превеликом конкурентном снагом Њемачке.

Њемачка економија, при том, није тако снажна само захваљујући високој продуктивности њене радне снаге, већ и због потцијењене вриједности евра, бар кад је ријеч о тој земљи.

Како је евро заједничка валута свих чланица еврозоне, његова вриједност је одраз просјечне конкурентности свих тих земаља.

Конкурентна снага Њемачке је, међутим, далеко изнад тог просјека, због чега је евро, за Њемачку, превише слаб, а то је и разлог због чега Њемачка нагомилава огроман трговински суфицит који се може мјерити са кинеским.

Због тога је алтернатива да Њемачка врати своју дојче марку, сматрају двојица економиста. То би одмах резултирало апрецијацијом њемачке валуте и конкурентном девалвацијом евра у осталим чланицама еврозоне.

Њемачка би на тај начин ревалвацијом марке аутоматски могла да купује више и повећала би домаћу потрошњу.

Цијена коју би Њемачка платила за спасавање Европе одразила би се на њен извоз и привремени раст незапослености али, заузврат, њемачка марка привукла би огроман капитал у Њемачку, а тиме и поспјешила инвестиције, док би каматне стопе и инфлација остале на ниском нивоу.

"Право питање је: да ли је цијена споријег раста и повећања незапослености мања од оне коју плаћају Грчка, Шпанија и други. Некако је ‘непознати’ ризик њемачког изласка из еврозоне прихватљивији, мјерљивији и на неки начин прихватљивији изазов него безгранична штедња, социјална нестабилност и политичка поларизација", закључује се у економској анализи.

Враћање марке уклонило би и главну препреку за увођење јединствених обвезница еврозоне, тзв. еврообвезница, јер више не би било противљења Њемачке која не жели да гарантује отплату тог дуга у корист осталих слабијих чланица, закључили су аутори чланка.