Дритан Абазовић у отвореном сукобу са својом дворском лудом Здравком Кривокапићем

УРА, странка коју води потпредсједник владе Црне Горе Дритан Абазовић, поднијела је иницијативу за смјену актуелног сазива владе на челу са Здравком Кривокапићем.

Кривокапић је узвратио и поднио иницијативу за смјену Дритана Абазовића, и предложио министра финансија Милојка Спајића за новог потпредсједника Владе Црне Горе.

Абазовић тражи да нова влада буде мањинска, те да у њој буду заступљене све странке осим ДПС и Демократског фронта. Затражио је и њихову подршку, са жељом да консензус буде што шири и да буде на нивоу најмање 49 посланика. Додао је и да би неке министре из актуелне владе видио и у новој.

Изједначавање ДПС и ДФ је јасан показатељ Абазовићеве подмукле политике којом жели елиминисати Србе из политичког живота, под маском наводне грађанске политике. При томе Абазовић окупља припаднике старог режима, док његове најупорније противнике, што ДФ нико не може оспорити, жели приказати као силе прошлости које су подједнако одговорне као и ДПС.

Иницијативу је потписало 31 посланик, из ГП УРА и њиховог партнера са листе Савеза грађана ЦИВИС, Бошњачке странке, Социјалдемократа, Социјалдемократске партије, албанских партија и дио посланика Демократске партије социјалиста.

Увод у овај догађај десио се 15. децембра прошле године, када су УРА, СНП (са листе За будућност Црне Горе) и странке мањина, потписале меморандум на коме је наведен низ општих мјеста попут помирења, изградње грађанске државе и поштовање устава. Уопштеност тачки меморандума говорила је о томе да је у питању маска за неки озбиљнији договор о коме се није јавно говорило. Оно што се видјело на први поглед јесте то да је УРА одлучила да себи привуче мањинске странке које су деценијама биле највјернија подршка криминалном и антисрпском режиму Мила Ђукановића.

Новост у овоме био је СНП која је била дио коалиције За будућност Црне Горе, и који није потписник последње иницијативе. Борба за ову странку је очито битна као нека врста легитимације, па је и Кривокапић тврдио да од чланова те странке добија увјеравања да ће барем два од четири њихова посланика остати вјерна влади.

Врх СНП предвођен предсједником Јоковићем види странку као грађанску, која има простор уз оне који се слично дефинишу. Међутим, док су УРА и слични грађанство виде онако како стоји у брошурама коју дијеле из централа ЕУ и НАТО, чланови СНП су стари комунисти који су се одвојили од ДПС током расцјепа Ђукановића и Булатовића. Они су "грађанство" видјели као модел којим се може помирити шизофренија "Срби и Црногорци" и сачувати заједничка држава са Србијом. Данас су странка на ивици цензуса, јер нису остварили смјену генерација, захваљујући бројним расцјепима, па су из њих настали и безлични грађани (Бечићеве Демократе) и националисти (Кнежевићев ДНП). Толико о ширини присталица које су окупљали. Међутим, оно што је остало чини се да политичку будућност види у савезу са ДФ и Демократама, а не са Абазовићем и бившим сателитима ДПС. Види се по томе како реагују тамо гдје имају најјаче одборе, попут Берана и Плужина.

ДФ и Демократе се противе Абазовићевој иницијативи, а њихове присталице су изашле на улицу и протестују због "прекрајања изборне воље". Парадоксално, ДФ је био водећи критичар владе коју предводи Здравко Кривокапић, док је он имао највећу подршку у Абазовићу. Заправо, прекрајање изборне воље десило се одмах након избора. Кривокапић који је изабран са листе ЗБЦГ (ДФ, СНП…) одмах је почео да се понаша као слободни стрелац, показујући да му је једини партнер до ког му је стало УРА. Као потпуни политички дилетант, Кривокапић је у потпуности био под контролом УРА, те је онемогућио било какав обрачун са претходним режимом. Умјесто тога неколико Срба је избачено са мјеста савјетника министара, смијењен је Лепосавић уз гласове ДПС, није прочишћен бирачки списак, није дефинисан статус СПЦ, није дефинисан статус Срба као народа, док се попис сматра опасношћу по државу. Покрећу се поступци против полицајаца због прекомјерне употребе силе, али у случају Цетиња, а не у случају Будве прије избора, гдје је покушано незаконито рушење локалне власти, уз пребијање оних који су се томе противили.

Највећа пукотина се појавила када је УРА, која контролише безбједносни сектор, дозволила да се размаше помахнитали дукљански шовинизам приликом увођења у трон митрополита Јоаникија. Осим што су дозволили радикализацију, полиција је одбила послушност приликом наредбе да се српски патријарх и митрополит ипак пребаце на Цетиње. Тај догађај је приближио ДФ и Демократе, а њихове захтјеве за смјену министра полиције блокирале су стране амбасаде.

Они који су након тога оснажили на локалним изборима у Цетињу, сада су нови савезници УРА. То су СДП и СД (некада једна странка) који представљају ахриантисрпску струју, која је ту политику баштинила док се ДПС још дичио помагањем Републике Српске.

Малобројне али агресивне Кривокапићеве присталице чак ни његово минирање споразума који држава треба да потпише са СПЦ није скренуло са увјерења да су сви у криву сем њиховог гуруа, па неће ни чињеница да је своје актуелне џелате пригрлио као савезнике. У овом тренутку ће се само замијенити фиксацију, и умјесто ДФ за све кривити Абазовића.

Кривокапић неће у себи видјети кривицу због тога што је био маска за власт и спровођење политике Дритана Абазовића. Абазовићева политика, како сте то могли прочитати одмах након црногорских избора 2020. јесте умивенија политика ДПС без ДПС. Заправо без Ђукановића, уз такозвано "здраво ткиво" ДПС. 

Након иницијатива које су поднијели Абазовић и Кривокапић, једино логично рјешење су избори, јер и са новим савезницима УРА тешко може формирати владу а да то не буде уз подршку ДПС, док Кривокапићу за смјену Абазовића фале гласови УРА. Приједлог је да избори буду у мају, заједно са локалним изборима у већини општина. Али исто тако, не треба се изненадити уколико неко сукобљене стави за један сто, повуче за уши и нареди да још неко вријеме буду скупа. Ову владу су саставиле стране амбасаде, и оне ће јој и означити крај.