Дража Михаиловић убијен и сахрањен на Ади Циганлији

Командант Југословенске војске у отаџбини Драгољуб Дража Михаиловић после монтираног процеса убијен је у раним јутарњим часовима 17. јула 1946. на Ади Циганлији, поред старог затвора који је касније срушен, саопштила је јуче Комисија за утврђивање чињеница о погубљењу и гробном месту генерала Михајловића. "Ријеч је о примарној гробници, а постоје индиције да су посмртани […]

петак, април 15, 2011 / 09:30

Командант Југословенске војске у отаџбини Драгољуб Дража Михаиловић после монтираног процеса убијен је у раним јутарњим часовима 17. јула 1946. на Ади Циганлији, поред старог затвора који је касније срушен, саопштила је јуче Комисија за утврђивање чињеница о погубљењу и гробном месту генерала Михајловића.

"Ријеч је о примарној гробници, а постоје индиције да су посмртани остаци генерала Михаиловића послије неколико мјесеци ископани и пресељени на друго мијесто с циљем да никада не буду пронађени," објаснио је члан Комисије и координатор Владе Србије за односе с јавношћу Слободан Хомен на конференцији за новинаре, на којој је представљена анализа резултата двогодишњег рада Комисије.

Хомен је најавио да ће бити извршено скенирање примарне локације на Ади Циганлији, од којег ће зависити да ли ће бити извршена и ексхумација.

Подсјећајући да је Србија у време Другог светског рата имала два антифашистичка покрета, Хомен је указао да подаци до којих је Комисија дошла представљају исправљање "велике неправде према генералу Михаиловићу".

Објављивање истине о смрти генерала Михаиловића, требало би да тај случај ставе у "историјске уџбенике и да престане да буде политичко питање, рекао је Хомен.

Предсједник Комисије и замјеник Републичког јавног тужиоца Слободан Радовановић сматра да, иако постоје индиције, тешко је да ће секундарна гробница икада бити откривена.

И поред тога, нагласио је он, радом Комисије исправљена је "велика историјска неправда" према генералу Михаиловићу.

Историчар Бојан Димитријевиц из Института за савремену историју навео је да Комисија није нашла ниједан писани траг ко је, гдје и када убио генерала Михаиловића и да је до закључака дошла на основу изјава сведока "из друге руке" и доступне архивске грађе.

Он је указао да је Комисија истраживала документа која је успјела да нађе у војним архивама, затим архивама БИА и енглеским тајним архивама, али да у њима није нашла директне податке који би указивали да тачно мјесто и датум гдје је и како ликвидиран Михаиловић.

Према његовим ријечима, већи дио архивске грађе о том случају је уништен током 60-тих година прошлог вијека, или су је "развукли" високи припадници Државне безбједности и тадашњег државног врха, "како би је користили за фељтоне".

Он је напоменуо да је Комисија на основу расположивих података закључила ко је и на који начин учествовао и у хапшењу Михаиловића, наводећи да је и "Никола Калабић имао значајно учешће у томе".

Сам чин ликвидације су, према његовим ријечима, извршили анонимни људи, који су само извршавали оно што им је држава наредила, док записник о ликвидацији највјероватније није ни вођен.

Историчар Слободан Марковић истакао је да је на основу архивске грађе утврђено да је суђење Михаиловићу било монтирано и окончано на брзину, после чега је погубљен на месту изабраном тако да никада не буде откривено.

"Они који су све то обавили обавезали су се да никад о томе не проговоре, јер је тадашњи партијски врх Југославије успоставио завјеру ћутања са којом се током рада суочила и ова Комисија", нагласио је Марковић.

Што се тиче архивске грађе из британских архива, Марковић је навео да ни у тој документацији није пронађено ништа што би указивало на прецизно мјесто екзекуције Михаиловића, јер "тадашњи британски аташе који је пратио суђење није имао сазнања о мјесту погубљења".

Он је напоменуо да се чекају евентуални подаци из архива Руске Федерације.

Ова комисија је иницирала и рад друге комисије, која се бави откривањем тајних гробница стрељаних од 1944. до 1946. године на чијем је челу Марковић.

Марковић је нагласио да је та комисија до сада утврдила да је стрељано више од 24.000 људи у том периоду и да их је вјероватно било и много више, те да ће истраживање бити настављено.



Оставите одговор