Драгољуб Збиљић: Двоазбучна фрула Одбора за стандардизацију српског језика

Прочитасмо 14. априла 2021. на страни Културе у "Вечерњим новостима" "кукање и бес" српских водећих лингвиста над судбином српске савршене, а протеране и из Србије ћирилице.

четвртак, април 15, 2021 / 11:15

Ти лингвисти, тамо поређани, рачунају се у врх српске лингвистике данас. А они су, са својим погледима и ставовима, велика данашња, као и оних јучерашњих стручњака, исказана на делу беда српске "уникатне" лингвистике.

Они су ударили букваално у зид пред ћирилицом, који су они сами сазидали тако што су пристали да се судбина српске ћирилице иземсти из струке у неструку и сада чекају, бесни што неструка не разуме проблем српског писма у српском разбијеном учевном (књижевном) језику у два изговора и у два писма, при чему се туђе писмо разбашакрило на 90 одсто српске језичке територије до данас.

А сви други на које су српски лингвисти тек данас бесни ("Ћирилица" је бесна и на једне и на друге због црне судбине ћирилице већ 20 година, док су лингвисти спавали и одбијали да читају наша доказиавња у више од 20 књига да је антићирички вирус већ убио преко 90 одсто српских слова на рачун живота хрватске наметнует гајице као "равноправног писма").

Што се српске ћирилице и њене очигледне црне судбине тиче, Одбор за стандардизацију српског језика, преко своје пробране редакторске екипе заклетих двоазбучњака у српскохрватском језику, зашиљила је глогов колац за српску азбуку којим су проболи у измењеном и допуњееном издању Правописа српскога језика из 2010. године у коме је предност ћирилици намењена тако што је предвиђено да сваки Србин нормативно пише свој језик на два писма, али обавезно с распоредом: "ћирилица па латиниац".

А то што је тај распоред и "првенство" писама у јавности давно окренуто у корист туђег писма, редакторска екипа правописаца у Одбору поставила је записану тврдњу: "ћирилица није егзистенцијално угрожена". Како да будее угрожена кад су јој Одборови правописци одредили (у својој бујној машти) предност да буде на првом месту, испред 90-процентно владајуће хрватске агјице! То је струка у Одбору тако, спасоносно за ћирилицу записала на 15. страни Правописа 2010.

Тако су, коначно, српски водећи лингвсити из своје струке пребацили бригу о ћирилици на неструку – да им она нормира српски језик у вези с писмом! Српски водећи лингвисти данас бесни су на све из неструке, а једино нису бесни на себе који су први противуставно нормирали за српски језик и "латиничко писмо из српско-хрватске језичке заејднице" иако је та "заједница" одавно нестала из леопог и глупог српског лингвистичког "сна снова о "српскохрватском језику" (који се и данас негује у САНУ-овом Институту за српски језик у најкапиталнијем делу сваког народа – у речнику.

У Речнику српскохрватског књижевног и народног језика. Ови други из неструке, због вике на њих од српских водећих лингвиста, сада одбијају да донесу заакон о ћирилици, који би био противан  струци, а нестручњаци знају за јадац, па неће да преузму обавезе струке о језику и писму. Види, очигледно, неструка да им је струка поставила замку: нормираала је српски језик на два писма, а од неструке очекује да она забрани оно што је изабрала струка, па да буде оптужена да је забранила нешто што је струка дозволила.

Мисле лингвисти да могу да надиграјуу српске правнике и адвокате.

Не дају се нестручњаци за језик и писмо да их струка (која је заборавила своју струку) тако лако насанка.



Оставите одговор