Др Неле Карајлић: Рано је за хркљуш

Рок легенда о новом надреализму, хашкој (не)правди, европској чекаоници за Србе и нашем фудбалу Са покојом седом у коси, сада зализани спикер др Неле Карајлић, враћа се у телевизијски студио. Не открива нам да ли ће као некада усред дневника да шутира глобус главом, али осећа да се земаљска кугла данас можда тресе јаче него […]

понедељак, децембар 3, 2012 / 16:22

Рок легенда о новом надреализму, хашкој (не)правди, европској чекаоници за Србе и нашем фудбалу

Са покојом седом у коси, сада зализани спикер др Неле Карајлић, враћа се у телевизијски студио. Не открива нам да ли ће као некада усред дневника да шутира глобус главом, али осећа да се земаљска кугла данас можда тресе јаче него у далековидим скечевима сарајевских надреалиста из осамдесетих.

За који дан гледаћемо Ненада Јанковића (мало ко га тако зове) са јаком глумачком поставом у новој серији "Надреална телевизија". Неле обећава да ће се после шала његове екипе гледаоци држати за стомак – из различитих разлога. У једној епизоди појављује се и транспарент "Мртве на врбе", па зато доктора питамо да ли та парола добија трагикомичну потврду последњим пресудама у Хагу:

– Нисам заиста имао никакве илузије на то да Хашки трибунал гаји симпатије према правди и истини, али последње пресуде превазилазе сва моја очекивања. Управо тај усклик "Мртве на врбе" који се појављује у нашој новој серији описује третман који Трибунал има према српским жртвама. Ем су те срокали, ем те отерали, ем си крив! Не само то, не бих се изненадио када би се подигла оптужница против 200.000 Крајишника због ометања саобраћаја за време мирне хуманитарне акције зване "Олуја". Када се затворе сви списи и књиге, након ове последње пресуде Трибунала, неки будући историчар ће закључити да рата није ни било, а да је двеста хиљада људи напустило Крајину преко разних туристичких агенција. Или се можда снимао неки филм, у пропагандне сврхе.

Шалу на страну. О овоме је требало мислити још пре двадесет и кусур година. Ја сам тад био мали, али није ми јасно како се није нашао нико од паметних Срба, а било их је много, па да пред распад Југославије антиципира два основна фактора која су утицала на ток распада бивше државе. Први, да ће Запад бити надмоћан у односу на Исток, а други да ће Запад стати на страну српских непријатеља. Ако се само мало закопа по историји, не превише дубоко, неких сто-двеста година, видеће се да Запад Србе гледа као млађу руску браћу и да сваки пут кад крећу на Русију прво пацифизирају Србе. Тако је било и деведесетих. То нема везе са Србима. Нас, свакако, нико ништа не пита.

Откуда вам храброст да покрећете нове "Надреалисте" када је стварност толико карикатурална да је свако карикирање сувишно?

– Нико не зна колико стварност може постати надреална. Увек је тако и било, али сад је то некако видљивије. Замислите да је Марк Твен правио "Надреалисте" крајем 19. века и да је у једном скечу приказао америчког председника као црнца! На северу би га прогласили будалом, а на југу би га силовали. Само стотињак година касније, не само да је председник Америке црнац, већ узима и други мандат! Када бих ја сада написао скеч у коме су и амерички и руски председници у ствари Кинези нико се томе не би превише зачудио. Међутим, наша идеја није да стварност чинимо више надреалном него што јесте, јер се за то брину политичари, наша је идеја да насмејемо гледаоце. Истина, и политичари често насмеју публику, али после њихове сале сви се ухватимо или за главу или за џепове.

Хоћемо ли заиста из новог серијала сазнати нашу непосредну будућност? Бојите ли се реакције публике, пошто у глумачкој постави неће бити легендарних Ђуре и Зенита?

– Ја, као и сваки пророк, не журим са изјавама. Будућност постоји, и то је већ велики напредак за овај народ. Знам многе светске институције које се не могу тиме похвалити. Но о томе у нашој серији.

"Надреална телевизија" је серија која се много разликује од "Топ-листе надреалиста". Нисам чак ни имао идеју како да назовемо серију, али се моје име аутоматски везало за појам надреализма. Не знам шта би Дали на то рекао. У овој новој серији радимо на потпуно другом принципу, чак је и њена форма другачија од оне која је била осамдесетих. Пре него што сам почео озбиљно да радим на овом пројекту, имао сам контакте са Зеном и Ђуром, али из тих контаката сам схватио да нас много више ствари раздваја него што нас спаја. Схватио сам да је боље радити нешто ново, него узалудно потрошити један мит.

Када смо последњи пут причали, поручили сте да ће овде бити још револуција. Да ли вам је реално да ускоро и за Европу почну да исписују графит "Готова је"?

– Црни спрејеви се припремају на разним тачкама напаћене Европе, а зидови су спремни да приме графите непријатне садржине. Једни Европљани не воле уједињену Европу јер немају пара, а други је не воле јер мисле да би без ње имали више пара. Уједињена Европа је велика идеја нагризена магловитим бирократским апаратом, креираним од стране малог броја људи, који су, зарад властитих интереса, испреплетали нејасну и замршену административну мрежу на којој би им позавидео сваки апартчик совјетске Русије. Ту леже сви њени унутрашњи проблеми.

Имате ли утисак да је наш пут ка ЕУ исувише набијен мазохизмом и верујете ли да ће Косово Србима заиста бити потрошни жетон за улазак на европски перон?

– Ситуација у ЕУ је таква да се ја не бих нипошто журио да у њу уђем. Седео бих у чекаоници колико год могу, читао новине и чекао да видим на шта ће све то изаћи. Међутим, сигуран сам да, ушли ми у њу или не, Запад ће на нас гледати исто, као на млађу руску браћу. Претензије било које врсте Запада према Русији прво платимо ми.
Питање Косова је нешто другачије. Ми се можемо сложити са чињеницом да је фактичко стање такво да Скупштина Србије не може заседати у Урошевцу, али с друге стране познајем један народ који је 4.000 година чекао да му се парламент врати тамо одакле је.

Ако нам, ипак, затворе врата Европе, преостаје ли нам једино да се тучемо у главу и вичемо "хркљуш", као у вашој надреалној игри, или имамо и друге путеве?

– Хркљуш је универзална игра базирана на фер-плеју и међусобном поштовању такмичара. Она прокламује толеранцију, уважавање и разумевање. Игра се тамо где је изгубљена свака нада. Овде постоји још путева. Има и исток, има и југ, рано је за хркљуш. Играјмо тенис!

У вашем старом пророчком скечу један стан је подељен на собе-државице, са све царином између њих. То је и задесило Југославију, али има ли неке перверзије у томе што су под жутим звездицама ЕУ хтели да нас мире исти они што су нас и завађали?

– Па ја сам исто тако мислио да нас они који су нас завадили сад мире, али последње одлуке Хашког трибунала су све само не мирење. У суштини они желе стабилно подручје, али не због људи који тамо живе већ због свог капитала. Како је капитала све мање, тако је и њима мање стало до мира.

Фали ли данас и слободе речи подједнако као онда када сте на концерту извалили "црко Маршал", па се после тога нисте баш добро провели?

– Занимљиво питање. У суштини ствар је иста. У комунизму је постојао вербални деликт уколико се у негативном контексту помену револуција, братство и јединство и друг Тито. Данас постоји исти тај механизам уколико поменете у негативном контексту политичке непријатеље, друге народе, мањине, демократију, слободно тржиште. То се више не зове вербални деликт већ говор мржње.

Пошто вас сви знају као доктора, коју терапију бисте преписали овима што у име борбе за срећнији свет демократију и слободу утерују бомбама?

– Нажалост, њима ће терапију преписати неко други.

ЏАБА ГЛЕДАМО БАРСЕЛОНУ

Заслужују ли фудбалери да им отпевате ону чувену "Губитничку" после бледог издања на старту квалификација за Мундијал? Да ли је Миха једини кривац?

– Наравно да Миха није кривац. Он је дошао на место селектора земље у којој се више не ради на школовању фудбалера, већ на производњи младог меса које ћеш у најкраћем могућем периоду продати за што веће паре.

Зашто више нисмо европски Бразилци?

– Комбинација родитељ – менаџер – клуб труди се да од деце извуче који евро што пре може. Кад би било могуће да са пет година пошаљемо малог у Русију, било би феноменално. Данас је важније да детету расту бркови у једанаестој него да зна да игра лопте. Чим му порасту бркови и чим оснажи, измери му потколенице, шаку, ногу, стави га на вагу и продај га, узми колико можеш за њега. Зато имамо ситуацију у којој су наша три најбоља играча одбрамбени крљатори, а немамо ниједног који може лопту артикулисано да преведе преко центра. Као да узалуд гледамо Барселону сваке недеље. Као да се нико не сећа да су некада код нас били цењени они играчи који су знали све са лоптом, а не они који дахћу противнику за врат.

"СЛАГАЛИЦА" ПРОТИВ ПОРНИЋА

Јесу ли чувени иследници из "Надреалиста", који сиротог Радета Пендрека муче Ничеом и Моцартовом музиком, једино ефикасно оружје против јефтине вулгарности на ТВ и шљаштећег жутила штампе?

– У трци за што већом гледаношћу, телевизије спуштају критеријуме свог програма у сваком погледу. И у естетском, етичком, интелектуалном. Емисије попут ријалити програма вређају до бола свакога ко има и грама мозга. "Рањени орао" је за њих "Кум 1". У тој трци телевизије не презају ни од чега, па се питам зашто одмах од раног јутра не крену са порнићима. То је крајње исходиште те естетике. Да нема "Слагалице", човек би помислио да се сви програми обраћају искључиво неписменима. Мислим да је коефицијент интелигенције просечног гледаоца потцењен. Знам једну странку која је на изборима направила исту грешку, мислила је да је раја глупа. Уредници и сви они који праве програм не виде да гледаоци полако одлазе, да млади више не укључују телевизор, већ компјутер. У Србији има скоро три милиона оних који су припадници неке социјалне мреже на интернету. Очигледно да је та групација одустала од гледања ТВ програма. "Надреална телевизија" је наш скромни покушај да на екране вратимо мало нечега што захтева не само буљење у екран, већ и размишљање.



0 КОМЕНТАРА

  1. Камо среће да су Срби барем слични том народу који се послије 4000 година вратио на своје.

    Читао сам у једном јеврејском мјесечном магазину „Israel My Glory“ причу како су Јевреји широм свијета за вријеме британске управе и прије тога имали у својим домовима малу плаву кутију у коју су гости при свакој посјети давали значајне прилоге. Касније је тај прилог домаћин користио за куповину грунта у Палестини. Е Срби то никад неће имати с овом памећу.

Оставите одговор