Др Миломир Нинковић, свјетски а наш

Операција очних капака предсједника Хрватске Иве Јосиповића изазвала је пуно пажње у комшијским медијима, а многе Хрвате је зачудило и изненадило што је њиховог предсједника оперисао један српски хирург, др Миломир Нинковић.

Пише: Небојша Вукановић

Хрвати се питају због чега Јосиповића није оперисао неки њихов љекар, да ли се предсједник налази у сукобу интереса ако је захват урађен без новчане накнаде, и какав је то здравствени систем у држави ако први човјек нема у њега довољно повјерења, и умјесто својим више вјерује српским хирурзима?

Доктор Миломир Нинковић је један од најугледнијих и најбољих пластичних и реконструктивних хирурга у свијету, и већ дуже времена је директор највеће европске Клинике за пластичну хирургију у Минхену. У својој богатој каријери иновативним захватима значајно је помјерио границе и допринио развоју реконструктивне и пластичне хирургије, а између осталог био је на челу тима који је први у свијету успјешно обавио операцију кадаверичне трансплантације подлактице. Операција је била толико успјешна да је пацијент након захвата са трансплантирам рукама кренуо на пут око свијета са мотоциклом, а неки оперативни захвати већ су у стручној медицинској литератури названи по др Нинковићу.

Др Миломир Нинковић је рођен на Сокоцу, а поријеком је Херцеговац са наших простора јер његова породица вуче корјене из околине Требиња. Још средином осамдесетих као млад хирург и најбољи ученик др Борише Старовића својим радом и резултатима постигнутим у Сарајеву задивио је колеге у Америци, а већ почетком деведесетих дошао је на чело Универзитетске болнице у Инсбруку. У Њемачкој партије не воде кадровску политику, тамо се цијени успјех, мукотрпан рад, одговорност, посвећеност послу и непрекидно усавршавање па је након великих успјеха у Аустрији др Нинковић позван да руководи једном од највећих и најпрестижнијих свјетских клиника. Спој нашег талента са њемачком дисциплином, одговорношћу и прецизношћу створио је бренд, препознатљиво и цијењено име на свим меридијанима.

Прије Иве Јосиповића др Нинковић оперисао је и бившег хрватског премијера Ивицу Рачана, те многе познате свјетске државнике, глумце, спортисте и јавне личности. За њега се може рећи да је један од наших најбољих и најуспјешнијих амбасадора који је преданим радом стекао велики углед, поштовање и ауторитет. Упркос свјетској слави др Нинковић није заборавио ово поднебље. У Републици Српској без накнаде извео је више компликованих операција како би помогао нашим пацијентима који немају новаца да плате скуп захват у Њемачкој, а многи наши млади и талентовани пластични хирурзи усавршавају се на његовој клиници. Захваљујући др Дражану Ерићу имао сам велику срећу и част да упознам и интервјуишем др Нинковића, и незаборавно је искуство разговарати са особом која плијени невјероватном скромношћу, општим образовањем и огромним животним искуством.

Од Минхена и Рима, до далеког Чилеа, Аргентине и Калифорније много је врхунских хирурга и љекара са ових простора који су постигли фантастичне резултате и стекли велики углед. Понекад би се требали запитати због чега многи наши љекари, али и инжењери, професори и стручњаци у другим областима, лакше и брже напредују у другим државама него код нас, и због чега многи само чекају праву прилику да оду и у иностранству добију праву прилику да се усавршавају и напредују? Зашто се данас цијени само оданост, полтронство и послушност? Због чега се младима не пружи права прилика да напредују и покажу своје могућности, као што су то некада радили др Старовић и други велики стручњаци и визионари од чијих идеја и рада и много година након њихове смрти сви ми имамо велику корист?

Др Нинковић је својим радом постигао свјетску славу, и природно је да га сада сви ми својатамо, присвајамо, будемо на њега поносни, и што нам је драго када се комшије из зависти љуте што им предсједника оперише наш човјек. Знање и искуство др Нинковића је немјерљиво, и права је штета што наше власти не покушају да искористе сјајну прилику да један овакав стручњак стабилизује, уреди и унаприједи наш здравствени систем, ако не директним ангажовањем, онда бар индиректно беспоговорно слушајући упутства, савјете и инструкције. Сигуран сам да би поред стручне помоћи нашим талентованим и младим љекарима, упркос великим обавезама др Нинковић нашао времена да помогне и нашем министру здравља, директору Фонда здравства и другим одговорним особама уколико они желе да чују и прихвате сугестије и добра рјешења која можда и не би била у складу са партијским интересима. Питање је да ли ми то желимо, и да ли су народ и општи интереси важнији од партија и страначких интереса? У сваком случају требало би наћи најбољу солуцију да Република Српска на пригодан начин ода признање великом човјеку и стручњаку који је свјетски, али и наш.