Долар расте, индекси на Вол Стриту падају

Подаци са финансијских тржишта за САД и већину осталих земаља били су доста разноврсни током посљедњих седам дана. То је дало додатни подстицај америчкој валути, која је забиљежила раст према евру и корпи значајнијих свјетских валута. Разочаравајући подаци из области рада и индустријске прозводње у САД поново су поставили упитним глобални економски оправак и подстакли […]

субота, октобар 3, 2009 / 10:36

Подаци са финансијских тржишта за САД и већину осталих земаља били су доста разноврсни током посљедњих седам дана. То је дало додатни подстицај америчкој валути, која је забиљежила раст према евру и корпи значајнијих свјетских валута.

Разочаравајући подаци из области рада и индустријске прозводње у САД поново су поставили упитним глобални економски оправак и подстакли ефекат тзв. "сигурног зеленог уточишта". Након што су званичне објаве показале да је у прошлој седмици више људи попунило захтјеве за накнаде незапосленима него што се очекивало и да је индустријски сектор растао мање него што је за септембар прогнозирано, индекси на Вол Стриту нагло су пали
.
Трговци страним валутама са посебном заитересованошћу тренутно ишчекују састанак Групе 7 (САД, Њемачка,Француска, Италија, Јапан, Канада и Велика Британија), који се одржава у суботу у Инстанбулу. Напетост је посебно изражена, јер ће на скупу једна од тема бити и значајан раст јединствене европске валуте забиљежен у посљедњих неколико мјесеци. Према мишљењу многих тржишних аналитичара коментари европских званичника биће предмет посебне пажње, јер ће од њих врло вјероватно и зависити правац кретања евра према долару у нaредном периоду.

Раст долара заједно са лошим индустријским показатељима за ову земљу притисли су тржишта роба, посебно тржиште базних метала. Иначе, највећи раст од почетка године забиљежио је бакар са 96,37%, метал највише кориштен у области грађевинске индустрије.

У току ове сeдмице, цијена нафте флуктуирала је у распону од 66,90 до 70,61 долара по барелу, с тим да је највиши ниво од 70,61 долара по барелу, нафта достигла у сриједу пред крај европског радног времена. Крајем седмице се сировом нафтом са испоруком у новембру на тржишту у Њујорку трговало по 69,90 долара за барел, док је цијена брент сирове нафте на тржишту у Лондону износила 68,17 УСД за барел.

Међу вијестима које су протекле седмице уздрмале свјетска тржишта налази се вијест да Иран планира да до краја децембра ове године прода 1,47 милијарди државних обвезница. С тим да највише расправа у цијелом том поступку изазива чињеница да ниједној америчкој ни европској банци неће бити дозвољено да купи обвезнице. Обвезнице се нуде држављанима Ирана да би се стимулисала домаћа штедња, а прикупљеним новчаним средствима обезбиједила би се импементација развојне стратегије енергетског сектора. Такав поступак забране коју планира Иран, може да се сматра неком врстом "враћања дуга" или чак провокације због постављених санкција од стране великих сила.

Ипак, оно што највише погађа свјетске моћнике су нуклеарне пробе и недавно откривено постројење за обогаћивање уранијума које Иран посједује. У четвртак се у Женеви састало шест великих сила да заједно са представницима Ирана покушају да пронађу могући компромис у вези са његовним нуклеарним програмом. Ирану су биле понуђене двије опције, уколико би зауставио свој програм обогаћивања уранијума, Велике силе би му помогле у развоју економије, пољопривреде и образовања, а уколико се томе буде противио пооштриће санкције и то посебно за енергетски сектор, који наравно укључује нафту и гас.

АУРЕУС тим за Фронтал.РС



Оставите одговор