Додику сад сметају контакти са НАТО, а нису кад је то радила Тришић Бабић
Предсједник Републике Српске, Милорад Додик изјавио је за Срну да ниједан представник Републике Српске у заједничким институцијама БиХ, од српског члана Предсједништва па наниже, нема мандат да форсира пут БиХ у НАТО, а у име Српске.
Додик је то изјавио након састанка Младена Иванића са замјеником генералног секретара НАТО-а Роз Готемелер у Бриселу.
Занимљиво је и знаковито то што Додик никада није рекао ни једну ријеч против активности и изјава Ане Тришић Бабић, коју је СНСД два пута постављао на мјесто замјеника министра иностраних послова. Ана Тришић Бабић је у оба мандата заговарала приступ у НАТО, учествовала у панелима, подржавала пројекте који приближавају БиХ НАТО пакту.
– Ја сам за НАТО, а Додика питајте лично – одговаарала је медијима у Ефбиху на питања о овој теми.
Једна депеша послата 10. децембра 2008. коју је објавио Викиликс, говори да је Ана Тришић Бабић у разговору са функционерима амбасаде САД у БиХ рекла да се међународна заједница превише фокусира на Додика и Силајџића, занемарујући "добар рад Небојше Радмановића и Николе Шпирића на изградњи државе".
Такође, мноштво докумената који отварају врата уласку у сјеверноатлантски војни савез потписао је Небојша Радмановић као члан предсједништва БиХ. Писмо којим се дефакто тражи улазак у НАТО у предсједништву БиХ је усвојено још 2007. године!
Одлукама Народне скупштине РС из 2005. пут у НАТО је прихваћен као стратешко усмјерење, иако то није речено превише гласно, а одлуке о томе су измјештене из институција Српске. За то су гласале странке оба блока, и на овом питању ни за једне нема простора у прикупљању политичких поена.
Додик је поновио да у БиХ не постоји консензус о уласку у НАТО, те да се Република Српска противи идеји да одлуку о чланству у НАТО доносе политичке елите, те нагласио да то треба да учини народ на референдуму.
Концепт референдума има двије непознате. Прва је да ли би био спроведен на нивоу цијеле БиХ, гдје је резултат мање више познати у корист уласка у НАТО, или на нивоу Српске, гдје је такође извјесно да би гласачи били против.
Једина снага референдума у Српској је та да се преко директне одлуке гласача утиче на српске представнике на свим нивоима, да блокирају све процесе приступања у НАТО. Иако би то вјероватно наишло на одијум западних сила, то је једини начин да се спријечи улазак у НАТО, и то је било потребно урадити много раније, прије него се процесом започело. Од тада, махање референдумом је обично замајавање грађана.