Додик: Ја, некад и сад

Боље бити ентитет у БиХ, него провинција у Србији. Ове су биле ријечи, које је Додик изговарао и које су и на папиру и на други начин забиљежене 1997. године. Пише: Миленко Вишњић Слушајући га данас, изгледа да је Додик и заборавио да је, додворасвајући се такозваној међународној заједници, изговорао: Република Српска није држава. Боље […]

уторак, новембар 12, 2013 / 10:04

Боље бити ентитет у БиХ, него провинција у Србији. Ове су биле ријечи, које је Додик изговарао и које су и на папиру и на други начин забиљежене 1997. године.

Пише: Миленко Вишњић

Слушајући га данас, изгледа да је Додик и заборавио да је, додворасвајући се такозваној међународној заједници, изговорао: Република Српска није држава. Боље је бити ентитет у БиХ, него провинција у Србији; Кривци за дешавања у БиХ су националистичке странке; Дејтонска БиХ је наш пут; Караџић мора одговарати за своје злочине…

Нису ово актуелни медијски наступи неког заборављеног демократе из Лакташа, који би, због оваквих ставова, данас морао страховати за будућност своје породице и нимало скромне каријере и стеченог богатства.

Све су ово, вјеровали или не, изјаве актуелног предсједника СНСД-а и актуелног предсједника РС, Милорада Додика, који одавно – падајући у жестоку ватру – презире све што је у вези са БиХ, Сарајевом и Бошњацима; политичара, који је 1995. године, дошао на власт уз помоћ тенкова СФОР-а и своја два висока (преко 190 цм) посланика – укључујући себе; човјека који је предао ОХР-у списак људи за острел – списак од 59 политичара Српске…

Неки су суђени, неки пресуђени, некима је забрањен рад за сва времена, а неки су чак, послије дужег боравка у затвору и тражећи начин да се врате у блиставу каријеру, завршили и у Додиковом загрљају, као што је некадашњи предсједник РС, Шаровић. Шаровић је, на крају, добио што људи од каријере и заслужују – добио је ногу у… од Додика.

РС је Република шумска

Ове Додикове ријечи су забиљежене 1997. године, односно 1999. године, када је “демократа” Додик, ентитет – чијим одвајањем од БиХ сада учестало и са самопоуздањем пријети, кад се год над њим надвију тамни облаци оптужнице – некад називао Република шумска!

Додик је тако, у интервјуу датом Сарајевском Дневном авазу 20. јануара 1997. године, истакао да му се чини да је економска ситуација у РС далеко тежа од оне у Федерацији БиХ.

Што говоре и све анализе које се раде на плану успоређивања. Економски живот у РС је скоро замро, велики је број људи који су у стању социјалне потребе, а чуо сам да на простору Федерације нема више колективних смјештаја док их је у РС на десетине. Ситуација у РС ће доласком прољећа бити још тежа ако не и катастрофална. Сматрам да је то, на неки начин, реалан притисак на власти РС да уђу у процес изградње заједничких институција и провођења Дејтонског споразума у цјелини – рекао је Додик.

Затим, лидер РС је навео да је, што се тиче Радована Караџића и свих који су оптужени “то је ствар која је за нас већ завршена и која само треба да се спроведе”.

– Свако, ко је учествовао у овдашњим дешавањима мора бити подвргнут одређеној процедури преиспитивања властите улоге. Десило се огромно страдање и оно захтијева тако нешто – истакао је тада Додик.

У БиХ, РС има свој потпунији развој

У интервјуу сарајевском Авазу, дајући га 16. новембра 1999. године у Дејтону, али овај пут као предсједник Владе РС, Додик је констатовао да је РС у потпуности отргнута од Милошевићевог режима и да у њој све више превладава свијест да је боље бити ентитет у БиХ, него провинција у Србији.

– То је моје дубоко мишљење које, вјерујем, дијели велики број грађана РС. Српски народ, у дејтонски конструисаној БиХ, има више шансе за свој потпунији развој него ако би био дио Србије, што желе неки националисти – сматрао је тада Додик.

Суочен с чињеницом да је његов тадашњи коалициони партнер из Коалиције Слога – Живко Радишић, посјетио Милошевића, од ког се РС наводно дистанцирала, Додик је тврдио да он не може утицати на то ко ће с ким сједити и разговарати, а поготовуо- политичари.

– Али, знам да су резултати тог разговора такви да Милошевићева позиција у РС није ојачана, већ смо успјели да још једном дефинитивно кажемо да желимо да радимо на дејтонској БиХ и да је то наш пут – констатовао је Додик, напомињући да СДС има проблема са радикалима којих се мора ријешити.

Карла дел Понте, у својој књизи Госпођа Тужитељица каже: “С невјерицом сам слушала Додика који је предвиђао да ће Слободан Милошевић пасти сљедеће године. Рекао је да ће Милошевићева опозиција у Србији окренути незадовољство против њега, те да ће она (опозиција) из тога извући политичку корист; изразио је и незадовољство и разочарење због тога што суд већ није подигао оптужницу против вође СРС, Војислава Шешеља.”

Околности мијењају политику

Тако је некад говорио Додик, а која му је политика и реторика у посљедњим годинама његовог политиковања, најбоље говори очајно економско, криминално и свако друго стање у РС – стање створено моделом, на којем би му завидјела и сама покојна Коза Ностра…

Изгледа да Додик, нити жели бити дио БиХ, нити провинција у Србији, јер би му и једно и друго везало руке у његовим, не баш увијек најчистијим пословима; стално се правдајући моделом америчког либерализма – узми злата колико ти драго, а поштујући и библијска начела – ни ближње своје никад не заборави!? Разум изнад свега, а овако је и једноставније; нема ауторитета да му соли памет, а још мање да контролише “легалне” послове његове и његових другова .



0 КОМЕНТАРА

  1. Па,није баш сад Милошевићева Србија 8и његов маћехински однос према нама) нарочито била привлачна за било какву симбиозу…могли смо једино још једном бити бомбардовани.Што се тиче одговорности за зло из 90-их,то је,ваљда,нормано да се тражи?Ко што се тражи његова одговорност за његове поступке…

  2. Да ли сам овдје негдје у тексту прочитао!?
    Парафразирам:
    „Велик стомак, јака кичма, изражен инстикт за преживљавање, а веома самњен IQ…“

    Народ и држава постоји ради њега, и његове „фамилије“, држава то сам ја…служити држави и народу су за њега огавне тезе и ријечи, осим ако није дебело наплаћено итд. итд.

  3. Шта год да је говорио тај психо кримос, некад, а говорио је свашта, сад ми је одвратнији у односу на тадашњег, јер је бар тад говорио и мислио оно што је и радио, а сад говори једно, а ради сасвим друго, ствари и сто пута горе него 1997. Кад му је ентитет од БиХ-а био премија!?

  4. Znajući da ce privatizacija 1996. doneti razvoj i napredak Republike Srpske, zapadne zemlje su nastojale da to po svaku cenu spreče, taj zadatak je očito bio poveren engleskoj ambasadi. Zbog nemogućnosti da se koncept privatizacije promeni putem pružanja stručnih i konsultantskih usluga krenulo se drugim putem, oprobanim metodom koji je na toliko mesta u svetu dao poželjan rezultat, pa zasto ne bi i ovde. Tražen je i pronađen oslonac na domaće snage. Po već oprobanom metodu snaga je u gorem, u onom koji je politički slabiji, koji ima manji izgleda za političku pobedu. Što su izgledi za pobedu manji a, ukoliko se ipak dovede na vlast, zahvalnost je potpunija. To stranci dobro znaju. Odatle i tolika upornost da se koalicija “Sloga” sastavljena od stranaka beznačajne snage (krajnje prolaznosti) dovede na vlast. U okviru koalicije ponovo se puno težiste stavlja na politički najslabijeg. I ponovo, po ko zna koji put, potvrda istine da onaj ko je najslabiji zeli gore ne pitajući za cenu zahvaljivanja. Predstavnik stranke sa najmanjom sa najmanjom političkom snagom (dva poslanika) na nekoliko mesecina, uporno ponavlja kako ce prvi zakon koji će ukinuti kada postane predsednik vlade biti Zakon o privatizaciji. I zaista, po poznatom komunističkom, “ko je nista biće sve”, samo kada dođe na vlast. Od tada počinju patnje ovoga naroda. Ruši se i uništava privreda, koju su tolike generacije 50 godina mukotrpno stvarale, raste nezaposlenost, siromastvo, dugovi, rasprodaje. I u tome se uporno istrajava. Iako se golim okom vidi da je privatizacija 1997 samo pogrešan naziv za projekat uništenja vlastite privrede, na tome se uporno istrajava. Privatizacija se mora provesti do kraja ne pitajući za cenu. Zahvalnost mora biti potpuna. Kada je krenuo proces akcionarske privatizacije 1996-1997 morao je da se nađe covek koji će sve to da sruši, i nađen je, pristao da da zarad svoje politčke ambicije uništi privredu a na taj način i narod. Retko je kome pošlo za rukom da toliko ovlada globalizmom, da toliko duboko pronikne u duh globalističkog vladanja vlastitim narodom kao prvacima koalicije “Sloga”. Verovatno je tu tajna, od tada tako briljantne političke karijere naših ambicioznih političara, onih najambicioznijih. Niko kao “on” nema petlju da tako “odbrusi” strancima, a oni ni reči, čuje se u narodu. A stranci verovatno znaju zasto. Nije važno sta se priča važno je sta se radi. Mereno patnjama koje je ovaj narod pretrpeo zbog ove privatizacije, ona je zlo koje skoro da stoji uz rame prethodnom ratu. U delu uništenja privrede pokazala se uspešnijom od rata. Umesto naprasnog ratnog ubijanja i zlostavljanja, ovde se ostvaruje masovno ubijanje širenjem i produljivanjem siromaštva. Na desetine hiljada ljudi je pre vremena umrlo zbog gubitka preduzeća, zaposlenja, zbog siromaštva. Zbog toga onaj koji je doneo i koji provodi ovu privatizaciju na ovom prostorima predstavlja najmasovnijeg ubicu. Suština ove privatizacije je u potpunom privrednosistemskom poremećaju koji nužno i završava u potpunom uništenju privrede. potpuno i bez ostatka i bez ikakvih izgleda da ce privreda oživeti pre nego sto dode do poništenja ove privatizacije. Mi smo proizvođači vlastite krize. Nametnutim nam slobodnim tržištem i privatizacijom uništili smo vlastitu privredu bez ikave ideje kako da napravimo novu. Pa sta bi ti političari radili ako ne bi stalno horski ponavljali strane investicije, uspešno zaduživanje. Ovakvo se najbolje uništava vlastiti narod. Dovede se na vlast slaba vlada i ona uništava svoj narod, stranci su samo podrška, sve ostale prljave poslove rade domaće snage. Država se potpuno povlači iz privrede i sve sve prepušta snagama otvorenog slobodnog trzišta. Ovu su činjenice, ovo su rezultati rada ove vlade koji se prikrivaju i trenutno dobro ne vide posto se maskiraju pojačanim zaduživanjem bezvrednim novcem iz inostranstva koji ce se sa kamatama morati vraćati vrednim robama. Sva zaduženja idu na infrastrukturu, (putevi, zgrade i slicno) 47% a u budžetske plate 49%, u privredu 4%, otuda indirektno i za panzije, a time i u PDV ponovo u budžet. Kreditno zaduženje je 4,8 milijardi KM a bruto društvni proizvod 1,7 milijardi sa tendencijom daljeg pada, radnici i dalje masovno ostaju bez posla preduzeća se zatvaraju, privatizovani veliki privredni giganti ne plaćaju poreze državi (Rafinerija Brod, Birac Zvornik) država im reprogramira dugove i daje nove kredite IRB samo da zadrže radnike, ti krediti nikada i nece biti vraćeni. Naše rudnike poklanjamo stanim investitorima da na njima oni sebi prave termoelektrane, da se bogate na našim resursima, a mi za to vreme da ubrzano izumiremo u kolonijalnom ropstvu. Mi smo prezaduženi, nemamo privrede koja može da vraća ovoliko kreditno zaduženje. Prava država i prava vlada ne prepišta strancu svoje prirodne resurse, prava država sama gradi termoelektreane za svoj narod. Umesto što se uzimaju krediti za autoputeve koji će nas odvestu u kolonijalno ropstvo da se digne kredit za gradnju termolektrana i hidroelektrana, takve investicije se otpate za 40 godina 1500%. Ali mi nemamo pameti, što resurse prepuštamo strancima. Veoma je ugodno danas biti u vlasti. Ne moras snositi odgovornost za razvoj privrede, sve se prepušta stranom investitoru. Nasuprot teškoćama i gorčini napretka stoji sva lakoća i slast propadanja. To globalisti odlično znaju i težište stavljaju na tu stranu. Veoma je privlačno i slatko živeti iznad mogućnosti, trošiti više nego što se zarađuje. Svima je ugodno i ljudima i politici. Samo trebami misliti na danas a ne na sutra. To što iza prolazne sadašnje slasti stoji sva dugoročna surova gorčina u budućnosti, na to uglavnom niko ne misli. Veoma je ugodno trošiti više nego što se zarađuje, posebno kao što je to tako obilno kao što je to slučaj kod nas. Umesto inostrane, bilo je potrebno uspostaviti unutrašnju okupacionu vlast. Potrebno je pritiskom na domaće političare raznim ucenama, pretnjama i prevarama doći do okupacije naroda i teritorije. Svi krediti i zaduzenja ne mogu prikriti ne rad domaće privrede.

  5. #jahac

    Да, управу сте, изгледа да је Слободна Босна пренијела са овог портала или са БН ТВ, јер Миленко свуда пише искључиво ћирилицом, а тамо је латиница са аутором испод текста: „M.Višnjić“. Потражио сам и нашао на још неким медијима; напримјер на БН Телевизија: http://www.rtvbn.com/news/dodik-ja-nekad-i-sad/ и неки дуги.

  6. Jahaču, a što? Ako te dobro razumijem, ako piše još za neke sjtove, pogotovo one preko crte, kao ,manji je Srbin,nije za Srpsku.
    Ili se varam?
    A, ovaj je mogao da govori i izgovara ovo za Avaz 96.?
    Kada neko sjedne sa S.Hadžifejzovićem sada ,ne valja, izdajnik je,a pogledaj i pročitaj šta je firči govorio dotičnom.
    A tek kakve paktove , na štetu našu pravi sa Čovićem, Zlajom,Cro, stranim službama cia,mosad, , … Šta još treba da uradi da neuki i orakijani shvate da smo glineni golubovi i pitanje je samo dana kada će da ostane ijedan nepogodjen.

  7. jahac, 13.11.2013. 03:11:59

    Батане, капирам да је тај чланак у С:Босни који је сочинио грешни Миленко уствари субверзија! Мо’ш мислит како се у муслиманији поклопаше што неЈмају једног прагматичног курвиног сина у својим редовима као што је Миле Лемур. Јам’ да би га сувијем златом платили…

    Него, гледе овог расула у матичној земљи, јеси ли чуо ( а сматрам те за србенду на свом месту) за најновији и једини медиј у земљи Србији који се зове интернет радио на http://www.snaganaroda.rs гдје управо пичи Марко Јанковић(а ја мислим да ти знаш ко је он) и гост му је легенда српског фудбала Милутин Шошкић!!! Ево да сам јуче умро, не бих сазнао да је један партизановац толика србенда и да је рођен у сред Пећке патријаршије…
    Ја већ данима не слушам ништа друго, чак сам се и бежичним слушалицама везао за комп па и кад радим слушам ове генијалце.

Оставите одговор