Добровољачка-злочин по међународном праву

Оно што се догодило у Добровољачкој улици у Сарајеву је злочин по међународном праву, а не по праву БиХ, Хрватске или Србије, јер је почињен злочин над ратним заробљеницима, изјавио је експерт за међународно право професор Радослав Стојановић.

"Давно прије него што је правно било забрањено убијање заробљеника, то је било морално презирано. То је по мени морално питање, јер ми није битно да ли је (генерал Армије РБиХ) Јован Дивјак викао да се пуца или не пуца, он је одговоран као командант. Када читам да треба доказати да ли је крив, смијем се. Ко је побио те младиће који су одлазили из Сарајева. Побили су их људи под његовом /Дивјаковом/ командом", рекао је Стојановић за Радио-телевизију Републике Српске.

На питање да ли Србија има право да процесуира држављане БиХ, Стојановић је истакао да она то треба да чини ако су у Добровољачкој побијени држављани Србије.

"Политички гледано, одговор на питање зашто Србија да суди људима из БиХ јесте зато јер су починили злочин по међународном праву, а не по праву БиХ, Хрватске или Србије. Суди се злочинцу, за мене није битно гдје му се суди, важно је да му буде суђено", истакао је Стојановић, додајући да би "лично био задовољан да се Дивјаку суди у Сарајеву".

Руководилац Тима Владе РС за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица Сташа Кошарац рекао је да нема повјерење у правосудне институције БиХ јер је Тим више пута добио обећање да ће бити истражени и процесуирани одговорни за ратне злочине почињене у мају 1992. године у Добровољчкој улици у Сарајеву.

"Добили смо само лаж и обећање да ће случај `Добровољачка` бити процесуиран. То се није догодило. Када год отворимо то питање добијемо одговор да ће бити ријешено. Зато немамо повјерење у те институције, јер је за странце истина само на једној страни", рекао је Кошарац, наводећи да се судије и тужиоци на нивоу БиХ бирају по мјери међународне заједнице.

Према његовим ријечима, осим правосуђа на нивоу БиХ, управо добар дио међународне заједнице и њихови представници у БиХ одбијају да се суоче са чињеницом да су и Срби били жртве ратних злочина у вријеме трагичних сукоба деведесетих година.

Кошарац је истакао да су инстиутиције РС биле јасне у ставу да нико у БиХ не може проћи некажњено када је ријеч о ратном злочину, док с друге стране Сарајево ћути.

"Када отварамо питање страдања Срба у Сарајеву, западно-крајишким општинама и на другим стратиштима, онда се каже да су то били спорадични случајеви. Никада из Сарајева нисмо чули захтјев од бошњачких представника да неко треба да одговара за постојање 126 логора у Сарајеву", навео је Кошарац.

Генерал ЈНА у пензији Милан Аксентијевић рекао је да је страшно што 19 година чека да правда каже своје и да кривци за смрт његових сабораца буду кажњени и осуђени као војни злочинци.

Он је оцијенио да је у случају "Добровољачка" слика окренута наопачке, да су они који су излазили из Сарајева у присуству УН, приказани као да су нападали Сарајево, иако су побијени као ратни заробљеници.

Он је изразио жаљење што је Јован Дивјак себи дозволио срамну улогу, јер је дигао руку на своје колеге да би им се осветио. "У Сарајеву је опремио муслиманске јединице опремом из магацина Територијалне одбране. Када се то сазнало војни суд га је осудио на осам мјесеци затвора, двије године условно и тражио да врати наоружање. Пошто га је продао, то није могао да учини, побјегао је онима којима је продао оружје", подсјетио је Аксентијевић.

Генерал ЈНА у пензији Душан Ковачевић изразио је наду да ће бити процесуирани одговорни за "Добровољачку" јер ће се онда доћи до истине како је почео рат у БиХ који је свима нанио зло.

Ковачевић је навео да је у његовом возилу убијено троје људи, док је он био рањен. "Нико од нас није био наоружан. Они су то знали, а пуцали су", нагласио је Ковачевић.