Добродошли у пролатинично образовање

Заиста за око угодан и друштвено одговоран гест Проинтера. Родитеље је посебно обрадовало што је импровизовани забавно-научни луна парк са доста садржаја, био бесплатан.

недеља, октобар 6, 2019 / 18:57

Ово је донекле и очекиван, али свеједно веома мудар маркетиншки потез, за предузеће које велике количине новца добија од уговора који се исплаћују из буџета Републике Српске. Лијепо је заиста вратити добрим својој заједници и малишанима разних платежних моћи родитеља, омогућити бесплатне садржаје овог типа у центру Бање Луке.

То је далеко маркетиншки смисленији пронаталитетни потез од фудбалске утакмице. Али, опет кажемо за предузеће које милионе добија од уговора са Републиком Српском, чуди да се ама баш нико ни са републичког, ни са градског нивоа, није занимао за програм? Примјетио пролатиничну (англицизацијску) језичку политику.

Барем у степену да се у Републици Српској, а посебно за најмлађе и у њиховом образовању кроз забаву, сасвим природно и очекивано користи српско писмо?

Постаје бесмислено да се нешто на сикирацију Бакира Изетбеговића и сличних апеланата зове Република Српска, а да никога заправо није брига за иградњом тог српског идентита. Посебно оних који је зазивају и бране. Српства су нам пуна уста, највише у политичким садржајима на медијима, а посебно пред изборе. Но, на конкретним примјерима, као овај, то редовно изостаје.

Треба јавно рећи да нико више нема потребе причати ишта о српству у главном граду Српске, јер готово стоодстотном већином сви садржаји које спонзорише Град Бања Лука, бивају писани латиницом. Готово исто је и са Републиком. Паре са државног нивоа, да ни не помињемо.

Србија је, рецимо, тешко упропаштена комунистичким затирањем српског писма за вријеме СФРЈ, а затим и постпетоктобарских "невладиних" фондова земаља НАТО и медија са националном фреквенцијом у њиховом власништву. Преболно исто као Српска. Али опет, готово обавезно, све овакве манифестације, све што има везе са дјецом, а да држава обезбјеђује макар простор, бива ћириличном графијом.

И још само ту. Некако сви осјећају обавезу, и просветну и обичајну, да се садржаји за дјецу пишу писмом које уче у првом основне.

Осим Пинк културе, дакако. Ту нема помоћи.

То што неко ко је осмишљавао визуелни идентитет предузећа Проинтер, употријебио латиницу, то не мора да буде аутоматски званично писмо свих садржаја које та фирма спонзорише. Логотип је логотип и он је могао остати какав јесте, а да сви остали садржаји намјењени дјеци рингишпилског узраста, буду на њиховом матерњем писму. Осим ако дјеца обавезно морају бити кидс.

Не постоји уопште свијест, а камоли осјећај потребе, да државне институције, исто тако плаћене новцем свих грађана, поведу рачуна о српском језику. Кога се у супротном и зашто, позива на одбрану Републике Српске, ако најмлађи нараштаји од малена позитивне и напредне ствари повезују са нечим што није њихово изворно писмо?

Уколико се нешто по овом питању у најскорије вријеме не промијени, постаће очигледно да постоји консензус у српском друштву, на највишем друштвено-привредном нивоу, како (српска) азбука и информационе технологије нипошто не могу заједно.

А будућност је у развоју информатике и роботике. Кад се ово убаци у једначину, јасно је гдје смо онда и ми као особен народ у таквој будућности, какву ево сами себи кројимо.



6 КОМЕНТАРА

    1. Занимљиво како се неизоставно, и без обзира на предвидивост, такав клише злооћудне малоумности- какав је овај твој коментар- једноставно мора десити!

  1. Da i ja sam za cirilicu. Jedna od stvari sto me nerviraraju je to da pojedine firme iz Federacije koje posluju na teritoriji Republike Srpske koriste programe samo na bosnjackom i hrvatskom jeziku. Nigde nema opcije srpskog jezika. To je cista diskriminacija Srba koja rade u takvim firmama na tlu Srpske. Da li bi se to moglo desiti u Federaciji? Jedna od tih firmi je i Rajfajzen banka.

  2. „Проинт…“ , пардон , „Просфинктер“ па бесплатно???
    Ма ајдеее!?! Све ће то народ позлатити.
    Најјачи је овај „ПРОгалактички“ универзитет.
    Огромна већина је завршила управо такав.
    Неко у Италији , неко у Грчији а огромна већина „на овим просторима“.
    Чудно да у овом није учествовао министар за „ПРОсфинктер“ и његово министарство.

  3. Тако се спроводила „равноправност писама“ у Југославихји све време после 1954. Уемсто да се схвати ад је равноправност писама везана за нардо, па да за Србе свуда буде њихово писмо (ћирилица) у њиховом језику, спроводиал се фаворизациај хрватске латинице и међу Србима, па је ћирилица сматрана „раавноправном“ кад се избнаци, а једино се код Хрвата уважавало да је њихово писмо било равноправно само када је заступљено. И никоме ниеј пало на памет ад сматра равноправном њихову латиницу када се не употреби. Тако су Срби привикавани на туђше писмо преко лажне равноправности. То се и данас 90 одсто примењује и у Србији, па наравно и изван Србије.
    Тако Срби не поштују себее, не знају које је њихово писмо, па зашто би то други поштовали Србе ако се они сами самопонижавају у писму.
    Нишат ниеј боље ни у Србији, иако је за Србе српски језик у Члану 10. Устава Србије везан, наравно, само за српско писмо (ћирилицу). Али, међу Србима Устав иде шумом, а јавашлук друмом. Срби су плански лишени осећања за своје писмо још у Југославији и, по инерцији, сами се данас тако понашају: пуишу свој ејзик хрватским писмом. Обрнут случај — да Хрвати свој језик пишу туђим им писмом (ћирилицом) немогућ је, јер Хрвати су саачували осећај за своје писмо јер комунистичка власт и данашња власт међу Хрватима се понаша исто према свом писдму. Српске власти и необразиовани Срби настављају у писму оно шпто је „дијкла навикла“ и у Србији и из ан Србије.
    Сами себе заплићемо, сами нмјеђу собом се не поштујемо и своје писмо и даље замењујемо туђим писмом. Једно говоримо политички о свиом писму и језику, а у пракси се понашамо на стари начин, јер смо необтразовани и неупућени у своје вреднсоти.

Оставите одговор