Добрило Дедеић: Ко је смањио број Срба у Црној Гори
Пописни подаци о проценту Срба и грађанима који говоре српским језиком нијесу никакав спорадични узрок ,,општих душтвених околности” Ријеч је последици огољене издаје српских интереса од стране двојице људи који су за ,,сребрњаке” продали Српску народну странку и данас, напокон, и пописне резултате. Не може да нестане најјача политичка организација коју су Срби имали у […]
Пописни подаци о проценту Срба и грађанима који говоре српским језиком нијесу никакав спорадични узрок ,,општих душтвених околности”
Ријеч је последици огољене издаје српских интереса од стране двојице људи који су за ,,сребрњаке” продали Српску народну странку и данас, напокон, и пописне резултате. Не може да нестане најјача политичка организација коју су Срби имали у периоду обновљеног вишепартијског система, а да такав процес не остави пописне последице.
Врло прецизно – овога пута није проблем у броју Срба који су се тако писали. Проблем је у договору Андрије Мандића са Ранком Кривокапићем и породичним кумом Милом Ђукановићем (Игором Лукшићем) да се пролонгира термин за саопштавање података о националној и језичкој припадности, чему се супротставио и бљутаво грађански СНП. Довољно времена да црногорска мафија изврши безочну крађу, али и коначно, на срећу, подијели Србе и Црногорце. Данас једино људи са интелигенцијом чији је коефицијент испод просјека могу да тврде да су Срби и Црногорци један народ.
Двије и по године упорно говорим да се Андрија Мандић и Горан Даниловић који су узели крваве паре црногорске мафије да угасе Српску народну странку и Српску листу, налазе у процјепу плаћеника и да се више не питају са собом. Могуће да постоје тренуци када их савјест пече због онога што су урадили, али то не значи да могу било што да поправе, нити смију да ,,србују” на елементарно нормалан начин, јер их мафија држи у шаци.
Ако ми неко није вјеровао због јавно изнесених ставова у тренутку када је под ,,неразјашњеним околностима” нестала СНС, и ако је сумњао у мој ,,порив”, ево материјала. Договором НСД и Владе Црне Горе прологнира се саопштавање резулата пописа… Последица – тренд пада Срба који, бојим се, постаје незаустављив.
А, нелогично је да Срба буде мање. Више је него логично да су референдумски гласачи блока за заједничку државу, са изузетком оних који су из егзистенцијалних разлога почели да гласају за ДПС или из заблуде за ПзП, листом Срби. Ако нијесу били тад, референдумска емоција их је усмјерила у том правцу, повратка им није било.
Зато би елементарно поштен или човјек са грамом мозга на мјесту Андрије Мандића, са катастрофом коју је направио свом народу за паре, извршио самоубиство, колико год то био нехришћански чин. Ипак, и у самом хришћанству постоји примјер таквог епилога. Након што је Јуда узео позамашну, за то вријеме, своту сребрњака, ипак је имао грам људсковине више од оних који живе од пара са крваве мафијашке трпезе, а свакога се дана буде са осјећајем да су издајници. Свјесни да ће им и дјеца носити тај жиг.
Хвала аутору што нам приближава политичку ситуацију у Црној Гори. Волио бих више текстова на тему политичког живота Црне Горе.
И ја бих да похвалим коначно обраћање пажње и на дешавања у Црној Гори. Мислим да би оваквих текстова требало да буде више јер људи у РС не знају баш ништа о проблемима са којима се суочавају Срби у Црној Гори.
Нпр. код нас је потпуно незапажено прошла вијест о усвајау Закона у црногорском Парламенту о статусу потомака династије Петровић Његош гдје се јасно спомиње да је Србија извршила анексију ЦГ, и то насилно… и још понешто!
Нас је генерално као народ баш брига што сви око нас фалсификују историју, али ово је превршило све мјере и треба и мора да се реагује.
За стање у ЦГ и положај Срба тамо, који је катастрофалан, значајну, ако не и највећу, одговорност сноси званични Београд који ништа не ради на заштити свог народа изван граница Србије, али ни у самој Србији. Прије извјесног времена предложена је одређена стратегија, недовољна, али се и од тога одустало на прву опомену власти у Подгорици.
Што се тиче пописа… јасно је да су одговорни и представници опозиције. Врло је могуће да ствари функционишу како их је описао аутор текста. Мислим чак да то није случај само са пописном причом већ иначе. Очигледно је да њиховој хроничној разједињености која омогућава ДПС- у и њеном шефу, да владају читав живот, кумује и новац истог тог шефа и његових колега.
Резултати су симптоматични. Смањује се број Срба, смањује се број оних који говоре српским језиком и вријеме је за реакцију, Србије прије свега, али и нас, бар овако, упознавањем ситуације у ЦГ.
Могуће је да је неколико процената „пребачено“ из једне у другу убрику, могуће је да се одређен број изјаснио како је морао, а не како је желио…, али ово је и даље велики проблем!