До нове године пензије из буџета

У министарству рада кажу да ће се до краја године пензије исплаћивати из буџета, што гарантује редовност и сигурну исплату. Измјене Закона о пензијском осигурању Миленко Савановић је министрима предложио на посљедњој сједници Владе.

“У буџету ипак увијек има више новца и сад, вјероватно, приоритети ће сад бити између осталог исплата пензија, а можда ће неке друге ствари сачекати које су везане за буџет али тако смо процјенили”, рекао је Миленко Савановић, министар рада и борачко инвалидске заштите у Влади РС.

Ово практично значи да милиони од доприноса, умјесто у касу Фонда ПИО, убудуће иду директно у буџет Српске. Тако ће задужење Фонда од 100 милиона марака, са почетка овог мјесеца, највјероватније бити једно од посљедњих у низу.

Опција повлачења новца из државне касе значи да више неће бити потребе да се пензије исплаћују новим кредитима. Ипак, стављањем пензија на приоритет буџетске исплате, највјероватније ће каскати нешто треће. Субвенције пољопривредницима, и по старом моделу, касне по неколико мјесеци.

“То су подстицаји. Не могу подстицаји имати предност у односу на оно што живот значи, оно од чега зависи живљење човјека и борићемо се и у таквим условима”, сматра Раде Ракуљ, предсједник Удружења пензионера Републике Српске.

Новим правилом Фонд ПИО губи досадашању улогу. Од првог јануара погасиће све рачуне у комерцијалним банкама, а Управни одбор више неће радити финансијски план јер се сав посао око исплате пребацују на Владу Српске. Прелазак на трезорски начин ислате значи и будућу реформу Фонда али ће се она највјероватније радити успут.

“Фонд ПИО и даље задржава све своје радне задатке дефинисане, дакле, законом. Ми ћемо доносити рјешења о остваривању права, ми ћемо вршити обраду пензија и тако обрађену пензију ћемо достављати у трезор на исплату”, рекао је Младен Милић, директор Фонда ПИО.

То што буџет гарантује редовну исплату не значи да ће догодине Ђуро Вујичић имати већу пензију. Рачуница првог пензионера на основу података из првих осам мјесеци не гарантује додатне проценте – али Раде Ракуљ ипак не би да прејудицира. Задовољан је, каже ракуљ, ако и редовно добију бар оно што тренутно имају, а то је у просјеку 342 марке.