До 2030. више од 100 милиона радника мораће да нађе нови посао

Компанија Мекинзи у својој анализи наводи да је можда најочигледнији утицај ковида на тржиште рада у драматичном порасту броја радника који раде на даљину. Узимајући у обзир посао на даљину којем не пада продуктивност, открили су да би око 20 до 25 одсто радне снаге у напредним економијама могло радити од куће између три и пет дана недјељно.

То, како кажу, представља четири до пет пута више рада на даљину него прије пандемије и могло би подстаћи велику промјену у географији рада, јер се појединци и компаније из великих градова премјештају у предграђа и мала мјеста.

Неке компаније, како истичу, већ планирају прелазак на флексибилне радне просторе. Као резултат тога може се смањити потражња за ресторанима и малопродајом у градским срединама и за јавним превозом.

Иако ће се путовања и туризам за слободно вријеме поново опоравити након кризе, Мекинзи процјењује да се око 20 процената пословних путовања, најуноснијег сегмента за авио-компаније, можда неће вратити. То би имало значајне ефекте на запошљавање у комерцијалном ваздухопловству, аеродромима, угоститељству и услугама прехране.

Још једну велику промјену доживела је е-трговина. У 2020. години удио е-трговине порастао је два до пет пута више од стопе прије короне.

Отприлике три четвртине људи који први пут користе дигиталне канале током пандемије кажу да ће наставити да их користе и када се ствари врате у нормалу, према истраживањима компаније "МцКинсеи Цонсумер Пулсе” спроведеном широм свијета.

Друге врсте виртуелних трансакција, попут телемедицине, банкарства на мрежи и стреаминг забаве, такође су узеле маха. Онлајн љекарске консултације порасле су више него десетоструко између априла и новембра 2020. Ове виртуалне праксе могу донекле пропасти како се економије поново отворе, али ће вјероватно наставити знатно изнад нивоа виђеног прије пандемије.

Прелазак на дигиталне трансакције подстакао је раст послова испоруке, транспорта и складишта. У Кини су послови у е-трговини, испоруци и на друштвеним мрежама порасли за више од 5,1 милиона током прве половине 2020. године.

Роботи умјесто људи

Два начина на која су предузећа контролисала трошкове и ублажавала несигурност током кризе су усвајање аутоматизације и редизајнирање радних процеса. Подаци о производњи роботике у Кини премашили су ниво прије пандемије већ до јуна 2020. године.

Многе компаније су примијениле аутоматизацију и вјештачку интелигенцију (АИ) у складиштима, продавницама прехрамбених производа, позивним центрима и производним погонима како би смањиле број људи на радном мјесту. Истраживање открива да ће радна мјеста са високим нивоом људске интеракције вјероватно најбрже усвојити аутоматизацију и АИ.

Многи ће морати да мијењају занимања

С обзиром на очекивану концентрацију раста радних мјеста у занимањима са високим платама и опадања у занимањима са ниским платама, обим и природа транзиције радне снаге потребне у годинама које су пред нама биће изазов, наводи се у истраживању.

Како наводе, широм осам фокусних земаља (Кина, Француска, Немачка, Индија, Јапан, Шпанија, Велика Британија и Сједињене Државе) више од 100 милиона радника, или један од 16, мораће да пронађе другачије занимање до 2030. године.

У свом истраживању открили су да ће након пандемије не само већи удио радника вјероватно морати да пређе два платна разреда, већ и да ће отприлике половини бити потребне нове, напредније вештине за прелазак на занимања један или чак два платна разреда више.

Комбинација вјештина потребна међу радницима се промијенила. На примјер, удио времена које немачки радници проводе користећи основне когнитивне вјештине може се смањити за 3,4 процентна поена, док ће се вријеме проведено уз коришћење социјалних и емоционалних вјештина повећати за 3,2 процентна поена.

У Индији ће се удио укупног радног времена утрошеног користећи физичке и ручне вештине смањити за 2,2 процентна поена, док ће вријеме посвећено технолошким вјештинама порасти за 3,3 процентна поена.

Радници у занимањима са најнижом платном стопом користе основне когнитивне вјештине и физичке и ручне вјештине 68 процената времена, док у средњој зарадној групи употреба ових вештина заузима 48 процената времена.

У Европи и Сједињеним Државама ће већи број радника са нижим образовањем, припадника етничких мањинских група и жена вјероватно морати да промијени занимања после пандемије. Слично томе, потреба за професионалним промјенама више ће погодити млађе раднике него старије раднике, а појединце који нису рођени у Европској унији више од радника рођених у земљи.