Ђурђевдански Вучићев хит: Косово не изгубих ја, већ кнез Лазар

Предсједник Србије Александар Вучић гостовао је данас у специјалној емисији на (а гдје друго?) телевизији Пинк у којој је причао пред своје путовање у Турску и Русију.

понедељак, 7 маја, 2018 / 00:30

У већ веома примјетној јавној нормализацији приче о признању Косова и Метохије од стране матичне државе Србије, што је почело још од најаве "унутрашњег дијалога", Вучићу се након избора и посљедњих састанака са Ангелом Меркел, све чешће отимају релативизацијске изјаве поводом јужне српске покрајине:

"Косово није готово, али само хоћу да знате тежину ситуације. Неки ми спочитавају како сам изгубио Косово. Нисам. Кнез Лазар је изгубио Косово у битци у којој је српска војска нестала. Оно што су моји политички претходници направили само је забетонирало нашу ствар."

Још неке од изјава предсједника Србије:

Ердоган је мој добар пријатељ лично ће ме дочекати на аеродрому. То је велика част. По мом мишљењу Турци су нам браћа подједнако као и Руси.

Путин и Русија су много учинили за нашу земљу. Нисмо у сукобима.

Верујем да сам безбедан. Не мислим да ће ме политички противници покушати убити.



5 КОМЕНТАРА

  1. Постоје тако неки људи који су у младости неостварени на сваком пољу, од спорта, до секса, дружења………

    Они су обавезно невољени од своје генерације, обично су као слуге били пратиоци оних најјачих у разреду, на улици, мрзили су их , али су им били одани,за њих су шпијали……………..

    Сви они су претежно били са неком маном, често настрани, психички их је то разједало,, у кући су малтретирани од родитеља да буду најбољи, нажалост, неким од њих је и успјело да буду одлични ђаци, али неостварени одлични ђаци, на њихову несрећу нису били сами, били су често и одлични ђаци и они што нису настрани, они који су се поред школе остварили у младости на свим битним пољима.

    Е ту је у каснијим годинама дошло до експолозије.

    Јебем ли га, у нормално вријеме такви ће умријети као канцеларијски паразити, али свјетска, па и наша историја на Балкану је пуна апсурда, у јебено вријеме, „појединци који хоће да нама покажу ко су“ испливају на површину, е тада почиње колективно лудило.

    Срећа је па се до сада кроз историју Господ увијек умијешао на вријеме, зар не?