Дјецa избјеглих без права на пасош

Дјеци избјеглих и расељених у Босни и Херцеговини ускраћено је право на путовања ван граница државе јер у Закон о путним исправама није уврштено да пасош могу да добију и они пријављени по мјесту боравка. Пише: Маја Бјелајац Избјегла и расељена лица у Босни и Херцеговини и данас се суочавају с разним видовима дискриминације. Радио […]

петак, април 5, 2013 / 10:23

Дјеци избјеглих и расељених у Босни и Херцеговини ускраћено је право на путовања ван граница државе јер у Закон о путним исправама није уврштено да пасош могу да добију и они пријављени по мјесту боравка.

Пише: Маја Бјелајац

Избјегла и расељена лица у Босни и Херцеговини и данас се суочавају с разним видовима дискриминације. Радио Слободна Европа сазнаје да се тој популацији ускраћује право на пасоше јер је још прије осам година начињен законски пропуст који до данас није исправљен. Због тога група ученика из Љубије зимус није отишла на екскурзију – држава им је јасно ставила до знања да, као дјеца избјеглих, немају право на слободу кретања.

Дјеци избјеглих и расељених у Босни и Херцеговини ускраћено је право на путовања ван граница државе јер у Закон о путним исправама није уврштено да пасош могу да добију и они пријављени по мјесту боравка. Кћерка Светозара Јапунџе није отишла на екскурзију у Холандију, иако је рођена 2000. године у Љубији код Приједора. За домаће чиновнике, прича Светозар, она је, због избјегличког статуса родитеља – страни држављанин и нема право на пасош.

„Ја сам питао због чега дијете не може добити пасош, а одговорили су: ‘Зато што сте ви избјеглице. Без обзира што се дијете родило овдје, ви имате статус избјеглице.’ Рекли су да бих се требао одрећи статуса избјеглице, а ако се одрекнем статуса избјеглице, одричем се и права на алтернативни смјештај. То ми се не исплати, што би дијете отишло на мјесец дана или петнаест дана вани, да ја будем на улици.“

Дјеца из алтернативног смјештаја

Младенка Галић из Приједора је расељено лице и већ 17 година корисница алтернативног смјештаја у којем живи са три сина и мајком. Радост што је Центар за социјални рад омогућио њеном дјетету љетовање у Црној Гори – није дуго трајала. Ни он није добио пасош јер је Младенка пријављена по мјесту боравишта. За њено дијете био је то још један од удараца суровог друштва.

„Мој син има тек дванаест година. Једино је био тужан што није могао да оде на море. Само је знао рећи: ‘Како ћу ја бити избјегло лице, када сам овдје рођен?’.“

Омбудсман за дјецу РС Нада Граховац појашњава ову ситуацију:

„Што се нас тиче, дијете које је рођено у општини, које има сва друга документа, здравствено осигурање, родни лист, иде у школу – неспорно је да оно има пребивалиште у тој општини. Значи, ништа не би требао бити разлог у оспоравању овог његовог права.“

Погрешно разумијевање или недовољна јасност закона

Издавање пасоша регулисано је Законом о путним исправама Босне и Херцеговине. У Министарству цивилних послова, надлежном за ту област, објашњавају да је још 2004. године дошло до пропуста приликом доношења Закона. У Члану 19 грешком је изостављено мјесто боравка као доказ који се прилаже за издавање пасоша – објашњава Милан Зјајић, помоћник министра за држављанства и путне исправе БиХ.

„Овдје смо, због погрешног разумијевања или недовољне јасности ове одредбе Члана 19, дошли у ситуацију да су поједини надлежни органи у Босни и Херцеговини то разумјели да особе које имају само боравиште, односно су, у нашим случајевима, расељене особе, немају право на издавање путне исправе.“

Зјајић каже да због тога различити органи у Босни и Херцеговини различито примјењују спорни закон. Због тога је, тврди, Министарство цивилних послова недавно послало допис надлежним институцијама у којем сугерише примјену Европске конвенције о људским правима и издавање путних исправа и по мјесту боравишта.

„Од Министарства цивилних послова у више наврата смо тражили неки инструктивни акт, не само ка нама, него и другим МУП-овима у БиХ, како бисмо знали како поступити у тим случајевима. Ми још увијек такав акт нисмо добили. У овом тренутном стању лице које је расељено не може добити путну исправу уколико нема мјесто пребивалишта у Републици Српској“, каже портпаролка Министарства унутрашњих послова РС Мирна Шоја.

Милан Зјајић тврди да, уколико министарства унутрашњих послова не буду издавала пасоше по мјесту боравишта, Министарство цивилних послова ће у жалбеном поступку рјешавати захтјеве у корист расељених лица.

„Ми ћемо позитивно рјешавати ово у интересу странака које су подносиоци захтјева за издавање путних исправа по боравишту.“

Измјене и допуне Закона о путним исправама, које је Министарство цивилних послова предложило 2010. године, нису прошле државни Парламент. Практично, више од осам година босанскохерцеговачко друштво ћутке посматра дискриминацију избјеглих и расељених по том основу.

„Порука која се ту практично ишчитава јесте да су они мање вриједни од својих вршњака чији родитељи нису избјеглице, да они не могу добити нешто што њихови вршњаци, чији родитељи нису избјеглице, могу добити. Претпоставка јесте да то утиче на њихову слику о себи, на самопоуздање, тако да бих ја дефинитивно рекао да је ово класична дискриминација“, закључује пројект-координатор у Омладинском центру Љубија Горан Зорић.



Оставите одговор