Диносаурусе је истријебио човјек?

Десетине врста џиновских трaвоједа и птица грабљивица – такозваних "птица ужаса” – насељавале су неколико континената на Земљи прије око 50.000 до 100.000 година.

Међутим, до почетка такозваног историјског периода већина њих је изумрла. По мишљењу Гифорда Милера, са америчког Универзитета државе Колорадо у Боулдеру, то је резултат – „инвазије” човека.

Спржене љуске

„Птице ужаса” биле су високе три метра, имале су снажан кљун и ноге, али нису знале како да лете. Само неке врсте, као што су новозеландска моа, нестале су непосредно пре него што су Аустралију и Нови Зеланд открили европски путници. Период изумирања је почео прије око 45.000 година, у вријеме када су ове територије први пут насељена људима, сматрају научници.

Милер и његови сарадници истраживали су фрагменте љуске јајета такозваних гениорниса (Genyornis newtoni), који су изумрли прије безмало 40.000 година. Испитивањем садржаја више од 2.000 фосилних гнезда, која су пронађена у различитим регионима Аустралије, посебно су обратили пажњу на чињеницу да су цијеле љуске, старије од 47.000 година, биле чисте и на себи нису имале трагове ватре, док су далеко млађи „узорци” били прилично нагорјели. То би могло да свједочи о двије ствари: или су јаја „страдала” у шумском или степском пожару, или су послужена као храна древним Абориџинима који су их испржили на логорској ватри. То и не би било много чудно јер се слична прича десила са минералима богатим јајима птице ему…

Раније се сматрало да је древна фауна Аустралије истребљења због климатских промјена на континенту. Међутим, најновија открића научног тима Гифорда Милера стављају ову хипотезу под знак питања.

Наиме, постоје подаци да су се први људи појавили на територији Аустралије отприлике прије 45.000 до 47.000 година, док су Genyornis newtoni и други велики представници мегафауне изумрли отприлике пет миленијума касније, па је верзија са поједеним јајима изгледа вјероватнија.

„Ми вјерујемо да су ова јаја припремили људи, који су бацали љуске у ватру и око ње”, прокоментарисао је Гифорд Милер у научном раду објављеном у часопису „Nature Communications”.

Палеонтолог и његове колеге сматрају да су локални домороци убијали „птице ужаса” и крали њихова гнезда са јајима, која су затим користили као храну.

„Сматрамо да су ови остаци први и, за сада, једини значајан доказ да су древни људи ловили различите представнике мегафауне Аустралије. Ми смо открили трагове изгорјелих љуски јаја на више од 200 мјеста на цијелом континенту”, рекао је Милер.

Предатори из људског рода

Јасно је да наши далеки преци нису баш много размишљали ни о екологији, нити о потреби очувања живих врста. „Птице ужаса” могле су за њих да представљају претњу. Истини за вољу, ови гиганти су изгледали напросто сабласно, па није ни чудо што су „зарадили” такво име. Такође, неки од њих хранили су се месом, тако да су, теоретски гледано, могли да нападну и људе.

Осим тога, у природи ствари стоје тако да једна врста истребљује другу. Човјек у томе није био изузетак. Постоји, међутим, теорија о томе да су у почетку сви људи били вегетаријанци. Али она ничим није поткрепљена. Абориџини су у великим птицама или, барем, јајима која су ти гиганти полагали у гнијезда видјели извор хране и ту помоћи није било…

И диносауруси такође?

Човјечанство, такође, може да буде укључено и у истребљење џиновских диносауруса. Они су нестали са лица Земље, такође, истовремено са појавом првих аутохтоних Аустралијанаца. Пронађени су докази да су људи убијали шест метара велике гиганте, претке данашњих гуштера варана. Можда због тога што су они представљали за њих опасност, а могуће и због лова…

Узгред, први људи могли су да се појави на Земљи још у доба диносауруса. У округу Досон (САД, држава Монтана) откривен је рог трицератопса старог око 33.500 година. Док су, према званичној верзији, џиновски рептили изумрли прије 65 милиона година. Можда је ријеч само о појединачним врстама. А неки од њих су опстали све до појаве „разумног човјека”.