Дин Тешић: Грађани неједнаки пред законом, осигуравајуће куће профитирају

Колико су грађани Босне и Херцеговине једнаки пред законом? Да ли уопште имају приближно једнака права и обавезе? Постоји ли дискриминација у Босни и Херцеговини и како утврдити дискриминацију? Којом методом? Које друштвене групе, органе и организације узети у обзир приликом истраживања, а и које облике дискриминације истражити? Одговорити на постављена питања би био немогућ […]

петак, фебруар 27, 2015 / 08:27

Колико су грађани Босне и Херцеговине једнаки пред законом?

Да ли уопште имају приближно једнака права и обавезе? Постоји ли дискриминација у Босни и Херцеговини и како утврдити дискриминацију? Којом методом? Које друштвене групе, органе и организације узети у обзир приликом истраживања, а и које облике дискриминације истражити?

Одговорити на постављена питања би био немогућ и неизводљив задатак.

У одређеном случају, или случајевима, дискриминација је толико очигледна да не треба провести истраживање како би се утврдило њено постојање, обим или интензитет. Она је јасно показала своје лице. Једнакости грађана, бар правној, држава и друштво које теже социјалном миру, морају посветити озбиљну пажњу. Држава Босна и Херцеговина заснована је на демократским начелима, а међу њима је основно начело владавине права. Јесте да је у питању држава која има специфичан облик уређења, (састоји од Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске и Брчко дистрикта, који је кондоминиум ентитета), али њени грађани су држављани, како Ентитета, тако и Босне и Херцеговине и тиме су носиоци истих основних људских права и слобода на подручју читаве Босне и Херцеговине. Основна права и слободе грађана Босне и Херцеговине нису загарантована само ентитетским уставима, већ и Уставом Босне и Херцеговине.

Дужност је свих органа, а нарочито судова у Босни и Херцеговини, да дјелују на томе да се закон примјењује подједнако на све грађана Босне и Херцеговине, независно о каквом је поступку ријеч, ако ништа, и због тог што је право на правичан поступак у грађанским и кривичним стварима загарантовано Уставом.

Грађани Српске дупло мање вриједе од грађана ФБиХ!

Питање које се већ дуже вријеме поставља пред одговорну правну мисао Босне и Херцеговине гласи: Да ли се различита судска пракса у истовјетним поступцима може сматрати слободом судијског увјерења или је у питању очигледно нарушавање права појединица? У ком случају нема мјесту слободи судијског увјерења, пошто та иста слобода нарушава основна права и слободе грађана?

У одређеним случајевима очигледно нема мјеста судијској слободној одлуци! Ма колико вриједна тековина цивилизације било слободно судијско увјерење (наспрам превазиђене строго формалне примјене норме), оно мора бити ограничено, како самим законом (процесним и материјалним), тако и ставовима виших судова.

Врховни суд Републике Српске са сједиштем у Бањој Луци, као највиши суд у Републици, обезбјеђује јединствену примјену закона. Он у складу са Законом о судовима заузима начелне ставове ради усаглашавања судске праксе о питањима за која оцијени да су од значаја за једиствену примјену закона у Републици Српској. Шта ако по неком питању Врховни Суд Републике Српске није заузео начелан став; да ли би судови Републике Српске требали узети у обзир и ставове судова у Босне и Херцеговине приликом доношења одлука како би изједначили права грађана Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине? Ако узмемо у обзир Устав Босне и Херцеговине, и да је у питању једна држава, онда би требали! У пракси се то не чини! Не постоји основ по ком би грађанин Републике Српске био материјално мање вриједан грађанин од грађанина Федерације Босне и Херцеговине. Грађани Босне и Херцеговине морају бити исти пред законом.

Како не окарактерисати ставове судова у Републици Српској као нарушавање основних људских права грађана, јер се грађанима Републике Српске, као оштећеним странама, не досуђује на име нематеријалне штете, иста или приближно иста надокнада, која се досуђује грађанима Федерације Босне и Херцеговине?

Суд, као специјализована институција, носилац је посебне одговорности да штитити основне вриједности као што су правда, истина, слободе, достојанство човјека, толеранција. Због чега је онда (према судијском увјерењу) душевна бол због смањења животне активности грађанина Републике Српске, губитка блиског лица, мање вриједна од грађанина Федерације Босне и Херцеговине?

Судови Федерације Босне и Херцеговине и Брчко дистрикта су обавезни приликом доношења својих одлука да примјењују Орјентационе критерије износа за утврђивању висине правичне накнаде нематеријалне штете и истих се придржавају.

Ако упоредимо наведене висине правичне новчане надокнаде нематеријане штете, са надокнадама које судови досуђују у Републици Српској, долазимо до закључка да се дупло већа надокнада досуђује грађанима Федерације Босне и Херцеговине и Брчко дистрикта, неко грађанима Републике Српске! Због чега?

Извод из образложења пресуде

Основни суд у Приједору је 2012. године досудио мајци за губитак сина 9.000 КМ, супрузи за губитак брачног друга 7.000 КМ, малодобном дјетету које се налази на одгоју и издржавању код родитеља 10.000 КМ, пунољетном дјетету 10.000 КМ; да је за овај случај био надлежан један од судова Федерације Босне и Херцеговине примјеном Оријентационих критерија свим оштећенима би било досуђено по 20.000 КМ.

Окружни суд у Бањој Луци, својом пресудом из 2014. године, на страни 4 образложења, утврдио је да за 10% умањене животне активности тужитељици припада надокнада штете у износу од 3.000,00 КМ; примјеном Орјентационих критерија оштећеној би било досуђено 5.000,00 КМ.

У другој пресуди из 2014. године, Окружни суд у Бањој Луци, оштећеном на утврђених 27,5 % умањене животне активности досуђује 8.500,00 КМ и тиме потврђује првостепену пресуду Основног суда у Бањој Луци; примјеном Оријентационих критерија оштећеном би било досуђено 13.750,00 КМ.

Који је основ по ком су грађани Републике Српске мање вриједни од грађана Федерације Босне и Херцеговине?

Надокнада нематеријалне штете представља сатисфакцију (задовољење) којом се ублажавају поремећаји у духовној (психичкој) сфери оштећеног. Она није цијена бола који се трпи и не представља супституцију имовинских вредности уместо личних добара, али је надокнада.

Ко профитира са оваквим ставовима судова? Штетници, или лица која умјесто штетника морају надокнадити штету, а то су претежно осигуравајућа друштва, која су осигурала или оштећене или штетнике од случаја настанка штете трећим лицима (нпр. обавезно осигурање од ауто одговорности.) !

Закључак

Што је прије могуће Врховни суд Републике Српске треба донијети критерије о утврђивању висине надокнаде штете по којима би поступали судови у Републици Српској узимајући у обзир постојеће Орјентационе критеријима износа за утврђивању висине правичне накнаде нематеријалне штете Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине.

У међувремену, док Врховни суд Републике Српске не донесе потребне критерије, судови у Републици Српској требали би приликом досуђења надокнаде нематеријалне штете грађанима Републике Српске, узимати у обзир висину надокнаде штете коју судови досуђују грађанима Федерације Босне и Херцеговине. Само на овај начин утврђивана надокнада, не би нарушавала основна људска права грађана Републике Српске.



0 КОМЕНТАРА

  1. Neko nam prodaje muda pod bubrege. Stvara se potpuno pogrešna slika. Evo o čemu se zapravo radi.

    Naravno da dužnost sudova nije da zakone primjenjuju podjednako na sve državljane BiH. To je zabluda. To je podvala.

    Dužnost je sudova da primjenjuju zakone. Zakoni su prilagođavaju mogućnostima i potrebama i različiti su po entitetima i distruktu. Zakoni Srpske su različiti od zakona FBiH jer tako žele i misle zakonodavni organi. Njih biramo sami.

    Neće nama u Srpskoj kapu krojit u Zenici ili Sarajevu. Neka njima njihovi zakoni, njihovi sudovi i njihove odštete.

    Posebna je podvala ova priča o saobraćaju kada je jasno da se nematerijalna šteta u najvećoj mjeri odnosi na rat.

  2. „Који је основ по ком су грађани Републике Српске мање вриједни од грађана Федерације Босне и Херцеговине?“
    ——————————————————————

    Pa izračunamo BDP po stanovniku i unesemo u procjenu.

    A moožemo i procijeniti reproduktivnu vrijednost. Pederalci se kako tako još uvijek razmnožavaju da očuvaju broj stanovnika.
    Stanovnici RS se godišnje smanjuju za 5000 u prirodnom priraštaju jer su manje vrijedni i na tom polju.

  3. Exu, zakodavne organe biramo sami???
    A ko to , mi? Koji , mi?

    Pa ti pises nebuloze, sidji u realnost, kod nas zakoni postoje na papiru, zakoni vaze selektivno, zavisi kako vodja naredi.

    U Spskoj, nemoj da se lazemo, nijedna institucija ne funkcionise. Sve institucije, od vlade, skupstine, sudstva, tuzilastva, …..do usranih zavoda za nezaposljavanje treba raspustiti. One su uvreda , one ne funkcionisu a za njih izdvajamo ogromna sredstva.
    Sve to radi on, on je vrhovni vodja, vrhovni Nemam.

    Drugo, mislis li ti da bi kapa koju bi nam skrojili igdje na svijetu, pa i oni iz Tzsle, Zenice, Sarajeva bila losija od ove koju nam kroji on?

    Niko nam vece zlo niti jeste, niti ce nanijeti od Njega.

    On je u istoriji nasoj najvece nase zlo.

    On je naa Hirosima i Nagasaki, nasa atomska punjena atomima bijede.

Оставите одговор