Дијана Граховац: Није свакоме циљ да по сваку цијену буде на власти

Дијана Граховац је кандидат за посланика у Народној скупштини Републике Српске, из Изборне јединице број 1.

Економија је научна дисциплина у којој има титулу доктора – магистрирала је на Економском факултету у Бањој Луци на тему "Спољнотрговинска политика БиХ у процесу интеграције у ЕУ" и докторирала на Економском факултету у Нишу на тему " Значај ЦЕФТА Споразума за регионалну економску сарадњу"

Зашто људи већином мисле да су сви политичари исти и да ли је то тако?

Постоји више фактора утицаја на такво мишљење. Издвојила бих негативно искуство одређеног броја грађана, који су на неки начин можда обманути од стране појединих политичара, у смислу да нису испоштовали предизборна обећања, а ми смо народ који пуно више пажње дајемо негативним стварима и лош глас се заиста неупоредиво јаче чује него добар. То је дио нашег менталитета.

Када је неко од политичара уради праве ствари и важи за "доброг" човјека то се занемарује, јер се то и очекује, а негативности се "издижу" јер су људи незадовољни и на тај начин исказују свој револт. Наравно да не сматрам да су сви политичари исти, то је група веома различитих људи у било којој демократској земљи, имају различите ставове, идеје, мотиве и циљеве. Није свима циљ бити на власти по сваку цијену, а са друге стране имамо политичара који су годинама у опозицији у неким мањим странкама, који немају никакву накнаду за то, али су ту због неке идеје. Други значајан фактор утицаја је да владајуће структуре у било којој земљи подржавају такве предрасуде, јер на тај начин желе људе "одговорити" од жеље за промјеном. На овим просторима се често чује и пропаганда "немој мијењати, сви су лопови, ови су већ узели, па неће више…. ако дођу нови они ће нас тотално покрасти" и сл. Ви најбоље знате колика је снага медија и комуникација и овакви ставови одговарају владајућој структури.

Ако будете изабрани, шта ћете урадити да суграђанима покажете да то није тако?

Првенствено ћу се залагати за обавезно расписивање конкурса у било којој институцији или организацији, без обзира на период пријема радника. Као што се знате у већини јавних институција се не мора расписивати конкурс за краћи временски период пријема (нпр. болнице) и на тај начин се врши страначко запошљавање "на мала врата" и одузима се право једнакости које мора бити поштовано. Ако желимо напријед морамо дати свима шансу и примати најбоље који ће својим знањем бити носиоци свијетлије будућности Републике Српске. Некомпетентно запошљавање, чији смо свједоци годинама, упропаштава економију наше земље, јер је незнање веома опасно. Залагаћу се за развој пољопривреде у регији, на начин да се "изборим" за пројекат да свако ко има земљу и жели да ради, може добити подстицај, саднице, сјемена, стручну помоћ и др. Индустрија је ограничена на мали број предузећа и области које могу бити конкурентни у глобалним условима на тржишту и развој пољопривреде мора бити стратешки циљ. Руралне средине је потребно оживити и створити одрживо село. Залагаћу се за подизање најниже плате на 500 КМ, јер велики број грађана Приједора ради за 370 КМ, а таква примања су испод нивоа достојног човјека у условима када потрошачка корпа износи преко 1800 КМ за четверочлану породицу. Овдје бих напоменула и обавезно раздвајање минималне плате по стручној спреми, као и на власнике правних субјеката, јер не требамо дозволити ситуацију у којој чистачица, дипломорани правник или власник предузећа имају исту плату- 370КМ. Прича се стално о "бијелој куги" и све остаје на томе. Додаци за дјецу и тај дио социјалне политике је на врло ниском нивоу. Не можемо само причати о потреби рађања дјеце, а ништа не учинити. Додаци за свако дијете треба да се повећају, а мој некакав лични приједлог је да се свакој мајци рођењем трећег дјетета обезбиједи национална пензија у нивоу неке просјечне пензије, без обзира на стаж или било шта друго. На тај начин би држава исказала поштовање према вишечланим породицама дјелом, а не само ријечима у предизборној кампањи. У вези с тим бих напоменула да треба ојачати правну заштиту трудницама које добијају отказ прије порода и на тај начин се младе жене дестимулишу у вези одлуке проширења породице. Постоји још много тога што бих урадила и залагала се, али би то отишло много у ширину, која би превазишла оквире овог интервјуа, па ћу се зауставити на претходно поменутом.

Који су то највећи проблеми града Приједора који заслужују да се о њима чује у Народној скупштини?

Најзначајнији проблеми Приједора не одступају много од проблема у осталом дијелу државе. Истакла бих велику стопу незапослености, нарочито младих људи, који све чине да оду у иностранство, јер им је онемогућена егзистенција; значајан број предузећа у Приједору не пријављују раднике, па су на тај начин радници потпуно обесправљени, а услијед велике стопе незапослености и угрожености основне егзистенције су принуђени да "ћуте и трпе" (ово је упућено на службе инспекција, које из неког разлога не раде свој посао како би требало); услови рада у приватном сектору су експлоататорски, а са друге стране обавезе према држави и општини су превелике и велики број малих радњи или предузећа је на ивици егзистенције; општинске таксе и сви видови дажбина према граду су значајно веће од истих у многим другим општинама; Висока медицинска школа и Рударски факултет се налази у неадекватним просторима, а имају значајан број студената и признат квалитет рада на тржишту рада; саобраћај је веома лоше ријешен, заобилазница око града је нужно неопходна, али права заобилазница, а не избјегавање само дијела града; и свакако проблем трајног ријешавања корита ријеке Сане да би се спријечиле поплаве. Ово су само неки од проблема….

Да ли Приједор искориштава све своје ресурсе, положај и инфраструктуру?

Приједор има много ресурса које недовољно или уопште не искориштава. Опет ћу се вратити на пољопривреду, јер Приједор има доста руралних крајева, квалитетне земље за развој земљорадње, брежуљкасте предјеле идеалне за воћарство, а и пашњаке за сточарство. Има и потенцијала воде, потребне за наводњавање, али морају држава и локална самоуправа радити на развоју пољопривреде. Не можемо очекивати од сиромашних сељака да се "сами развију", потребно је унаприједити тај развој, кроз претходно поменуто, а и иницирати удружења, кластере, заједничке наступе на тржишту и сл. Такође је могуће стимулисати разне врсте занатства и услужног сектора, првенствено кроз туризам, који је веома занемарен у регији, а има огроман потенцијал за развој кроз све облике и видове туризма. Наравно, ту су и минерално-рудна богатства која се користе, али изостаје полупроизвод или финални производ. Не можемо базирати развој само на експлоатацији чисте сировине, која је притом необновљиви ресурс. Приједор је био индустријски град и има квалификовану радну снагу у многим областима. Цементаре и циглане су по природи дјелатности локалног нивоа, јер је транспорт прескуп на веће раздаљине и свакако би требало учинити напоре да се привуку инвеститори у ове области. Ово је, опет наводим, само кратак приказ, за потребе оваквог интервјуа.