Девет вијекова Малтешког реда

У базилици Светог Петра кардинал Бертоне ће служити мису. Око 500 припадника реда је стигло у Рим, јавља Вјерска информативна агенција.

На свечаности учествује и дипломатски кор акредитован као "Суверени витешки и болнички ред светог Јована", назван Малтешки, јер се 1530. преселио на Малту. Ред има међународни статус и право да именује амбасадоре и да их при својој централи у Риму акредитује. Такође, ред има дипломатске односе са 104 држава, међу којима је и Србија. При Уједињеним нацијама има статус посматрача.

Ред данас има 13.500 "витезова" и "дама". Поглавар или "велики мајстор" бира се доживотно, а то је сада Метју Фестинг из Британије, који је некада хуманитарно дјеловао и у Србији. Он се ословљава са "његова висост и еминенција, војвода и велики мајстор сувереног витешког и болничког реда светога Јована од Јерусалима, Родоса и Малте".

Ред има своју валуту – скудо, који вриједи 0,25 евра. Издаје новчанице, поштанске марке.

Као "Ордо Санкти Јоханис Хиеросолyмитани" је признат 15. фебруара 1113. од папе Паскала, мада је као монашки ред основан 1099. године, да би помагао ходочасницима који су долазили у Јерусалим на Христов гроб.

Протјерани од Арапа из Свете земље прелазе на Малту, одакле их је изагнао Наполеон. Многи налазе уточиште у Русију гдје добијају заштиту православног цара Павла Првог, сина царице Катарине, који постаје и велики мајстор реда. Послије Русије, до доласка у Рим 1869. ред има привремена сједишта у Месини, Катанији, Ферари.

Рука Јована крститеља као поклон Романових

Романови су од Малтешког реда 1799. добили десницу светога Јована Крститеља као и икону Богородице, Одигитрију (путеводитељку) Филермска и дјелић Часнога крста. То је чувано у Зимском дворцу код Петрограда. Ове светиње су у прошлом вјеку послије бољшевичког преврата у Русији доспјела код нас и биле у посједу Руске заграничне цркве, такозваног Карловачког синода.

Поглавар ове цркве, чувени митрополит Антоније Храповицки, поклонио их је краљу Александру из захвалности за гостопримство руским емигрантима. Када је избио Други свијетски рат, пренијете су у манастир Острог. Данас се налазе у Црној Гори. Малтешки ред, како се сазнаје, никада није имао намјеру да их тражи назад. Поклоњене су давно, а сада се налазе "на добром мјесту".

Ред је данас у 110 земаља ангажован у хуманитарној служби, преко својих болница, службе спасавања, старачких домова, медицинских образовних институција. Помоћ се указује обично бесплатно, свима, без обзира на вјеру, нацију, расу.

Према информацијама самога реда, он је 1993. присутан на нашим просторима. Основао је "Малтешку добротворну организацију Југославије" (МДОЈ) која дјелује у Зрењанину. У међувремену, има испоставе у војвођанским мјестима Оџаци, Кикинда, Нови Бечеј, Торда.

Посебно се помажу старачки домови. У самом Зрењанину ради тим који брине о болеснима и старима, припадницима разних националности.

У национално мешовитом банатском селу Бока, у општини Сечањ, које има 1.500 становника, недалеко од румунске границе, помаже се дом за старе основан 1997. године.