Десет година Википедије

Бесплатна интернет енциклопедија Википедиа ће са својим корисницима 15. јануара обиљежити деценију постојања са више од 300 свечаности које ће се одржати на шест континената. На страници тен.wikipedia.org корисници ће моћи да организују догађаје у част десетог рођендана своје интернет енциклопедије или се придруже некој од рођенданских прослава. Током деценије постојања, Википедиа је промијенила начин […]

петак, јануар 14, 2011 / 12:42

Бесплатна интернет енциклопедија Википедиа ће са својим корисницима 15. јануара обиљежити деценију постојања са више од 300 свечаности које ће се одржати на шест континената.

На страници тен.wikipedia.org корисници ће моћи да организују догађаје у част десетог рођендана своје интернет енциклопедије или се придруже некој од рођенданских прослава.

Током деценије постојања, Википедиа је промијенила начин на који се приступа информацијама на интернету и учествује у њиховом стварању.

Википедиа је у врху резултата скоро сваке претраге на Гуглу, са својих 17 милиона страница од којих је три и по милиона на енглеском језику.

Сајт предвођен Џимијем Вејлсом, који је остао одлучан у намјери да на сајту не буде реклама, "живи" од донација, па је тако једна од посљедњих акција прикупљања донација донијела сајту 16 милиона долара.

Сајт су током деценије постојања пратиле и контроверзе. Иако је начелни став од почетка био да се сваком ко то жели дозволи уређивање чланака на Википедији, било је и спорних страница које су се налазиле под различитим нивоима заштите и чије је уређивање било дозвољено само одређеним корисницима.

Странице су такође често бивале привремено заштићене како би се спријечио вандализам и такозвани уређивачки ратови.

Википедиа је често била на мети критика због наводне систематске пристрасности и недосљедности, те фаворизовања консензуса умјесто вјеродостојности.

Поузданост и тачност су посебно спорне за критичаре Википедие који замјерају да се често објављују сумњиве или непровјерене информације.

Мада, истраживање часописа "Натуре" показује да су научни чланци на Википедији на приближно истом нивоу као и они који се на исте теме могу наћи у енциклопедији Британика, као и да је проценат озбиљнијих грешака у чланцима приближно исти у обје енциклопедије.



Оставите одговор