Десет година Фронтала: Преживљавање није довољно
Данас је у Банском двору у Бањој Луци, обиљежено десет година од покретања Фронтала. Тада и сада, јединог ћириличног портала западно од Дрине.
Нисмо правили ништа спектакуларно, будући да много више живимо у виртуелној, него у објективној стварности. Али повод за медијско праћење смо морали направити. Присутни из друштвеног, политичког, пословног и културног живота; све су људи из наших именика. Они којима је стало до нас, и они до којих је стало нама.
У наставку оно што смо послали свим медијима. Прво њима, па онда ми, јер објавиће, наравно, само они којима је стало до нас.
– Године 2009. основали смо Удружење грађана Фронтал, чије гласило је портал Фронтал.РС. То што смо, чак и на интернету, једини медиј који користи искључиво ћирилично писмо, довољан је разлог да сви министри просвјете и културе из овог периода, изврше колективно самоубиство. Српски народ данас нема ексклузивно право ни на свој језик, а камоли своју територију, историју, културу; па као стуб националног идентитета једино преостаје писмо. Њега други не да не желе, већ га се гаде, рекао је оснивач Фронтала Дани(ј)ел Симић.
Он је истакао да су сви циљеви због којих је основан Фронтал испуњени, али да "пуко преживљавање није довољно". Симић је најавио усмјеравање портала на седмичну динамику приступа вијестима, те већи нагласак на теме због којих посјетиоци и иначе долазе на Фронтал, јер их или не могу, или их тешко налазе другдје. У сврху обиљежавања десетогодишњег јубилеја, Фронтал.СРБ у плану има премијеру документарног филма Азбукоубиство, неколико штампаних издања, те озбиљније посвећивање очувању српског писма, не само као медиј, већ као невладнина организација.
– Фронтал је на првом мјесту дружина. Скуп људи који су водили идеали и који су захваљујући томе успјели да очувају независност уређивачке политике, те да кроз Фронталову школу прође много данас успјешних политичара и новинара.
Да нас није руководио духовни мотив, тешко да би преживјели у овом материјалном свијету. Волонтеризам и алтруизам, основне су нити које су Фронтал одржале до данас, тако да се сутрашњице не плашимо, нагласио је у свом обраћању уредник Фронтал.РС, Марко Шикуљак.
За крај, он је додао да нема намјеру озбиљније објашњавати ко стоји и шта покушава са латиничним интернет порталом који користи Фронталов ћирилични логотип, јер је ових дана супротна страна у судском спору, исплатом судских трошкова, признала пресуду Основног и Окружног привредног суда у Бањој Луци, којом је доказано да истинско право на логотип и име Фронтал посједује само УГ Фронтал, на чијем се печату и налази, сада већ чувено ћирилично Ф.
Фронтал има будућност као и свако ко у Бањој Луци поштује полицијско иживљавања над грађанима.
Поједи,попиј,разиђи се и до пола 8 објави чланак јер чете смрти трче градом.
Желим Вам да следећи рођендан дочекате у слободи!
А ни ријеч о нама коментаторима …
Јел’ тако Лазаревићу?!
Честитам ФРОНТАЛУ на лепом јубилеју. Требало је издржати сам у мору хрватске латинице.
Радим за ћирилицу од када сам избегао из Осијека у Београд 1991.г. ПОЛИТИКА и друге новине су објавиле на стотине мојих текстова по том питању. Пошаљем текст данас после подне, а прекосутра осване. Били је то време када се Слободан Милошевић трудио да своме народу поврати самопоуздање и национално достојанство , али није успевао јер је смо били дубоко загазили у југословенство. Истина, било је великих људи који су радили на тој линији, као што је генијални и легендарни академик правник Радомир Лукић . Искључиво његовом заслугом је ћирилица била заштићена Уставом Србије из 1990.г. Али замајац ипак није могао да савлада „мртву тачку“. Није могао јер је и сама супруга Милошевића била велика југословенка и интернационалиста. Дођем једном у чувену књижару ШУМАДИЈУ , истина ћириличку, и питам пословођу зашто се ни код њих ни другде не може наћи ћирилички роковник . Одговорио ми је „да јесте требало нешто почети, али да смо ми Срби неумерени у свему, па смо претерали и са овом ћирилицом“. Очекивано је додао да ми неговањем два писма показујемо чувену српску толерантност. Готово исто је написао пре коју годину професор са Теолошког факултета у НОВОСТИМА. Мој одговор није објављен , а хтео сам само да кажем да то нема везе са толеранцијом, него смо ми Срби само комотни , лењи и потопљени југословенством.
Године 2011 у Бања Луци ( у АНУРСУ ) је одржан „научни“ скуп о језику и писму. Било је седам радова о писму. Шест је било као оно „село гори, а баба се чешља“. Сећам се да је један био „Ћирилица у средњевјековној Босни“ ( или тако некако). Само је рад Драгољуба Збиљића , великог подвижника у одбрани ћирилице, позивао на узбуну. Скуп је донео закључак да се предложи Влади Српске да законом дадне предност ћирилици у службеној употреби. То значи да ако се ћирилица већ батрга ( по проф. др Зуковићу – замире ), онда треба додатно ојачати латиницу да се прекине са тим мучењем ћирилице,и то тако што би се она увела и у службену употребу. Тим поводом ја сам објавио на интернету текст „Лингвисти одржали опело ћирилици“. Пре коју годину нудио сам ФРОНТАЛУ ( путем коментара) да објави тај текст, али није било одзива.
И сада , осам година касније , у Бања Луци је одржан ФОРУМ О ЋИРИЛИЦИ. У протеклом времену настављена је законитост помора ћирилице у двоазбучју, али сада није позван Драгољуб Збиљић или Немања Видић, једина двојица који јавно указују да је правописном одредницом о постојању српске латинице потписана смртна пресуда ћирилици. На оном скупу из 2011 . у име Матице српске дошао је из Новог Сада проф. др Мато Пижурица , главни редактор антисрпског и неуставног правописа. Драгољуб Збиљић је био сам против свих. Ове године дошао је лично председник Матице српске проф. др Драган Станић, познат по томе што је рекао да је судбина нама дала два писма и да тако мора да остане. Још нисам сазнао да ли је усвојен неки закључак о спасенију ћирилице. Ако и јесте, спас је сигурно тражен у двоазбучју , а то је само још једно срање кроз густо грање.
Уредник ФРОНТАЛА је могао прочитати мој коментар у коме нудим бесплатно Сими Орозу својих стотину књига „ИЗДАЈА СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ спроведеним увођењем хрватске латинице у српски правопис“, да би их поделио народу како мисли да је најцелосходније. Овај јубилеј је био идеална прилика да се српским родољубима дели та књига, али је уредник остао нем. Написао сам књигу и платио штампање 2000 примерака , али немам снаге да се бавим још и дистрибуцијом књиге. Зато ће ускоро уместо „елити“ послати поруку обичнном народу изнад пута Дервента – Прњавор ( поред мога села Календеровци) оваквим транспарентом : УБИЈАЊЕ СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ ХРВАТСКОМ ЛАТИНИЦОМ У СРПСКОМ ПРАВОПИСУ.
Колико се сећам, још ни Даниел Симић није јавно указао на погубност правописне норме по којој Срби имају и своју латиницу. Без указивања на тај проблем неће бити никаквог ефекта у одбрани ћирилице.
„Радим за ћирилицу од када сам избегао из Осијека у Београд 1991.г. “
Gospodine jeste li vi 1991 bili vojni obaveznik u Osijeku??
Фронтал РС је постао институција, јуче сам написао, данас понављам, жао ми је што нисам знао за овај скуп, нема шансе да не бих дошао.
Све најбоље драги пријатељи.
Као дошао би а зна курва да би прошао би ко Дражен и фурунџија.
Само да знаш да те цијеним,почињеш лагати више од Крајишника а то значи да си политичар будућности са крилатицом “ ја знам са њима“!
За ових десет година Фронтал је објавио неколико изванредних чланака (најзанимљивијих и по много чему понајбољих у овдашњем убогом медијском простору), профилисао два аутора (Даниела Симића и Марка Шикуљка), и издвојио два бескрајно симпатична коментатора – извјесну Ању и незаборавног Божу Чукуранца. Стварно, гдје нестаде Ања? Где се дену Божа Чукуранац?
Као стари фронталџија сјећам се да је Ања највише жељела да упозна трећеразредне новинаре па се да закључити да се умјесто удаје ухљебила на РТРС- U.
А велики непоновљиви и легендарни Божо, вјерујем да му се згадило све и једноставно нема жељу да пише.
Ништа ја тебе не схватам бин Младене, откуд ти овакве небулозе поводом рођендана Фронтала РС?
Ја се са Данијелом лично познајем годинама, објавили су ми десетине текстова, коментаришем на Фронталу РС редовно.
Значи, мени је Фронтал РС близак по много чему, заједно смо годинама, ја држим до ријечи, па зар онда није логично да бих дошао да сам знао?.
Пусти Фронтал, Симо је таксират!
‘Вако је било:
Д. СИМИЋ: “Ђе си Симела, шта радиш у сриједу?“
С. ОРОЗ: “Мислио сам нешто радити у воћњаку.“
Д. СИМИЋ: “Славимо 10 година Фронтала па зовемо угледније људе, новинаре и наше активније коментаторе“.
С. ОРОЗ: “Долазим, али под два услова. Први је да не зовеш Лазаревића, а други да тамо не буде Мазалица.“
Д. СИМИЋ: “Шта ти они сметају“.
С. ОРОЗ: “Што се тиче Мазалице, немам ништа против њега лично, али хоћу да будем једини ћелав тамо.“
Д. СИМИЋ: “Шта ти смета Лазаревић“?
С. ОРОЗ: “Не смета ми ни он, али чим га видим почећу га зајебавати и онда ће сви скужити ко је Симо Ороз. То је јаче од мене. А ја бих да останем анониман“.
Д. СИМИЋ: “Ауупичкуматерину, шта да радим? Нећу га звати, јебаји га, а ти дођи. Морам звати Мазалицу“
С. ОРОЗ: “Договорено, може Мазалица, а Лазаревић ни под разно“.
И тако Лазаревић није добио позив да дође на прославу.
Видио си Мазалицу на тв прилогу, што рекле пријератне сарајлије, „ја левата мила мајко?“
Ниџо, неће Симо да открије адуте.
Може то много горе.
Један наш другар често службено путује за Бања Луку и Сарајево.
Двојица који сваки дан сједе с њим одлуче га пратити а да он то није знао.
Гдје год је сиромах стао а воли попити вињак они су неопажено ушли за њим и рекли да га прате,да је он опасан прерушени манијак (носи униформу) и да ће они платити његово пиће само да му особље не прави проблем ако нема паре.
Чим се јадан врати из WC особље му саопштава да није ништа дужан и да може ићи.
Било му сумњиво али није сконтао док му се нису јавили у Сарајеву.
Замисли сада да те Симо навео да прошеташ градом и само првом глупом режимском дроту “ да информацију“ о разлогу твог доласка у Бања Луку.
Ти почињеш своју причу ја сам Никола Лазаревић,капетан,зелени,странка,… даље већ није смијешно.
Добро је бин-Младене, ја поред најбоље намјере не контам?
Шта, удба, пратња, ВЦ, шетња, Сарајево, дрот, ја почињем причу, конобар, Бања Лука, плаћено пиће, информација,двојица, прерушени манијак, Симо………………………….
Шта је „фабула радње“, само ти још фали да се Симо попео на орах, грана пуца, а он те обавјештава „ОРАО ПАО, ОРАО ПАО“, халооооо !??????
Извињавам се, моја грешка.
Морам пазити на детаље,Симо је на почетку написао “ ‘Вако је било:“ а ја сам заборавио написати :
‘Вако би било
Добар и ја се мало зезам са стањем у Републици Српској а ти смртно уплашен као да је 1948.
https://youtu.be/i84VPrg7kx4
тотална елита на фотографији! кога би било страх у српском живљу кад види овакве и ове корифере? политичари, политиколози..! па како се још држе заједно, питају и сликају! слика тоталне слоге. Ма коме треба слога Срб..спасава…поред овакве номенклатуре! изузетно сви верзирани у питањима писма, филологије, историје, одмах се то види по свијетлим челима. Живи и здрави били, надам се да ће да добију изборе, да нам стварно буде боље, да и ми заживимо, да се отклонимо од овог вилајетског менталитета, да они преузму волан власти, пошто сад имају само квачило, евентуално кочнице и издувне вентиле и ауспхуе – али волане, не још немају јер старе елите, оне латиничне, њима завиде и њиховим великим успјесима: не заборавите, кладимо се да је свака душа са слике школована негдје напољу, на елитним центрима гдје се истражују дубиозна и осјетљива питања ћирилице. У сваком случају, лакше ће се заспати. Живјели!
Морам негдје да убацим коментар везан за синошње гостовање Милана Ст. Протића на ПУЛСУ БНТВ.
Од актуелних тема на порталу, ова је некако најближа, можда је могла и она о ћирилици, али сам се одлучио за ову из разлога што ФРОНТАЛ РС годинама обједињава низ тема везаних за демократско друштво, национално одговорну политику……………………….., односно, све заједно речено, поштовање других, али велику борбу за очување индентитета српског народа.
Е због тог индентитета, због онога о чему годинама говорим и пишем, синоћну емисију сматрам толико питком, људском, једноставном и часном, као и толико јаком за допринос очувања српског индентитета, да би снимак емисије требала погледати свака српска породица, па нека сви који још увијек пишу латиницом у четири зида сами себи у очи погледају.
Онако се поштују други, а на културан начин одгаја наша нација, зато и кажем да онај снимак треба имати свака српска кућа, управо као што би морала поштовати светосавље и имати збирку дјела, односно бити одгајана на порукама и дјелима највећег међу нама после Растка Немањића, на великом Јовану Дучићу.
П.С. Још и данас сав устреперим кад се сјетим академика Матије Бећковића, онда када смо дочекали нашег Јована на Црквинама.
Сјећам се Матијиних непоновљивих ријечи поноса највећим српским сином у нашој новијој историји, те снажног усклика поноса протканог љубављу за њега и сав српски род кроз ријечи, „ДОБРО ДОШАО ЈОВАНЕ МЕЂ ЈОВАНЕ“
Све у свему, доказано волим и поштујем друге и другачије, али бесконачно се поносим због тога што припадам народу који је изњедрио Дучића, Његоша, Цвијића,Теслу, Миланковића, великог научника и непоновљивог патриоту Пупина……………………………, значи, љубим свој род, поштујем нашу српску круну и сањам дан када ће Србија постати монархија,надам се одмах после Вучића, тачка.
Мало Зеисе културе, не би било вишка.
Коме се црно пише, шта си хтио да кажеш?
Ја сам писао о потреби учувања српског индентитета, што је на тако културан и питак начин синоћ објаснио генијални Милан Ст. Протић, успут сам написао да је спас за Србију повратак модерне парламетарне монархије, гдје ти ту нађе мене и да се „вама“ црно пише због тога?
Ја живим у Републици Српској, поштујем дејтонску БиХ и све ћу учинити док сам жив да за сва времена овдје „племена“ помирим, да сачувамо и ревитализујемо преостале природне ресурсе, те да кроз ВЛАДАВИНУ ПРАВА и на основу контролисаног коришћења природних ресурса, све кроз програм ЗЕЛЕНОГ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА живимо у 21 вијеку достојанствен живот, наравно у еколошкој држави.
Држави у којој се поштују други и другачији, али своје штити и поштује, односно, у српском случају, одгаја српска младост која поштује своју традицију и његује свој индентитет, све то наравно у корак са новим временом, тачка.